Jakobina Kamila Kolet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kamila Kolet
Kamila Kolet, naslikana od strane Johana Jerblica
Lični podaci
Puno imeJakobina Kamila Kolet
Datum rođenja(1813-01-23)23. januar 1813.
Mesto rođenjaKristijansand, Dansko-Norveška država,
Datum smrti6. mart 1895.(1895-03-06) (82 god.)
Mesto smrtiOslo, Švedsko-Norveška unija,
ZanimanjeSpisateljica
Porodica
SupružnikPeter Junas Kolet
DecaRobert Kolet, Alf Kolet, Oskar Kolet, Harald Kolet
RoditeljiNikolaj Vergeland
RođaciHenrik Vergeland, stariji brat
Književni rad
Period1868-1885
Zvanični veb-sajt

Jakobina Kamila Kolet( 23. januar 1813. Kristijansand - 6. mart 1895. Oslo) rođena kao Jakobina Kamila Vergeland, bila je norveška spisateljica, esejistkinja i borkinja za ženska prava, i smatra se prvom norveškom feministkinjom, kao i jednom od prvih pisaca norveškog književnog realizma.[1]

Najpoznatije delo je njen jedini roman „Kćerke oblasnog načelnika”(norv. Amtmandens Døtre) u kom je pisala o braku sklopljenom iz ljubavi nasuprot ugovorenom braku, i ukazala koliko je teško da ženu brak usreći.

Kolet je izdavala članke, putopise, i eseje od 1868 do 1885. godine i upravo ova dela čine većinu njenog stvaralaštva.[2] Jedna od glavnih tema u njenom stvaralaštvu jeste ograničeni položaj žena u istoriji, književnosti i društvu.

Kamila Kolet nije jedini značajni član svoje porodice. Pesnik Henrik Vergeland, je njen stariji brat, a otac Nikolaj Vergeland je bio sveštenik i jedan od činovnika koji su napisali Norveški ustav u Ejdsvolu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kolet je bila četvrto od petoro dece sveštenika Nikolaja Vergelanda i Alete Doroteje Vergeland(devojačko prezime Taulou). Pesnik Henrik Vergeland je bio njen pet godina stariji brat. Augusta Vergeland Vede je bila dve godine starija sestra, a Harald Vergeland je bio godinu dana stariji. Oskar Vergeland je bio njen dve godine mlađi brat.[2]

Kamila Kolet, naslikana od strane oca, Nikolaja Vergelanda u periodu 1830-1831.

Ona je odrasla u Ejdsvolu, gde je njen otac započeo karijeru kao parohijski sveštenik 1817. godine[3]. Obrazovanje je započela slušanjem kućne nastave svoje braće[4]. Godinu dana je išla u Internat za devojke u Kristijaniji, (današnji Oslo) (1826-1827) i zatim je provela dve godine u Moravskoj školi u Kristijanfeldu,[5] u južnom delu Jilandskog poluostrva. Deo njenog obrazovanja su takođe bila putovanja u inostranstvo; otac Nikolaj Vergeland ju je vodio u Francusku, Nemačku, Nizozemsku tokom leta i jeseni 1834. godine. Provela je neko vreme u Hamburgu, tačnije od 1836 do 1837.[6]

Odnos sa Velhavenom[uredi | uredi izvor]

Johana Sebastijana Velhavena upoznala je dok je bila u poseti prijateljima u Oslu, 24. januara 1830. kod trgovca Herea, gde je Velhaven bio učitelj Bernhardu Hereu. [7]Konflikt između Vergelanda i Velhavena je otežavao njihovu vezu. Kamila je bila veoma bliska ocu i bratu, i istovremeno zaljubljena u Velhavena.[7] Konačno, 1837. odlučila je da raskine vezu sa Velhavenom, koji je tada već bio veren sa Idom Ćerulf, jednom od Koletinih prijateljica. Edvard Bejer je dao opis njihovog odnosa koji glasi:„ Za Velhavena je veza za Kamilom bila „epizoda”. Za nju je to bila sudbina.”.[8] Kolet je sama, u jednom pismu namenjenom Velhavenu napisala sledeće „Imam osećaj da, da sam se udala za Vas, nikad ne bih ni reč napisala, sve bi otišlo u Vas.”[9]

Brak[uredi | uredi izvor]

U martu 1839. verila se sa vršnjakom Peterom Junasom Koletom, koji je bio pripadnik Velhavenovog književnog kruga. Dugo su se poznavali kroz društveni život u Kristijaniji, i on je dugo bio zaljubljen u nju. Venčali su se 1841.[7] Peter Junas Kolet je bio sudija, pisac i književni kritičar. Tokom sedam godina braka, dobili su četiri sina; Roberta, Alfa, Oskara i Emila. Alf Kolet je kasnije postao istoričar, a Robert Kolet zoolog.

