Визуелна писменост

С Википедије, слободне енциклопедије

Визуелна писменост је способност разумијевања и конципирања сликовних порука. Другим ријечима, визуелна писменост представља групу способности које појединац развија гледањем, док истовремено интегрише остала чулна искуства. У комуниколошком смислу, визуелна писменост је могућност интерпретације и генерисања слика којима се комуницирају идеје и концепти.[1]

Настанак и значење термина[уреди | уреди извор]

Термин „визуелна писменост“ осмислио је Џон Дебес 1969. године, једна од најпознатијих личности у историји ИВЛА (Интернационална Асоцијација за Визуелну писменост). Првобитна дефиниција Џона Дебеса гласила је:[2]

„Визуелна писменост представља групу способности које појединац развија гледањем, док истовремено интегрише остала чулна искуства. Развој ових особина је од фундаменталне важности за нормално људско учење. Када су развијене, оне омогућавају визуелно писменој особи да бира и интерпретира видљиве поступке, предмете, симболе који га окружују. Крот креативну употребу ових способности, особа је у могућности да комуницира са другима. Кроз захвалну употребу визуелних могућности, особа може да ужива у врхунским дјелима визуелне комуникације.“

Данашња дефиниција се разликује од првобитне због развоја технологије и дигиталних могућности. Мезарис објашњава термин „визуелна писменост“ као стицање знања и искуства о функционисању визуелних медија уз повећану свијесност о значењу њиховог функционисања.[3] Џон Сили Браун је много модернији када дефинише термин:[4]

„Ако се не можете носити са језиком са екрана, нисте писмени ... Данас постоји нова врста дигиталне подјеле, која раздваја факултете од студената. Факултет се налази у јучерашњем аналогном свијету, а насупрот се налазе студенти који долазе из јасно дефинисаног дигиталног свијета, као и супер брзе продукције слика.“

Идеја о употреби слика за представљање техничких предмета није нова. Древне слике из многих земаља показују да су визуелне информације већ дуго важан фактор у комуницирању идеја о свијету и његовом функционисању.[5] Значај визуелне писмености је очигледан када се посматра развој дисциплина кроз историју. На примјер, читање мапа и икс-зрака су увијек били значајни у људском животу. Такође, људи су се ослањали на слике како би направили разумљиве интерпретације софистицираних и комплексних идеја као што су математичке или хемијске формуле, као и читање архитектонских планова. Комбиновање сликовних и лингвистичких елемената је виђено као најбоље средство за објашњавање и приказивање структура.[6]

Историјат визуелне писмености може се посматрати у односу на развој рачунарске писмености.[7] Током 1990. године рачунар постаје толико интегрисан у универзитетске и академске активности, да су многи курсеви садржали и дио који је извођен уз помоћ технолошке компоненте. У текућој деценији, свакодневни раст кориштења технологије води до тога да се све већи дијелови инструкција на универзитетима дају уз помоћ рачунара. Јасан показатељ је раст учења на даљину. Визуелна писменост може пратити исти пут као рачунарска писменост, али уз много бржи развој.[8]

Визуелна писменост се у оквиру комуникације може посматрати из три угла:[9]

  1. Визуелизација података
  2. Типографија као комуникација
  3. Боја као комуникација.

Развој визуелне писмености[уреди | уреди извор]

Предавачи морају развијати капацитет студената за разумијевање и исправну интерпретацију специјалних техничких приказа и слика. Учење неопходних знања и вјештина треба започети када је дијете веома младо, чак прије него што почну формалне студије науке и технологије.[10]

Када је дијете старо око дванаест мјесеци, способно је да чита графичке елементе са малом прецизношћу. На примјер, они знају да фотографија јабуке одговара правој јабуци. Од треће године дјеца почињу конципирати визуелне елементе и разумијевати графичке форме које могу користити у комуникацији. Такође, у том периоду дјеца користе слике како би одредили значења ствари. На примјер, круг и два штапа могу бити кориштени да се прикаже човјек, затим слика облика слова „м“ да се одреди птица и слично. Истраживачи такође вјерују да је једна од првих комплексних менталних операција код беба визуелизирање и креирање слика у меморији. На примјер, дијете старо око седам недјеља има јасну слику своје мајке и могу је разликовати од других особа, чак и од оних жена које личе на њихову мајку.[11]

Важност визуелне писмености[уреди | уреди извор]

Слике могу бити веома моћан фактор у људској колективној и индивидуалној свијести. Визуелна писменост укључује критичко мишљење и осмишљавање ријешења који се могу користити током свих поља и периода учења. Импликације учења визуелне писмености су сљедеће:[12][13][14]

  • развијање критичког мишљења у односу на визуелне информације;
  • побољшавање вербалне и писмене комуникације, као и рјечника како би се створила могућност да се пише и прича о сликама;
  • представљање продукције слика, техника и програма за манипулацију;
  • интегрисање визуелне писмености са свим пољима учења;
  • побољшавање креативности;
  • побринути се о равнотежи између визуелне и текстуалне писмености;
  • постављати питања студентима о сликама;
  • охрабрити студенте да уочавају скривене поруке које су уграђене у значење слика.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Висуал Литерацy ин Хигхер Едуцатион Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2012), преузето 01.08.2012: 20:10х
  2. ^ http://www.ivla.org/org_what_vis_lit.htm#definition Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2005), преузето 01.08.2012: 20:36х
  3. ^ http://wwwimages.adobe.com/www.adobe.com/content/dam/Adobe/en/education/pdfs/visual-literacy-wp.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2013) (страна 2), преузето 01.08.2012: 21:02
  4. ^ http://net.educause.edu/ir/library/pdf/eli4001.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2012), преузето 01.08.2012: 21:09
  5. ^ http://www.ericdigests.org/2003-1/visual.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2012), преузето 01:08.2012: 22:14
  6. ^ http://wwwimages.adobe.com/www.adobe.com/content/dam/Adobe/en/education/pdfs/visual-literacy-wp.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2013) (страна 3), преузето 01.08.2012: 22:37
  7. ^ Елкинс, Јамес 2010. Тхе цонцепт оф висуал литерацy, анд итс лимитатионс, Ин: Висуал Литерацy, ед. Јамес Елкинс. Роутледге, Неw Yорк
  8. ^ http://net.educause.edu/ir/library/pdf/eli4001.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2012), преузето 02:08.2012: 08:01х
  9. ^ Селтхофер, Ј., Гимлан, M., Визуелна и информацијска писменост у архивама, књижницама и музејима: учинковита комуникација?, Филозофски факултет, Свеучилиште у Осијеку (Поwер Поинт презентација), преузето 27.07.2012: 18:14х
  10. ^ http://www.ericdigests.org/2003-1/visual.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2012), преузето 02.08.2012: 08:07х
  11. ^ http://wwwimages.adobe.com/www.adobe.com/content/dam/Adobe/en/education/pdfs/visual-literacy-wp.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2013) (страна 3), преузето 02.08.2012: 08:25х
  12. ^ http://wwwimages.adobe.com/www.adobe.com/content/dam/Adobe/en/education/pdfs/visual-literacy-wp.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2013) (страна 5), преузето 02.08.2012: 08:49х
  13. ^ http://k-8visual.info/ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2012), преузето 02.08.2012: 08:54
  14. ^ http://www.inventcreativity.com/2008/07/16/visual-literacy-%E2%80%93-expand-your-creativity/ Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2011), преузето 02.08.2012: 09:00

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vizuelna_pismenost&oldid=27750744”