Američka depozitarna priznanica

Američka depozitarna priznanica (engl. American Depositary Receipt, ADR) je hartija od vrednosti koja predstavlja vlasništvo deonica strane kompanije, a kojom se trguje na finansijskim tržištima u Sjedinjenim Američkim Državama. Kroz programe američkih depozitarnih priznanica se na američkim berzama trguje deonicama mnogih kompanija baziranih van SAD. ADP-ovi omogućavaju investitiorima iz SAD da kupuju deonice u stranim kompanijama bez upuštanja u inostrane transakcije: njihove cene se izražavaju u američkim dolarima, oni isplaćuju dividende u američkim dolarima, i njima se trguje isto kao i deonicama kompanija baziranih u SAD. Kompanijama čije deonice ADP predstavlja, ovaj program omogućava bolji pristup kapitalu prisutnom na američkim berzama.

Svaku ADP izdaje depozitarna banka u SAD. ADP može predstavljati jednu deonicu, izvesni fiksirani deo deonice, ili pak više deonica u deoničarskom kapitalu strane firme. ADP svom vlasniku daje pravo da dobije strane deonice koje on predstavlja (te je u tom smislu finansijski ekvivalentan zacrtanom broju tih stranih deonica), ali američkim investitorima je po pravilu podesnije da naprosto poseduju ADP. Cena ADP je najčešće bliska ceni strane deonice na njenom domicilnom tržištu, uzimajući u obzir odnos ADP i stranih deonica. U slučaju kompanija koje su inkorporirane u Ujedinjenom Kraljevstvu, Vlada UK prikuplja 1,5% porez na stvaranje ADP.

Depozitarne banke imaju brojne odgovornosti, kako u odnosu na vlasnike ADP, tako i u odnosu na stranu kompaniju koju ADP predstavlja. Prve ADP je uveo DžejPiMorgan 1927. za britanskog trgovca na malo Selfridžiz end ko. Trenutno (2009), četiri velike komercijalne banke pružaju usluge depozitarnih banaka: DžejPiMorgan, Sitibank, Dojče bank, i Bank ov Njujork Melon.

Pojedinačne deonice u stranoj kompaniji koje ADP predstavlja se nazivaju američkim depozitarnim deonicama (engl. American Depositary Shares, ADS).

Vrste ADP programa

Kada kompanija ustanovljava program američkih depozitarnih priznanica, ona odlučuje o tome šta želi da postigne programom i koliko vremena, napora i resursa je spremna da uloži u program. Iz ovog razloga postoji više nivoa programa koje kompanije mogu izabrati.

Nesponzorisane deonice

Nesponzorisane deonice su vrsta ADP nivoa I kojima se trguje na vanberzanskom tržištu (engl. over-the-counter, OTC). Ove deonice se izdaju u skladu sa zahtevima tržišta i strana kompanija nema formalni ugovor sa depozitarnom bankom. Neponzorisane ADP-ove često izdaje nekoliko depozitarnih banaka, pri čemu svaki depozitar opslužuje samo one ADP-ove koje je on izdao.

Nakon izmene pravila američke Komisije za hartije od vrednosti i berze koja su stupila na snagu u oktobru 2008, a kojima je olakšano izdavanje depozitarnih priznanica nivoa I, kako sponzorisanih tako i nesponzorisanih, izdat je veliki broj novih ADP-ova. Većina novih programa su nespoznorisani ADP-ovi nivoa I, i trenutno (2009) je oko polovine svih ADP programa nesponzorisano.

Nivo I

Depozitarne priznanice nivoa I predstavljaju najniži nivo sponzorisanih ADP-ova koji se može izdati. Kada kompanija izda sponzorisane ADP-ove, ona zaključuje ugovor sa jednim, imenovanim depozitarom koji će delovati i kao transferni agent za kompaniju.

