Pređi na sadržaj

AVIA FL.3

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
AVIA FL.3
Avion AVIA FL.3
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1939.
Dužina6,35
Razmah krila9,85
Visina1,70
Površina krila14,35
Prazan340
Normalna poletna570
Klipno-elisni motor1 motor CNA D.4 / Continental C-85
Snaga45 / 63 kW
Maks. brzina na H=0160 / 195 km/h
Dolet500 / 555 km
Plafon leta6.000 m

AVIA FL.3 (kasnije poznat kao Lombardi FL.3) je bio italijanski jednomotorni avion, dvosed, jednokrilni niskokrilac sa samonosećim krilom, koji se koristio kao avion za obuku pilota i avion za vezu uoči i za vreme Drugog svetskog rata. Nakon rata se koristio i kao sportski i turistički avion. Projektovao ga je Fransis Lombardi (Francis Lombardi) a proizvodila ga je vazduhoplovana firma AVIA (Anonima Vercellese Industria Aeronautica). Posle rata proizvodnju je preuzela firma Lombardi i proizvodila ih do 1948. godine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion FL.3 u Kapronijevom muzeju

Još 1936. godine inž. Fransis Lombardi je počeo rad na lakom sportskom avionu koji je nosio oznaku L-3 prema konceptu: jednokrilac, mala krila, fiksni stajni trap i zatvorena kabina za posadu (putnike).

Prototip aviona L-3, je pokretao češki motor Persi II, 4-cilindrični vazduhom hlađeni bokser motor snage 45 KS. Prototip je poleteo 6. novembra 1938. godine. Projekt je ispunio specifikacije koje je objavilo Ministarstvo vazduhoplovstva Italije a odnosilo se na lake avione pogodne za upotrebu u italijanskim Aero Klubovima i Ratnom vazduhoplovstvu kao avion za početnu obuku. Proizvodna verzija aviona L-3 je dobila oznaku FL-3 a svi proizvedeni avioni do 1944. godine su bile opremljene poboljšanim motorom CNA snage 60 KS, koji je izveden iz motora Persi II. Razlika između aviona L-3 i FL-3 je bila u motorima.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona je bio potpuno napravljen od drveta kako noseća konstrukcija tako i oplata od šperploče. Prednji deo aviona (motor i nosač motora) je bio obložen aluminijumskim limom. Između motora i prve kabine nalazio se rezervoar za gorivo. Rezervoar je protivpožarnim zidovima bio odvojen od motora i pilotske kabine. U trupu su se nalazila jedna kabina sa dva sedišta jedno pored drugog. Kabina je imala vetrobran i poklopac od pleksiglasa koji se otvarao podizanjem poklopca na gore. Zatvorena kabina je štitila posadu aviona od vetra i atmosferskih uticaja[1].

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen vazduhom hlađenim četvorocilindričnim bokser motorom C.N.A. snage 60KS (45kW). Na vratilo motora se direktno postavljala dvokraka drvena vučna elisa fiksnog koraka prečnika 1,82 m.

Krila: Noseća konstrukcija krila je bila od drveta sa dve ramenjače obložena šperpločom. Oblik krila je bio trapezast, a napadna ivica krila je bila upravna na osu trupa aviona.

Upravljanje avionom preko krilaca i kormila pravca i visine obavljao se uz pomoć sajli koje su se kretale kroz trup i krila aviona preko užetnjača. Vertikalni i horizontalni stabilizatori kao i kormilo pravca i visine su imali drvenu konstrukciju a oblogu od drvene lepenke.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa nezavisnim gumenim točkovima. Na kraju repa aviona nalazio se klavirski gumeni točak kao treća oslona tačka aviona.

