УГТ2А1

УГТ2А1
Идентификатори
Алијаси	УГТ2А1
Спољашњи ИД	ОМИМ: 604716 МГИ: 2149905 ХомолоГене: 136808 ГенеЦардс: УГТ2А1
Генска локација (миш)
Хр.	Цхромосоме 5 (моусе)
Крај	87,638,730 бп
Генска онтологија
Молецулар фунцтион	• глyцосyлтрансферасе ацтивитy; • трансферасе ацтивитy; • глуцуроносyлтрансферасе ацтивитy; • хеxосyлтрансферасе ацтивитy; • УДП-глyцосyлтрансферасе ацтивитy;
Целлулар цомпонент	• саставни део мембране; • интрацеллулар мембране-боундед органелле; • мембрана;
Биологицал процесс	• сенсорy перцептион оф смелл; • детецтион оф цхемицал стимулус; • Глукуронидација; • одговор на надражај; • метаболизам;
	Соурцес:Амиго / QуицкГО
Ортолози
	10941
	94215
	ЕНСГ00000173610
	ЕНСМУСГ00000106677
	Q9Y4X1
	Q80X89
	НМ_001252274; НМ_001252275; НМ_001301239; НМ_006798; НМ_001389565
	НМ_053184
НП_001099147; НП_001288162; НП_001239203; НП_001239204; НП_001288168;
	НП_006789
	НП_444414
	Wикидата
Виеw/Едит Хуман	Виеw/Едит Моусе

УДП глукуронозилтрансфераза 2 фамилија, полипептид Б1, такође позната као УГТ2Б1, је ензим који је код људи кодиран геном УГТ2Б1.^[4]^[5]

Функција[уреди | уреди извор]

Олфакторни неуроепител, који облаже задњи део носне шупљине, изложен је широком спектру мириса и токсичних једињења у ваздуху. Одоранти, који су углавном мали липофилни молекули, улазе у ток слузи и доспевају до рецептора мириса на сензорним неуронима. Осећај мириса је генерално пролазан процес, који захтева ефикасан завршетак сигнала, који се може обезбедити биотрансформацијом мириса у ћелијама које подржавају епител. Сматра се да ензими који метаболишу ксенобиотике у олфакторном епителу катализују инактивацију и олакшавају елиминацију мириса.^[5] Недавно је утврђено да УГТ2А1 и УГТ2А2 имају улогу у губитку осећаја мириса повезаном са ЦОВИД-19.^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000106677 - Енсембл, Маy 2017
^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ Једлитсцхкy Г, Цассидy АЈ, Салес M, Пратт Н, Бурцхелл Б (јун 1999). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел хуман олфацторy УДП-глуцуроносyлтрансферасе”. Биоцхем. Ј. 340 (3): 837—43. ПМЦ 1220318 . ПМИД 10359671. дои:10.1042/0264-6021:3400837.
^ ^а ^б „Ентрез Гене: УГТ2Б1 УДП глуцуроносyлтрансферасе 2 фамилy, полyпептиде Б1”.
^ Схелтон, Јание Ф.; Схастри, Ањали Ј.; Аслибекyан, Стелла; Аутон, Адам; Аутон, Адам (2021). Тхе УГТ2А1/УГТ2А2 лоцус ис ассоциатед wитх ЦОВИД-19-релатед аносмиа.

Литература[уреди | уреди извор]

Иида А, Саито С, Секине А, et al. (2002). „Цаталог оф 86 сингле-нуцлеотиде полyморпхисмс (СНПс) ин тхрее уридине дипхоспхате глyцосyлтрансферасе генес: УГТ2А1, УГТ2Б15, анд УГТ8.”. Ј. Хум. Генет. 47 (10): 505—10. ПМИД 12376738. дои:10.1007/с100380200075 .
Тукеy РХ, Страссбург ЦП (2001). „Генетиц мултиплицитy оф тхе хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасес анд регулатион ин тхе гастроинтестинал трацт.”. Мол. Пхармацол. 59 (3): 405—14. ПМИД 11179432. С2ЦИД 21500183. дои:10.1124/мол.59.3.405.
Страссбург ЦП, Кнеип С, Топп Ј, et al. (2000). „Полyморпхиц гене регулатион анд интериндивидуал вариатион оф УДП-глуцуроносyлтрансферасе ацтивитy ин хуман смалл интестине.”. Ј. Биол. Цхем. 275 (46): 36164—71. ПМИД 10748067. дои:10.1074/јбц.М002180200 .
Хеyдел Ј, Лецлерц С, Бернард П, et al. (2001). „Рат олфацторy булб анд епитхелиум УДП-глуцуроносyлтрансферасе 2А1 (УГТ2А1) еxпрессион: ин ситу мРНА лоцализатион анд qуантитативе аналyсис.”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. 90 (1): 83—92. ПМИД 11376859. дои:10.1016/С0169-328X(01)00080-8.
Саито А, Каwамото M, Каматани Н (2009). „Ассоциатион студy бетwеен сингле-нуцлеотиде полyморпхисмс ин 199 друг-релатед генес анд цоммонлy меасуред qуантитативе траитс оф 752 хеалтхy Јапанесе субјецтс.”. Ј. Хум. Генет. 54 (6): 317—23. ПМИД 19343046. дои:10.1038/јхг.2009.31 .
Росс ЦЈ, Катзов-Ецкерт Х, Дубé МП, et al. (2009). „Генетиц вариантс ин ТПМТ анд ЦОМТ аре ассоциатед wитх хеаринг лосс ин цхилдрен рецеивинг цисплатин цхемотхерапy.”. Нат. Генет. 41 (12): 1345—9. ПМИД 19898482. С2ЦИД 21293339. дои:10.1038/нг.478.
Мацкензие ПИ, Боцк КW, Бурцхелл Б, et al. (2005). „Nomenclature update for the mammalian UDP glycosyltransferase (UGT) gene superfamily.”. Pharmacogenet. Genomics. 15 (10): 677—85. PMID 16141793. doi:10.1097/01.fpc.0000173483.13689.56.

[refGRCm38Ensembl-1] а ^б ^в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000106677 - Енсембл, Маy 2017

[2] „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[3] „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[pmid10359671-4] Једлитсцхкy Г, Цассидy АЈ, Салес M, Пратт Н, Бурцхелл Б (јун 1999). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел хуман олфацторy УДП-глуцуроносyлтрансферасе”. Биоцхем. Ј. 340 (3): 837—43. ПМЦ 1220318 . ПМИД 10359671. дои:10.1042/0264-6021:3400837.

[entrez-5] а ^б „Ентрез Гене: УГТ2Б1 УДП глуцуроносyлтрансферасе 2 фамилy, полyпептиде Б1”.

[6] Схелтон, Јание Ф.; Схастри, Ањали Ј.; Аслибекyан, Стелла; Аутон, Адам; Аутон, Адам (2021). Тхе УГТ2А1/УГТ2А2 лоцус ис ассоциатед wитх ЦОВИД-19-релатед аносмиа.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]