Život nakon muževe smrti[uredi | uredi izvor]

Peter Kolet je preminuo 1851, što je bio početak nevolja za Kolet. Kao udovica, dobijala je novčanu pomoć od države, koja je međutim, bila premala, tako da je bila primorana da proda porodičnu kuću u Oslu. Do kraja života nije skupila dovoljno novca da kupi kuću. Porodica Kolet je morala da se razdvoji, usred manjka sredstava. Robert se preselio kod svog ujaka Johana Kristijana Koleta, kod koga je i odrastao, dok je Oskar odrastao kod svog ujaka Karla Koleta. Alf i Emil su ostali sa majkom.[7] Kolet je živela u Kopenhagenu u periodu od 1852-1853, kada je i napisala svoje najpoznatije delo Kćerke oblasnog načelnika. Preselila se u Stokholm i tamo živela u periodu od 1865-1866. dok se sin Emil tamo obrazovao. Kasnije u životu je mnogo putovala, i sin Alf je imao sledeće da kaže o njenim putovanjima „Dok je još imala sinove koje je izdržavala, bila je više vezana za kuću. Međutim od godine 1862. je često putovala u inostranstvo, sa dužim boravkom u Kopenhagenu, Berlinu, Parizu, Stokholmu, Minhenu i Rimu. ”[7].

Nakom duge diskusije u Sturtingeu(norv.stortinget) norveškom parlamentu, 1876. je odlučeno da će dobiti određenu sumu novca na godišnjem nivou, takozvanu umetničku pomoć, ali da će ta suma biti polovina od sume koja se davala muškarcima.[4] Sama Kamila Kolet nije bila zadovoljna činjenicom da umesto sume od 1600 norveških gruna, koliko su dobijali muški umetnici, ona dobija 800 kruna.[7]

Književna delatnost[uredi | uredi izvor]

U mladosti je pisala dnevnike, pisma i memoare. Ova dela su sačuvana i izdata u pet tomova u periodu od 1926-1934. i sadrže visok stepen introspekcije i razmišljanja o životu i društvenim ulogama koje ljudi igraju tokom istog[4]. Dnevnik iz vremena kad je bila zaljubljena u Velhavena čini veliki deo materijala iz tog perioda, i kasnije u svom životu, Kolet je te tekstove spremila za štampu nakon svoje smrti.

Zajedno sa mužem je napisala i izdala nekoliko tekstova tokom četrdesetih godina 19. veka. Najpoznatiji je članak „Neka pletačka razmišljanja”(norv. Nogle Strikketøisbetragtninger), koji je bio objavljen u novinama Den Konstitušonele (norv. Den Constitutionelle).

Skoro sve što je ona napisala i objavila, bilo je anonimno, bez njenog imena u knjigama ili člancima. Tako je bilo sve do trećeg toma„ Poslednjeg lista” (norv. Sidste Blade), izdatog 1873. U njeno vreme je bilo očekivano od žena da će svoja dela izdavati anonimno ili uz pomoć muškarca

U memoarima „Tokom dugih noći”(norv. I de lange Nætter) opisala je život u parohiji u Ejdsvolu; u knjizi se takođe nalaze porodični portreti. Ovi memoari su opisani kao jako poetično predstavljanje par epizoda iz života Kamile Kolet.

U nekim tekstovima je pisala o bratu Henriku Vergelandu.

Kćerke oblasnog načelnika - edicija iz 1897.