Većina programa američkih depozitarnih priznanica u trgovanju je tradicionalno izdavana kroz program nivoa I. Ovo je najlagodniji način kojim strana kompanija može postići da se njenim vlasničkim hartijama trguje u Sjedinjenim Državama.

Deonicama nivoa I se može trgovati samo na vanberzanskom (OTC) tržištu i na kompaniji su minimalni zahtevi podnošenja izveštaja Komisiji za hartije od vrednosti i berze SAD. Kompanija ne mora da izdaje kvartalne ili godišnje izveštaje u skladu sa Opšteprihvaćenim računovodstvenim principima SAD (GAAP). Međutim, kompanija mora imati hartije od vrednosti koje se kotiraju na jednoj ili više deoničkih berzi u stranoj jurisdikciji i mora objavljivati na svom mrežnom mestu, na engleskom jeziku, godišnji izveštaj u obliku koji nalažu zakoni zemlje u kojoj je kompanija inkorporirana, organizovana ili domicilna.

Kompanije čijim se deonicama trguje pod programom nivoa I mogu odlučiti da unaprede svoj program do nivoa II ili nivoa III radi bolje vidljivosti na tržištima SAD.

Nivo II (kotiranje)

Programi depozitarnih priznanica nivoa II su složeniji za stranu kompaniju. Kada strana kompanija želi da ustanovi program nivoa II, ona Komisiji za hartije od vrednosti i berze SAD mora podneti registracionu izjavu, i podleže propisima ove Komisije. Pored ovoga, kompanija mora svake godine podneti formular 20-F, koji je u osnovi ekvivalent godišnjeg izveštaja (formular 10-K) za kompanije iz SAD. U svojim izveštajima, kompanija mora da prati standarde Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa SAD.

Prednost koju kompanija dobija uzdizanjem svog programa na nivo II jeste da se deonice mogu kotirati na deoničkoj berzi u SAD. Ovo uključuje Njujoršku deoničku berzu (NYSE), Nazdak (NASDAQ) i Američku deoničku berzu (AMEX).

Dok se kotira na ovim berzama, kompanija mora da zadovoljava njihove zahteve za kotiranje. Ukoliko kompanija više ne ispunjava ove zahteve, ona može biti skinuta sa berze i tako naterana da spusti nivo svog ADP programa.

Nivo III (ponuda)

Program američkih depozitarnih principa nivoa III je najviši nivo koji strana kompanija može sponzorisati. Kompanija se mora pridržavati strožih pravila koja su slična onima koja prate američke kompanije.

Za uspostavljanje programa nivoa III nije dovoljno da strana kompanija samo preduzme korake da dozvoli da deonice sa njenog domaćeg tržišta budu pohranjene u program ADP i da se njima trguje u SAD, ona zapravo mora da izda deonice u svrhu prikupljanja kapitala. U vezi ove ponude, kompanija mora da podnese formular F-1, koji je format prospekta ponuda za deonice. Ona takođe mora da godišnje podnosi formular F-20 i da se pridržava Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa SAD. Pored ovoga, svaka materijalna informacija koja se da deoničarima na domaćem tržištu se takođe mora podneti i Komisiji za hartije od vrednosti i berze na formularu 8K.

Strane kompanije sa programima nivoa III često izdaju materijale koji su informativniji i prilagođeniji njihovim deoničarima u SAD pošto su ozbiljno zainteresovane za njihov kapital. Uopšte, američki investitori mogu najlakše naći informacije o stranim kompanijama koje su uspostavile program nivoa III.

Ograničeni programi

Strane kompanije koje žele da njihovim deonicama mogu trgovati samo određeni subjekti mogu uspostaviti ograničeni program. Postoje dva pravila Komisije za hartije od vrednosti i berze SAD koja dozvoljavaju ovu vrstu izdavanja deonica u SAD: pravilo 144-А i regulativa S. Programi ADP koji deluju pod jednim od ova dva pravila čine oko 30% svih izdatih ADP-ova.

