Đula Andraši Stariji

Đula Andraši
Đula Andraši
Lični podaci
Datum rođenja	(1823-03-08)8. mart 1823.
Mesto rođenja	Olahpatak, Austrijsko carstvo,
Datum smrti	18. februar 1890.(1890-02-18) (66 god.)
Mesto smrti	Volosko, Austrougarska,
Nacionalnost	Mađar
Religija	katolički
Profesija	Političar
Politička karijera
Politička stranka	Deakova stranka
Mandati Premijer Mađarske 17. februar 1867 — 14. novembar 1871. Prethodnik Bertalan Semere Naslednik Menjhert Lonjai Ministar spoljnih poslova Austrougarske 14. novembar 1871 — 8. oktobar 1879. Prethodnik Fridrih Ferdinand fon Bajst Naslednik Hajnrih Karl fon Hajmerle

Đula Andraši (8. mart 1823 – 18. februar 1890) je bio premijer Mađarske (1867–1871) i ministar spoljnih poslova Austrougarske (1871–1879).

Biografija

Đula Andraši je bio sin grofa Karoljija Andrašija i Etelke Sapari. Rođen je u Ohalpataku (današnja Slovačka) u Ugarskoj. Andraši se brzo uključio u politiku svoje zemlje. Godine 1845. imenovan je za predsednika društva za regulaciju gornjeg toka reke Tise. Sledeće godine objavljuje članke u kojima kritikuje tadašnju vladu Lajoša Košuta. Izabran je za člana radikala u dijeti 1848. godine. Kada je Hrvate pobunio ban Josip Jelačić, Andraši stupa u vojnu službu. Učestvuje u bitkama kod Pakozda i Švehata. Pre okončanja rata, poslat je u Carigrad kako bi od sultana dobio podršku. Nakon predaja oružja Mađara kod Vilagoša, Andraši je emigrirao u London, a zatim u Pariz. Osuđen je na smrt u odsustvu (21. septembra 1851. godine). U egzilu je studirao političke nauke devet godina. Uočio je slabosti Drugog francuskog carstva koje je kasnije palo u ratu sa Nemačkom. Andraši se 1858. godine vratio u Mađarsku. Nikada nije podneo molbu za amnestiju. Podržavao je stranku Ferenca Deaka. Izabran je za potpredsednika parlamenta 21. decembra 1865. godine. Sledeće godine, marta meseca, izabran je za predsednika pododbora za izradu Austrougarske nagodbe iz 1867. godine.

Izabran je 17. februara 1867. godine od strane Franje Josifa za prvog premijera Mađarske. Ferenc Deak, kao prvi izbor, odstupio je u korist Andrašija. Nakon izbijanja Francusko-pruskog rata 1870. godine, Andraši je odlučno branio neutralnost austrougarske države, a u svom govoru od 28. jula 1870. godine usprotivio se ideji da Austrija treba da povrati prvenstvo među nemačkim državama koje joj je preotela Pruska. Nakon pada Bajsta (6. novembar 1871), Andraši je stupio na njegovo mesto kancelara.

Uticaj Austrije i Andrašija bio je od velikog značaja u Velikoj istočnoj krizi izazvanoj Hercegovačkim ustankom 1875. godine. Saglasnost Nemačke, Rusije i Austrougarske o zajedničkom delovanju povodom događaja vezanim za istočno pitanje poznata je pod nazivom "Andrašijeva nota" koju je 30. decembra 1875. godine Đula Andraši poslao grofu Bajstu. Na Berlinskom kongresu 1878. godine bio je glavni austrijski opunomoćenik. Cilj Austrougarske bio je da što više umanji dobitke Rusije. Austrija je dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i zaposedne Novopazarski sandžak.

Andraši je 8. oktobra 1879. godine dao ostavku na mesto austrougarskog kancelara. Nastavio je da se bavi politikom i nakon toga. Umro je 18. februara 1890. godine.

Literatura

• Albertini, Luigi (1952), The Origins of the War of 1914, Oxford University Press , vol. I
• Andrássy, Gyula. Bismarck, Andrássy and their successors (1927) by his son online to borrow free
• Bridge, Francis Roy. From Sadowa to Sarajevo: the foreign policy of Austria-Hungary, 1866-1914 (2002).
• Burns, Charles Kellar Jr. "The Balkan Policy of Count Gyula Andrássy" (PhD dissertation, Rice U. 1980) online
• Decsy, János. Prime Minister Gyula Andrássy Influence on Habsburg Foreign Policy: During the Franco-German War of 1870-1871 (1979), 177pp
• Diószegi, István; Friedrich, Albrecht. Bismarck und Andrássy: Ungarn in der Deutschen Machtpolitik in der 2. Halfte des 19. Jahrhunderts (1999), 512pp. in German
• Langer, William L. European Alliances and Alignments: 1871-1890 (2nd ed. 1950)
• Menczer, Béla. "Count Julius Andrazzy, 1823-90," History Today (1969) 19#12 pp. 823–831.
• Wank, Solomon. "Foreign Policy and the Nationality Problem in Austria-Hungary, 1867–1914." Austrian History Yearbook 3.3 (1967): 37-56.</ref>