Задруга (облик удруживања)
Задруга је добровољно, отворено, самостално и независно друштво којим управљају њени чланови, а својим радом и другим активностима или коришћење њених услуга, на темељу заједнице и узајамне помоћи остварују, унапређују и заштићују своје појединачне и заједничке пољопривредне, економске, социјалне, образовне, културне и друге потребе и интересе и остварују циљеве због којих је задруга основана.[1]
Члан задруге може бити само физичко и/или правно лице које непосредно учествује у раду задруге, послује путем задруге или користи њене услуге или на други начин непосредно учествује у остварењу циљева због којих је задруга основана. Члан задруге не одговара за обавезе задруге.
Задруга се темељи на задружним начелима:[2]
- добровољно и отворено чланство
- надзор пословања од стране чланова
- самосталност и независност
- образовање, стручно усавршавање и информисање чланова задруге
- сарадња међу задругама
- брига за заједницу
Задруга може обављати сваку делатност за коју испуњава прописане услове.
Историјат[уреди | уреди извор]
У средњем веку настају први друштвени савези, развијени за заједничке потребе. У рударству (нпр. у Гослару), рудари су се формирали у првобитне синдикате. У алпској регији досељеници су се удружили у алпске задруге које су регулисале колективну употребу пашњака и ограничиле продају заједничке имовине.
Роберт Овен се сматра оснивачем првог задружног покрета 1799. године у својој фабрици памука у Њу Ланарку. Као резултат тога, основане су и друге задруге. Прва задруга која је утемељила начела за остале била је „Друштво праведних пионира Рочдејла”, тзв. „Рочдејлска начела”. Наиме, 1844. године 28 радника из локалне текстилне индустрије основало је трговачку задругу у Рочдејлу, у северној Енглеској.
У Немачкој су два утемељивача основала прве задруге у исто време и независно једна о другој. Године 1847., Фриедрих Вилхелм Рајфајзен основао је прву организацију добротворне помоћи за потребе руралне популације. Херман Шулце-Делич покренуо је задругу Рохстоффассозиатион у Деличу, која је према начелима самопомоћи, самоуправљања и самоодговорности, помагала најпре столарима. Отприлике у исто време настају и прве задруге у малопродајном сектору, као што је 1850. године настала задруга радника у Ајленбургу, која се сматра првом потрошачком задругом.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Кнежевић, Мирјана (2021). „Цооперативе ин тхе модерн ецономиц енвиронмент”. Науцне публикације Дрзавног универзитета у Новом Пазару. Серија Б, Друствене & хуманистицке науке (на језику: енглески). 4 (1): 53—63. ИССН 2619-998X. дои:10.5937/НПДУНП2101053К.
- ^ „Закон о задругама”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-01-17.
- ^ Цаннон, Јохн (2009). Тхе Оxфорд Цомпанион то Бритисх Хисторy (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-956763-8.