Varijante aviona AVIA FL.3[uredi | uredi izvor]

  • AVIA FL.3 – je proizvodni model sa motorom C.N.A. snage 60KS (45kW).
  • Lombardi FL.3 – je proizvodni model firme Lombardi.
  • Meteor FL.53 – poboljšana varijanta izrađena u firmi Meteor sa motorom Continental snage 65KS (48kW). Napravljeno je osam aviona.
  • Meteor FL.53BM - model FL.53 sa motorom Continental snage 90KS (67kW). Napravljeno je četiri aviona.
  • Meteor FL.54 – model sa tri sedišta, motorom Continental C90-12F snage 90KS (67kW). Napravljeno je 53 aviona.
  • Meteor FL.55 – model sa četiri sedišta, motorom Lycoming snage 135KS (100kW). Napravljeno je četiri aviona.
  • Meteor FL.55BM – model FL.55 sa motorom Lycoming snage 150KS (112kW). Napravljeno je 10 aviona.
  • Meteor FL.55CM – model FL.55 sa motorom Lycoming snage 180KS (134kW). Napravljen je jedan avion.
  • Meteor Super – model FL.55 sa povećanim vertikalnim stabilizatorom, i motorom Meteor Alpha snage 220KS. Napravljen je jedan avion.
  • Meteor Bis – dvosedi model sa motorom Meteor Alpha 2 snage 110KS.

Zemlje koje su koristile Avion AVIA FL.3[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

U toku rata je napravljeno 355 primeraka ovog aviona a posle rata se procenjuje da je napravljeno još toliko, tako da je ukupan broj proizvedenih aviona od 1938 do 1948. godine iznosio oko 700 primeraka. Avioni su rađeni sa otvorenom i zatvorenom kabinom.

Vojni instruktori letenja su imali zamerke na ovaj avion zbog rasporeda sedišta rame uz rame što nije odgovaralo za obuku vojnih pilota koji su kasnije leteli na jednosedim avionima, kao i na manju trajnost ovog aviona u odnosu na standardne vojne avione za obuku, tako da su se u Italiji najviše koristili za obuku u aero klubovima. Godine 1941. Hrvatska (NDH) je naručila 20 primeraka koji su korišćeni za obuku pilota i u anti-gerilskim operacijama (protiv partizana). Nakon kapitulacije Italije 1943., Nemci su zaplenili 250 primeraka koji su kasnije korišćeni u pilotskim školama Luftvafe (Beču, Klagenfurtu i Strazburu). Posle rata nekoliko aviona je prodato Švajcarskoj a u Rimu je organizovana pilotska škola u kojoj su obučavani izraelski piloti na ovim avionima.

Poslednji avioni ovog tipa su korišćeni do sredine 50-tih godina, mada i danas postoje sačuvani avioni koji su u letnom stanju i koriste se na avio izložbama.

Avion AVIA FL.30 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Avion ovog tipa je iz sastava hrvatskog zrakoplovstva NDH preleteo na stranu partizana 20. oktobra 1943. godine kod Bugojna. Avion je u vazduhoplovnoj bazi u Livnu, korišćen je za trenažu pilota. Međutim zbog ograničene količine goriva izvršeno je samo 15 letova. Pri pokušaju preleta za Glamoč, 5. decembra 1943. godine, nestalo je goriva i prinudno se spustio. Da ne bi pao u ruke neprijatelja zapaljen je 7. decembra 1943. godine prilikom napada neprijatelja na Livno.

Jedan avion ovog tipa je zarobljen neispravan pri oslobođenju Banja Luke. Na kraju rata maja 1945. godine na aerodrom Zadar sletela su dva aviona, a 6. aprila 1945. godine iz Zagreba je jedan sleteo kod Gline.

Posle rata je korišćeno 4 aviona ( hrvatskih registracionih brojeva 8010,8015,8018,8110) jedno kraće vreme, a onda su otpisani zbog nedostatka rezervnih delova.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20AVIA%20FL%203%20-FC/man.AVIA%20FL%203.htm

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Savić, Dragan; Let na drugu stranu, Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X.
  • V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945., VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Thompson, Jonathan (1963). Italian Civil and Military Aircraft 1930-1945. Aero Publishers. ISBN 978-0-8168-6500-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

AVIA FL.3 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=АВИА_FL.3&oldid=27368540”