Вера Смиљанић
Вера Смиљанић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1923. |
| Место рођења | Чибутковица |
| Датум смрти | 2021. |
Вера Смиљанић Чолановић (Чибутковица, код Лазаревца 25. фебруар 1923 — Београд, 2021) била је југословенска и српска психолошкиња и феминисткиња. Једна је од градитељки Одељења за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ауторка пионирских радова из развојне психологије (интерперсонални односи, леворукост, дечји хумор и смех), полних разлика и старости. Једна од покретачица савременог женског покрета у Југославији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Вера Смиљанић рођена је 15. фебруара 1923. године у селу Читбуковци код Лазаревца у учитељској породици. Током Другог светског рата била је активна партизанском покрету.[1]
По завршетку учитељске школе у Крагујевцу (1942) ради као учитељица у селима Станци код Куршумлије и Течићу у срезу Левачу (1943-1944). [1]
Године 1945. започиње студије на Филозофском факултету, Универзитета у Београду (УБ), на одељењу где су биле обједињене филозофија, психологија и педагогија. Током студирања је радила у (Архиви) ТАЊУГ. Дипломирала је 1950. године код проф.др Борислава Стевановића као најбоља у генерацији а за дипломски рад награђена је Новембарском наградом (1951).[1]
Након дипломирања радила је на Филозофском факултету на Катедри за психологију као службеница-приправница (са звањем професорке средње школе), а од 1954. је у сталном радном односу асистенткиње на предмету Дечја психологија код проф. Б. Стевановића.
Током школске 1958/59. провела је неколико месеци у Лондону на студијском боравку. Докторирала је на тему „Неке детерминанте интерперсоналних односа и социјалне перцепције“ 1962. и исте године је изабрана у звање доценткиње на предмету Психологија детињства и младости новоуведеном на Филозофском факултету УБ(1961).
Током школске 1967/68. године борави у САД-у, као стипендисткиња Фордове фондације.
За ванредну професорку развојне психологије изабрана је 1970. године. Водила је значајне истраживачке пројекте и у периоду 1972-1980. била је и управница Института за психологију. Током 1977. неколико месеци провела је у Москви у оквиру студијске посете Универзитету Ломоносов.
Била је шефица Семинара за дечју и педагошку психологију (касније Катедра за дечју психологију, а потом Катедра за развојну психологију) од 1977. године до одласка у пензију. У звање редовне професорке за предмет Развојна психологија изабрана је1981. године. У пенизију одлази 1988. године, али наставља професионални ангажман. Држала је предавања на свом матичном Факултету још 2 године, на Универзитету у Приштини, на Дефектолошком факултету УБ.[1]
Током оснивања Катедре за психологију Филозофског факултета УНС у Новом Саду предавала је Развоју психологију и била менторка за докторски рад Урошу Младеновић (на тему полних улога), Лајошу Генцу (на тему двојезичности деце), и Свенки Савић (на тему развој говора код близанаца)[2].
Са унуком Видом Стамболовићем написала је серијал књига за децу „Да пукнеш од смеха“, дечји хумор (у издању Креативног центра, Београд).
Феминистички активизам[уреди | уреди извор]
Током академске каријере Вера Смиљанић афирмисала је идеје о равноправности полова унутар тема којима се бавила у у оквиру академског програма, а активно је учествовала и у активностима неформалне групе „Жена и друштво“ која је у југословенском простору (Љубљана, Загреб, Београд) организовала јавна предавања и дискусије. На трибинама је говорила на тему психологије пола и рода (нарочито након повратка са стипендије у Берклију током 1968). Када је формиран алтернативни академски интердисциплинарни програм Женских студија у Центру за женске студије у Београду (1992) одржавала је предавања у Изборном курсу под називом Психологија (1997/98, са Марином Богдановић, Надом Лер, Лепом Млађеновић, и др.) и Класици психоанализе (2000/01) на теме Фројдовог учења о жени, Психонаналитичкој критици Фројда, али и Колдбергову теорију полног идентитета, и теорију Карла Јунга. Предавала је и касније и учествовала у разним догађајима у Центру. [3] [4]
Вера Смиљанић је промовисала феминистичке аспекте у развојној психологији и била је менторка низа семинарских, дипломских, магистарских и докторских радова из области полних разлика. Допринела је да се студенткиње завршних година определе за теме дипломских радова из области родне равноправности (као што су Лепа Млађеновић, Софија Тривунац).
Награде и признања[уреди | уреди извор]
1951. најбоља студенткиња генерације (у поводу обележавања 29. новембра).
1973. Плакета Коларчевог народног универзитета (КНУ) као признање за изванредне заслуге на унапређењу Коларчевог народног универзитета, Београд.
1975. награда „Борислав Стевановић" за истраживачки пројекат “Нова ревизија Бине-Симонове скале” (тимски рад. проф. др Вера
Смиљанић Чолановић, про. др Иван Ивић, мр Ружица Росандић, Милан Милинковић)
1976. Октобарска награда Града Београда („Аутору колективног дела Развој и мерење интелигенције“)
1978. Плакета поводом 25 година свог постојања и рада Друштво психолога СР Србије, за посебан допринос развоју и унапређењу друштва, Нишка Бања.
1978. Захвалница за изузетан допринос у развоју психологије и раду Друштва психолога Југославије (поводом 25 година оснивања и рада Савеза друштава психолога Југославије, Сарајево).
1984. Захвалница на VIII конгресу Психолога Југославије, Херцег Нови.
1988. Орден рада са црвеном заставом.
Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]
Отрошка психологија, (са Иваном Толичич, на словеначком), Младинска књига, Љубљана, 1968.
Психологија старења, Нолит, Београд, 1979.
Развојна психологија, Друштво психолога Србије, Београд, 1979.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Степановић Илић, Ивана; Панић, Наталија (јануар 2022). „Сећање на професорку др Веру Смиљанић (1923-2021): доајен развојне психологије” (ПДФ). Психолошке новине, лист Друштва психолога Србије. Београд: Друштво психолога Србије. број 452, година XLIV: 8.
- ^ Васић, Вера, ур. (2010). „Дискурс и дискурси: зборник у част Свенки Савић”. Дигитална библиотека Филозофског факултета УНС у Новом Саду. Нови Сад: Филозофски факултет, УНС. Архивирано из оригинала 12. 02. 2023. г. Приступљено 12. 02. 2023.
- ^ Вушковић, Лина; Тривунац, Софија. „Феминистичка група "Жена и друштво"”. Аутономни женски центар. Приступљено 12. 02. 2023.
- ^ „Историја центра”. Архивирано из оригинала 17. 08. 2018. г. Приступљено 12. 02. 2023.
Литература[уреди | уреди извор]
"Смиљанић, Вера", у: Српски Wхо ис Wхо 2011-2013, Завод за уџбенике, Београд, 2013, стр. 662.
Степановић Илић, Ивана и Наталија Панић, "Сећање на професорку др Веру Смиљанић", доајен развојне психологије", Психолошке новине, лист Друштва психолога Србије, бр. 452, год. XLIV, Друштво психолога Србије, Београд, јануар 2022, стр. 8.