144-A

Neke strane kompanije uspostavljaju ADP program prema pravilu Komisije za hartije od vrednosti i berze SAD 144-A. Ova mogućnost čini izdavanje deonica privatnom ponudom (engl. private placement). Deonice kompanija koje su registrovane pod pravilom 144-A predstavljaju ograničeni deoničarski kapital i mogu biti izdavane jedino tzv. „kvalifikovanim institucionalnim kupcima“ (engl. Qualified Instituional Buyers, QIBs), i jedino kvalifikovani institucionalni kupci mogu njima trgovati.

Javnim deoničarima SAD, uopšte govoreći, nije dozvoljeno da investiraju u ove programe ADP, i većina ovih ADP se drži u vlasništvu isključivo kroz Depozitarnu trast i kliring korporaciju (DTCC), tako da o ovim kompanijama često ima vrlo malo dostupnih informacija.

Regulativa S

Drugi način da se ograniči trgovanje depozitarnim deonicama od strane javnih investitora u SAD jeste da se one izdaju pod uslovima regulative S Komisije za hartije od vrednosti i berze SAD. Ova regulativa znači da deonice nisu, niti će biti, registrovane kod ijednog nadleštva SAD za regulisanje hartija od vrednosti.

Nijedna „SAD osoba“, kako taj pojam definišu pravila regulative S, ne može biti vlasnik ili trgovati deonicama pod regulativom S. Ove deonice se registruju i izdaju stranim odnosno ofšor, neameričkim rezidentima.

ADP-ovi izdati pod regulativom S se mogu uklopiti u program nivoa I nakon što istekne period ograničenja, ukoliko tako izabere strani izdavalac.

Okončanje ADP programa

Većina ADP programa podleže mogućem okončanju. Okončanje sporazuma o ADP će ishodovati poništavanjem depozitarnih priznanica i skidanjem sa svih berzi na kojima se njima trguje. Okončanje može biti po zahtevu stranog izdavaoca ili depozitarne banke, ali tipično je na zahtev izdavaoca. Ima više razloga zbog kojih se može okončati ADP program, ali u najvećem broju slučajeva strani izdavalac prolazi kroz neki vid reogranizacije ili spajanja.

Vlasnici ADP-ova tipično bivaju pismeno obavešteni najmanje trideset dana pre okončanja. Po prijemu obaveštenja, vlasnik može predati ADP-ove i preuzeti strane hartije od vrednosti koje priznanice predstavljaju, ili može ne činiti ništa. (Naravno, vlasnik može da proda ADP-ove sve dok se njima i dalje trguje.) Ukoliko vlasnik ADP-ova odluči da preuzme strane deonice, nema nikakve garancije da će se deonicama trgovati na bilo kojoj berzi u SAD. Vlasnik stranih deonica bi u takvom slučaju morao da nađe brokera koji je ovlašćen za trgovanje na stranom tržištu na kojem se tim deonicama trguje. Ukoliko vlasnik nastavi da drži ADP-ove nakon datuma stupanja okončanja na snagu, depozitarna banka će nastaviti da drži pohranjene hartije od vrednosti i da prikuplja dividende, ali će prestati sa distribucijama vlasnicima ADP-ova.

Obično do godinu dana nakon stupanja okončanja na snagu, depozitarna banka će likvidirati (prodati) deonice i preraspodeliti prihode odgovarajućim klijentima. Mnoge američke brokerske kuće mogu i dalje da drže strane deonice, ali neke od njih možda nemaju mogućnost da njima trguju u inostranstvu.

Spoljašnje veze

• (jezik: engleski) ADP, Siti
• (jezik: engleski) ADP, Bank of Njujork Melon
• (jezik: engleski) adr.com, ADP DžejPiMorgan
• (jezik: engleski) ADP, Dojče bank
• (jezik: engleski) Vodič državljanima SAD za strane investicije, Komisija za hartije od vrednosti i berze SAD