Kćerke oblasnog načelnika[uredi | uredi izvor]

Glavna tema ovog romana koji je izdat u dva dela, 1854. i 1855. godine, jeste sudbina glavnog lika Sofije. U romanu Kolet obrađuje razlike između muškaraca i žena„, Žene nisu imale uticaja na sopstveni život. Iako su žene definisane kao nosioci osećanja, društvo bi trebalo da ozbiljno shvati to žensku sposobnost za ljubav, ali to nije slučaj. Ono najbolje u ženama propada zato što društvo ne poštuje tu sposobnost”

Roman opisuje porodicu Ram koja pripada građanskoj klasi. Sastoji se od roditelja, jednog sina i četiri kćerke. Dve starije kćerke se udaju iz obaveze i materijalne dobiti, i ne osećaju ljubav ili poštovanje za svoje partnere. Najveći deo radnje prati dve mlađe kćerke, Amaliju i Sofiju. Amalija je zaljubljena u siromašnog sveštenika Branta. Jedan stariji, bogati sveštenik joj nudi brak, ali ona odbija i bira ljubav - međutim, to je ne čini srećnijom kada se susretne sa svakodnevnim stresovima. Amalija je jedina kćerka oblasnog načelnika koje se venčava iz ljubavi. Sofija, iz straha da ne doživi sudbinu svojih sestara, se plaši ljubavi. Iako je zaljubljena u učitelja Georga Kolda, ona se ne usuđuje da ga izabere. Na kraju se venčava sa Rejnom, starim sveštenikom koji je prethodno zaprosio Amaliju.

Kao odgovor čitaocima koji su želeli srećan kraj romana, Kolet je dodala uvod u trećem izdanju iz 1879. godine: „Roman je morao tako da se završi, zato što je realnost takva. Životom jedne žene upravljaju slučajnosti. Ženama nije dozvoljeno da aktivno učestvuju u sopstvenim životima.”[10]

U romanu se jasno vidi kritika braka iz koristi, i pogled na savršenog muža je kompleksan. Sveštenik Brant je previše strastven, a učitelj Kold je previše hladan i povučen.

Jedan od elemenata u romanu jeste poređenje smrti i braka. Čuvena rečenica iz romana je „Venčanje je sahrana”

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • 1854–1855: Kćerke oblasnog načelnika(norv.Amtmandens Døtre) roman - prepravljena verzija izdata 1860. i 1879.
  • 1861: Priče (norv.Fortællinger) – kratka proza
  • 1862: Tokom dugih noći(norv. I de lange Nætter )– memoari
  • 1868-1873: Poslednji list (norv. Sidste Blade) - članci
  • 1877: Iz tihih jazbina(norv. Fra de Stummes Leir)– članci
  • 1879: Protiv struje(norv. Mod Strømmen) - članci
  • 1885: Protiv struje (norv. Mod Strømmen), drugi deo - članci
  • 1892–1893: Zapisi I–X (norv. Skrifter I–X) zbirka radova.
  • 1926–1934: Dnevnici i pisma(norv. Dagbøker og breve), pisano zajedno sa mužem Peterom Junasom Koletom

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Camilla - Norges første feminist”. Kilden (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 2020-11-27. 
  2. ^ a b Ørjasæter, Kristin (2020-06-23), Camilla Collett (na jeziku: norveški bukmol), Pristupljeno 2020-11-19 
  3. ^ Klok, Janke, From our Correspondent in Europe – Camilla Collett (1813–1895) and Cultural Transmission, Barkhuis, str. 21—46, ISBN 978-94-92444-63-9, Pristupljeno 2020-11-27 
  4. ^ a b v Ørjasæter, Kristin (2020-02-25), Camilla Collett (na jeziku: norveški bukmol), Pristupljeno 2020-11-27 
  5. ^ Steinfeld, Torill (1996). Den unge Camilla Collett. Et kvinnehjertes historie. Oslo: Gyldendal. str. 56—57. ISBN 8205241643. 
  6. ^ Steen, Ellisiv (1985). Camilla Collett om seg selv. Stabekk: Den norske bokklubben. str. 34. ISBN 8252511090. 
  7. ^ a b v g d đ Collett, Alf (1911). Camilla Colletts livs historie. Kristiania: Gylendal. 
  8. ^ Beyer, Edvard (1998). Norsk litteraturhistorie. Cappelen Damm. str. 169. ISBN 9788202148256. 
  9. ^ Collett, Camilla (1926). Optegnelser fra Ungdomsaarene. Oslo: Gyldendal. str. 316. 
  10. ^ Collett, Camilla (1977). Forord til tredje utgave av Amtmandens døtre 1879. Oslo: Universitetsforlag. str. 79—82. ISBN 8200050068. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јакобина_Камила_Колет&oldid=26795241”