Jeloustonska kaldera

Veliki prizmatični izvor

Jeloustonska kaldera je vulkanska kaldera u Nacionalnom parku Jelouston u SAD. Kaldera se nalazi u severozapadnom delu Vajominga, a njen najveći deo zahvata park Jelouston.

Procenjena veličina prečnika kaldere se kreću od 55 km do 72 km koje je utvrdio Geološki institut SAD geološkim ispitivanjem terena koje je sprovela ekipa koju je predvodio Bob Kristijansen 60-ih i 70-ih godina 20. veka.

Nakon emisije u okviru naučnog programa BBC 2005. godine, gde je skovan pojam supervulkan, ova kaldera naziva se i Supervulkan Jelouston.

Otkriće

Geolog Bob Kristijansen i njegova ekipa ispitali su podzemlje Jeloustona i naišli na znatne količine očvrslog pepela debljine 30 cm. Kristijansen je zaključio da je pepeo mogao da potiče od erupcija nekog vulkana koji danas ne postoji, jer u Jeloustonu nije uspeo da nađe nikakav ugašeni vulkan, niti njegovu kalderu. Ipak, počeo je da sumnja da je Jelouston deo nekog starog vulkanskog sistema, ali za to nije imao dokaza.

Godine 1973. profesor Bob Smit, vulkanolog sa Univerziteta u Juti, izučavao je mesto na kome je proveo veći deo svoje službe. S jednog ostrva u jezeru Jelouston zapazio je dve pojave koje su ga zbunile. Prvo, jedan ponton, koji je ranije koristio za prelaz, našao se pod vodom. I drugo, na južnom kraju jezera stabla drveća utonula su u jezero za oko 30 cm.

Otkriću kaldere doprinela je NASA koja je izabrala Jelouston kao pokazno mesto za ispitivanje novog modela infracrvene kamere namenjene za ispitivanje Meseca. Nešto kasnije njegove slike dobijene su i pomoću satelita „Landsat”.

Kaldera je uočena na snimcima kao ogromno ulegnuće između planinskih lanaca i pružala se sa severoistoka ka jugozapadu neverovatnih 70 km x 30 km. Profesor Smit zatražio je od Nase da detaljno ispita čitavo područje. Milimetarski tačna ispitivanja pokazala su da se površina parka, od prvih merenja izvedenih 1923. godine, podigla za čitavih 74 cm. Postojalo je samo jedno objašnjenje za takvu pojavu – veliki rezervoar magme pod zemljom Jeloustona. Sakriveni i pritajeni Supervulkan.

Kristijansen je zatim otkrio ostatke čak tri kaldere. Različite starosti, bile su doslovno naslagane jedna preko druge. Došao je do dokaza da se poslednja erupcija Jeloustona odigrala pre oko 630.000 godina i da je tada pepelom zasula polovinu površine današnjih SAD. Druga erupcija bila je pre 1,2 miliona, a treća pre 1,8 miliona godina. Ovo otkriće izazvalo je posebnu pažnju i zloslutna pretpostavke u javnosti kada se shvatilo da se upravo nalazimo u vremenu kad bi trebalo da dođe do nove erupcije u Jeloustonu. Odnosno, erupcija je već trebalo da se dogodi, ali iz nekih razloga kasni. Radi se o erupciji koja bi svojom snagom mogla da uništi ne samo SAD, već da, možda, ugrozi i celo čovečanstvo.

Opasnost

Stručnjaci NASA-e su utvrdili da se ispod Jeloustona, na dubini od 8000 m, nalazi najveća komora magme koja je ikada otkrivena. Ispunjena magmom i gasom pod velikim pritiskom, polagano gura tlo kaldere naviše. Bob Smit je zatim otkrio da je na dubini od 5000 m temperatura oko 350 °C (temperatura magme je oko 1500 stepeni). Hidrotermalni izvori i gejziri, rasprostranjeni po gotovo čitavoj površini Jeloustona, nisu ništa drugo do pukotine kroz koje ovaj supervulkan diše – i oslobađa višak pritiska. Svake godine ovo područje pogodi između 1000 i 2000 potresa, na sreću ne velikog intenziteta. Oni ukazuju na aktivnost supervulkana.

Studije i analize pokazuju da najveći rizik dolazi iz hidrotermalne aktivnosti koja se dešava nezavisno o vulkanske aktivnosti. Preko 20 velikih kratera su proizvedena u poslednjih 14000 godina od glečera povlačenjem iz Jeloustona.

Dalja istraživanja pokazuju da Jelouston prouzrokuje i potrese na velikoj udaljenosti, kao što je 1992. godine zemljotres jačine 7,3 Rihterove skale u Kalifornijskoj pustinji Mojave, koji je pokrenuo seriju potresa, u Denali - 1.300 km daleko i Aljasci ok 3.200 km daleko, gde je dovelo do pojačane aktivnosti mnogih gejzira i izlivanja vrela vode i nekoliko meseci nakon zemljotresa.

Upravnik Jelouston Observatorije, Džejk Lounstern predložio je pojačani monitoring od strane Geološkog instituta SAD i klasifikaciju Jeloustona kao pretnje najvišeg rizika.

Spoljašnje veze

• Opservatorija Jelouston
• Sve o supevulkanima Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2012)
• BBC naučni program - Supervulkani