27. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 27. јануар
- 1822. — на скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.
- 1865. — Шпанија признала независност Перуа.
- 1924. — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и
споразум којим је Ријека предата Италији.
- 1926. — енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
- 1942. — Игмански марш прве пролетерске бригаде
- 1943. — авијација САД извршила, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмшафен.
- 1945. — совјетске јединице ослободиле Аушвиц, нацистички концентрациони логор у Другом светском рату у ком је убијено милион и по људи, међу којима више од милион Јевреја. Тај датум обележава се у Европи као Дан холокауста.
- 1964. — Француска успоставила дипломатске односе с Народном Републиком Кином.
- 1967. — током проба за лет на Месец у бази Кејп Кеневерал три америчка астронаута погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
- 1967. — представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.
- 1973. — потписивањем мировног уговора у Паризу завршен Вијетнамски рат и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.
- 1981. — најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас ИИ“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.
- 1991. — америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.
- 1991. — посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.
- 1993. — у Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.
- 1996. — у Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.
- 1997. — уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.
- 1998. — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.
- 1999. — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.
- 2002. — у серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.
- 2006. — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николe Теслe
Рођења [уреди]
- 1571. — Абас I Велики, персијски владар († 1629.)
- 1756. — Волфганг Амадеус Моцарт, композитор († 1791.)
- 1832. — Луис Керол, аутор књиге Алиса у Земљи чуда († 1898.)
- 1836. — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац.
- 1859. — Фридрих Вилхелм II, немачки цар и пруски краљ .
- 1885. — Џером Керн, амерички композитор, отац модерног мјузикла.
- 1910. — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој († 1979.)
- 1916. — Стјепан Стево Филиповић, командир Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда, народни херој
- 1944. — Ник Мејсон, енглески бубњар Пинк флојд.
- 1964. — Бриџит Фонда, глумица.
- 1980. — Марат Сафин, руски тенисер.
Смрти [уреди]
- 1235. — Свети Сава, утемељивач Српске православне цркве, државе и школства. (* 1169.)
- 1807. — Осман Пазваноглу је био турски војни заповедник, управник Видинског пашалука и пријатељ Риге од Фере
- 1885. — Миша Анастасијевић српски трговац и добротвор
- 1901. — Ђузепе Верди, италијански композитор. (* 1813.)
- 1919. — Ендре Ади , најпознатији мађарски песник 20. века
- 1942. — Петар Добровић је био познати српски сликар и политичар
- 2009. — Џон Апдајк, амерички писац. (* 1932.)
- 2010. — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац и приповедач (* 1919.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Србија:
- Српска православна црква слави:
- Светог Саву архиепископа српског
- Преподобне мученике Оце Синајске и Раитске
- Свету Нину, просветитељку Грузије
Види још [уреди]
Референце [уреди]
- ^ Закон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету)