Janko Vujinović

Janko Vujinović
Datum rođenja	(1945-04-07)7. april 1945.
Mesto rođenja	Bradić, DF Jugoslavija
Datum smrti	16. decembar 2020.(2020-12-16) (75 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

Janko Vujinović (Bradić, 7. april 1945 — Beograd, 16. decembar 2020) bio je srpski književnik.

Biografija

Rođen je 7. aprila 1945, na Blagovesti, u Bradiću kod Loznice.

Školovao se u rodnom selu, Jadranskoj Lešnici i Loznici. Studije srpskog (srpskohrvatskog) jezika i književnosti započeo u Sarajevu, a nastavio u Beogradu gde je i diplomirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 1976 do 1994. bio je urednik i operativni urednik lista Književne novine do političke smene redakcije (1984), a posle jednogodišnje pauze „premešten“ je u izdavačku delatnost ovog preduzeća gde je uredio ili priredio više od sto naslova.

Živeo je u „egzilu“ od 1995. do 1999. godine u Nemačkoj, u Nojsu kod Diseldorfa, izdržavajući se novinarskim, književnim i predavačkim radom. I narednu deceniju (oktobar 2000. - oktobar 2010) proveo je u inostranstvu, u Poljskoj, gde je radio kao lektor i viši predavač na Katedri za južnu slavistiku Lođkog Univerziteta za srpski jezik, književnost, istoriju i kulturu.

Pisao je za novine, radio i televiziju.

Bio je član Saveta za srpski jezik Radio-Televizije Srbije (1984—1986), član Programskog saveta Vukovog sabora pri KPZ Srbije (1983—1985), član Predsedništva Udruženja književnika Srbije(1984-1986), Novog društva za literaturu u Berlinu (1995—2000).

Bio je član Udruženja književnika Srbije, NUNS-a, dortmundske Fondacije „Petar Kočić“, kao i Redakcije „Tigel kulture“ u Lođu.

Preminuo je 16. decembra 2020. godine u Beogradu.

Dela

Objavio je više knjiga (prva izdanja):

• Mukla raspuklina, zbirka pesama, Bagdala, Kruševac, 1973.
• Knjiga o radovanju, pripovetke, Slovo ljubve, Beograd, 1979.
• Vučji nakot, roman, Prosveta, Beograd, 1986.
• Kosovo je grdno sudilište, dokumentarna proza, Prosveta, Književne novine, Beograd, Jedinstvo, Priština 1989.
• Peške po Srbiji, priče, Stilos, Draganić, Beograd, 1993.
• Panika u intersitiju, roman, Dereta, Beograd, 2000.
• Knjiga o hrastu, roman, Filip Višnjić, Beograd, 2014.

Priredio je više zbornika poezije i proze srpske zagranične književnosti:

• Ideš li, rode, Dortmund, 1998,
• Rasejano a sabrano slovo, Dortmund, 2003,
• Pevanje naroda raseljenog Dortmund, 2006,
• Srbi na zemlji (kopriređivač sa M. Pantićem i B. Žjelinjskim), Łodż, 2003.

Napisao je više dramskih tekstova:

• I ništa se, osim života, nije čulo, Dramski program Radio Beograda, premijera 21.8.1980,
• Pošla starica na vukove, Dramski program Radio Beograda, premijera 29.10.1982,
• Vuk, ili povest o narodnom življenju, nagrađeno dramsko-scensko delo, premijera 20. 9. 1981. na završnoj svečanosti Vukovog sabora.

O Vujinovićevim knjigama objavljeno je nekoliko studija, desetak eseja i preko dve stotine kritika, recenzija, prikaza, uz jedan magistarski rad.

Knjige su mu prevođene na poljski, rumunski i makedonski jezik, a pesme, priče i odlomci iz romana prevođeni su i objavljivani u novinama, časopisima, pregledima ili antologijama na engleskom, ruskom, nemačkom, poljskom, rumunskom, mađarskom i makedonskom jeziku.

Reč stručne kritike

Matija Bećković: "Vujinovićeva knjiga nazvana Knjiga o hrastu, mogla se zvati i Knjiga o Hristu i Knjiga o Ceru i Sveznanjem o Mačvi, Pocerini, Jadru i Podrinju... Kao što svraka uoči sve što je svetlo i nosi u svoje gnezdo – tako je i Vujinović sabrao u svoju knjigu sve same lepote. Sabravši ih na jednom mestu on je pleo i ispleo nesvenljivi venac svome zavičaju, uzimajući hrast kao simbol koji je sve nadživeo, sve transponovao, i sve prebacio na, i – kako bi se sad to reklo – resetovao na onu stranu... Ona se može čitati odakle bilo – gde god otvorite, naći ćete, kao u nekoj maloj riznici, nešto što vas se tiče. Kad je prelistavate kao da prolazite kroz neko gradilište na kojem je skupljeno toliko retkog, dragocenog materijala, prave japije, da sami počnete da razmišljate šta li je onaj koji je tu građu skupio naumio da od takvih skupocenih detalja gradi."

Marko Nedić: "Knjiga o hrastu, dakle, veoma je sadržajna i inspirativna književna celina, koja motiviše čitaoca na prepoznavanje mnogih egzistencijalnih, kulturnih, duhovnih i životnih vrednosti koje se u njoj nalaze ili se nagoveštavaju."

Milan Lukić: A preko istorijskih i pseudoistorijskih rasprava o poreklu i imenu naroda i alegorijskih priča o nastanku sveta, preko slovensko-srpske i pagansko-hrišćanske mitologije govori se i o kolektivnom arhetipskom, koje se učitava kako u pomenutim spekulacijama i svakodnevom delanju, tako i u nanosima poetskog, snovidom i somnabulnom. Reč je o traganju za sopstvom, koje je istovremeno i suštastvo čitavog naciona, a dub/hrast je vezivno tkivo, osnovna koheziona sila koja povremeno biva ugrožena, ali se ukazuje stamenijom od efemernosti silnih i nedostojnih, nepojmljive surovosti i užasa te strašne soldateske, čudovišnih stahota i grozota ljudi-neljudi, zlobe, sujete, zavisti, pakosti, mržnje, brutalnosti... Ima Hrasta. Smrti nema!"

Spoljašnje veze

• Blog Janka Vujinovića
• Janko Vujinović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. novembar 2015)