Велико национално позориште (Мексико)
 | |
| Изворни назив | Гран Театро Национал |
|---|---|
| Бивши називи | Гран Театро Империал |
| Локација | Угао Авеније Синко де Мајо у садашњој Боливер улици |
| Тип | оперска кућа |
| Макс. број гледалаца | 3500 |
| Конструкција | |
| Изграђено | 1840-1844 |
| Отворено | 1844 |
| Затворено | 1901 |
| Срушено | 1901 |
Гран Театро Национал (Велико национално позориште (шп. Gran Teatro Nacional)) била је највећа оперска кућа у Мексику. Саграђена је 1844. године а срушена је 1901. године. За време свог постојања, била је једна од највећих опера у Латинској Америци у XIX веку.
Историја[уреди | уреди извор]
Гран Театро Национал грађен је у период од 1840. до 1844. године, по нацртима мексичког архитекте Лоренза де ла Хидалга. Зграда се налазила на крају авеније Синко де Мајо у садашњој Боливар улици. Опера је могла да прими 3500 особа, што је за 1500 места више од данашње Палате лепе уметности која је саграђена на месту некадашње опере.
Историчари сматрају де је оперско здање, поред Метрополитанске катедрале и Палате лепе уметности, било једно од најзначајнијих архитектонских дела у Мексику Ситију. Велико национално позориште отворено је за време једног од председничких мандата Антониа де Падуа Марија Северино Лопез де Санта Ана и Перес де Леброн, познатог само као Санта Анта или Лопез де Санта Ана или по надимку „Наполеон Запада“. Позориште је временом мењало име од Великог театра Санта Ане до Великог театра Вергара, затим Великог царског театра и на крају Великог националног позоришта.
Позориште је имао богат сезонски репертоара са око 17 оперских премијера и више од 60 представа.
Велико царско позориште[уреди | уреди извор]
Током Другог мексичког царства, под владацином цара Максимилијана I од Мексика, позориште мења уме у Гран Театро Империал (Велико царско позориште). У овом периоду, позоришне представе режирао је шпански драматургу Хосе Зорила. Током Зорилиног управљања дошло је до великог културног скандала јер је он одбио да у репертоар уврсти оперу Илдегонда, шпанског композитора Мелесија Моралеса. Када је опера била спремна за приказивање, група мексичких уметника посетила је позориште како би утврдила да ли испуњава услове за извођење опере. Међутим, томе се успротивио Зорила што је довело до писања манифеста и жалби Минитарству унутрашњих послова цара Максимилијана. Протести јавности прекинули су извођење репертоара. Хосе је на крају био приморан да уврсти оперу која је премијерно извођење имала 27. јануара 1866. године.[1]
Велико национално позориште[уреди | уреди извор]
Године 1867, републиканци су надвладали и заробили цара Максимилијана, те га 19. јуна стрељали. Након његове смрти, дошло је до обнове Републике и позориште је преименовано у Велико национално позориште. Недуго потом, Мелесио Моралес је јавности презентовао своје спектакуларно дело, оперу Клеопатра.[2]
Рушење[уреди | уреди извор]
Велико национално позориште срушено је у периоду између 1900. и 1901. године, ради проширење авеније Синко де Мајо. Многи људи из света културе успротивило се овом рушењу, али је градска власт ипак одлучила да сруши позориште уз обећање да ће саградити ново. Изградња Палате лепе уметности почета је 1904. године али је Мексичка револуција прекинула радове. Било је потребно тачно 30 година да се ново позориште отвори. У овом периоду опере и представе изводиле су се у другим градским позориштима.
Светске премијере[уреди | уреди извор]
У великом националном позоришту приказане су многобројне светске премијере. Неке од њих су:
- 1859: Каталина де Гуиса, опера из три чина Сенобиа Паниагуа.
- 1863: Ромео и Јулија, опера Мелесија Моралеса.
- 1864: Агоранте, реy де ла Нубиа, опера Мигеле Менесеса.
- 1866 (27 јануар): Илдегонда, опера из три чина Мелесија Моралеса.
- 1871 (9 фебруар): Дон Qуијоте ен ла вента енцантада, либрето А. Гарциа и музика Мигела Планаса.
- 1871 (13 септембар): Гуатимозин, опера из једног чина Анисета Ортега де Вилара са тенором Енриком Темберликом и сопраном Ангелом Пералта.
- 1877: Гино Цорсини, опера из четири чина Мелесија Моралеса.
- 1891: Клеопатра, опера из четири чина Мелесија Моралеса.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Цртеж позоришта из XIX века -
Сликовити приказ из XIX века који приказује унутрашњост позоришта -
Палата лепе уметности која је саграђена на месту некадашњег позоришта -
Портрет Кенобиа Паниагуа -
Портрет Ангеле Паралте
Референце[уреди | уреди извор]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Цонтенидо магазине, Марцх 2009, "Црóницас де ла Циудад: Асí ера ел Гран Театро Национал", бy Алберто Барранцо Цхаваррíа.
- Мануел Маñóн: "Хисториа дел виејо Гран Театро Национал де Мéxицо, 1841-1901. Меxицо, ЦОНАЦУЛТА, 2010.