Antisemitizam na Olimpijskim igrama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Moderne Olimpijske igre ili Olimpijske igre su vodeći međunarodni sportski događaji koji obuhvataju letnja i zimska sportska takmičenja u kojima hiljade sportista iz celog sveta učestvuju u raznim takmičenjima. Olimpijske igre se smatraju najvažnijim svetskim sportskim takmičenjem u kojem učestvuje više od 200 zemalja. Olimpijske igre se održavaju svake četiri godine, a Letnje i Zimske igre se smenjuju svake četiri godine, ali u razmaku od dve godine.[1] Na Olimpijskim igrama bilo je, uprkos njihovom pristupu „miru kroz sport“, navoda o antisemitizmu, posebno na događajima u Minhenu 1972, koji su se završili smrću jedanaest izraelskih sportista. Prva zvanična komemoracija od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta u znak obeležavanja ovog događaja bila je 2016. godine.[2]

Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]

Berlin – 1936.[uredi | uredi izvor]

Atletika, 5000 m, Berlin 1936.
  • Letnje olimpijske igre 1936, održane u Berlinu, u Nemačkoj, ubrzo nakon dolaska Adolfa Hitlera na vlast, su u pristupu i organizaciji imale rasnoj diskriminaciji.[3] Jevrejima je zabranjeno nastaupanje za nemački tim. Kritičari su tvrdili da je Hitler koristio olimpijsku pozornicu da propagira sopstvene političke ideologije. Hitler je takođe bio žestoko kritikovan zbog svog rasističkog stava prema jevrejskim učesnicima igara. Priznajući da je Hitler iskoristio Olimpijske igre u političke svrhe, brojne organizacije i vodeći političari pozvali su na bojkot igara.[3]

Minhen – 1972.[uredi | uredi izvor]

Jedan od minhenskih terorista
  • Tokom Letnjih olimpijskih igara 1972. u Minhenu, Zapadna Nemačka, jedanaest članova izraelskog olimpijskog tima je uzela za taoce palestinska teroristička grupa Crni septembar koja ih je na kraju ubila zajedno sa nemačkim policajcem.[4][5][6] Ubrzo nakon što je kriza počela, tražili su da se 234 zatvorenika u izraelsnkim zatvorima i osnivači Crvene armije pod kontrolom Nemačke (Andreas Bader i Ulrike Majnhof) oslobode.[7][8] Napad je motivisan sekularnim nacionalizmom, a komandant terorističke grupe Lutif Afif tvrdio je da je dete jevrejskih i hrišćanskih roditelja.[9] Nemački neonacisti su napadačima pružili logističku pomoć.[10] Policajci su ubili pet od osam pripadnika Crnog septembra tokom neuspelog pokušaja spasavanja. Zarobili su trojicu preživelih, koje je Zapadna Nemačka kasnije oslobodila nakon otimanja aviona 615 Lufthanze u oktobru. Mosad je na oslobađanje odgovorio izraelskim napadom na Liban 1973. i operacijom Gnev Božji, pronalazeći i ubijajući Palestince osumnjičene za umešanost u masakr. Dana 3. avgusta 2016, dva dana pre početka Letnjih olimpijskih igara 2016, Međunarodni olimpijski komitet je po prvi put zvanično odao počast jedanaestorici ubijenih Izraelaca.[11]

Moskva - 1980.[uredi | uredi izvor]

  • Izrael je bio jedna od zemalja koja je bojkotovala Olimpijske igre u Moskvi u znak protesta protiv sovjetske invazije na Avganistan, ali i zbog percipirane sovjetske antisemitske i antiizraelske politike.[12]

Atina – 2004.[uredi | uredi izvor]

  • Iranski džudista Araš Miresmaili trebalo je da se bori protiv Izraelca Ehuda Vaksa, ali je diskvalifikovan zbog prekoračenja dozvoljene težine. Da bi izbegao implicitno priznanje Izraela, Iran zabranjuje svojim sportistima da se takmiče protiv izraelskih sportista. Portparol Iranskog nacionalnog olimpijskog komiteta rekao je da je iranska opšta politika da se ne suočava sa izraelskim sportistima. Dobio je javnu pohvalu iranske vlade.[13] U uvodniku, The Jerusalem Post je pisao da se Miresmaeili diskvalifikovao i naveo da je to antisemitski incident.[14]

London - 2012.[uredi | uredi izvor]

Sećanje na masakr u Minhenu, tokom Londona 2012
  • Na ceremoniji sećanja na 11 izraelskih sportista i trenera koji su poginuli na Letnjim olimpijskim igrama 1972. godine, visoki zvaničnik OI Žak Rog naišao je na kritike zbog odbijanja da se oda počast mrtvima minutom ćutanja na ceremoniji otvaranja u Londonu 2012.[15] Umesto toga, nedelju dana pre zvaničnog otvaranja Igara, Rog je održao minut ćutanja tokom manje ceremonije u olimpijskom selu.[16]

Rio de Žaneiro - 2016.[uredi | uredi izvor]

  • Libanski olimpijci odbili su da se voze autobusom sa izraelskim sportistima da bi stigli na ceremoniju otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2016.[17] Kada je izraelska delegacija sportista i trenera pokušala da se ukrca u autobus za stadion Marakana, šef libanske delegacije je blokirao ulaz.[18]

Pjongčang - 2018.[uredi | uredi izvor]

  • IBSF je za antisemitizam optužio izraelski sportista koji je tvrdio da je zvaničnik koji je diskvalifikovao deo opreme svoju odluku objasnio sa „vi ljudi donosite sva pravila, ali ne danas“.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Olympic Games”. 
  2. ^ „First official IOC ceremony in memory of Munich victims”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 2020-05-18. 
  3. ^ a b „Most Controversial Summer Olympic Games In History”. 14. 3. 2019. 
  4. ^ Aubrey, Stefan M. (11. 9. 2001). The new dimension of international ... vdf Hochschulverlag AG. ISBN 9783728129499. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  5. ^ Kushner, Harvey W. (2003). Encyclopedia of terrorism. SAGE Publications. ISBN 9780761924081. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  6. ^ Simon, Jeffrey David (18. 7. 1976). The terrorist trap: America's ... Indiana University Press. ISBN 0253214777. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  7. ^ Reeve, Simon (22. 1. 2006), „Olympics Massacre: Munich – The real story”, The Independent, Arhivirano iz originala 16. 3. 2012. g., Pristupljeno 3. 3. 2012 
  8. ^ Fleisher, Malkah (22. 7. 2012). „"Baffled" Bob Costas to Call Own Minute of Silence During Olympic Broadcast for Slain Israeli Team”. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  9. ^ Ciment, James (20. 3. 2015). Encyclopedia of Conflicts Since World War II. Routledge. str. 57. ISBN 978-1-317-47186-8. „Early acts at Palestinian terrorism were geared toward drawing international attention to the plight of Arabs living under Israeli occupation and to secure the release of Palestinian prisoners. Unlike much later terrorism in the Arab Muslim world, these acts, which ranged from plane hijackings to targeted attacks on Israeli civilians, were motivated largely by a secular brand of nationalism. In fact, Luttif "Issa" Afif, the leader of the PLO-affiliated Black September group that captured and killed 11 Israeli athletes at the 1972 Munich Olympics, was born to a Jewish mother and a Christian father.” 
  10. ^ Latsch, Gunther; Wiegrefe, Klaus (18. 6. 2012), „Files Reveal Neo-Nazis Helped Palestinian Terrorists”, Spiegel Online 
  11. ^ „First official Olympic ceremony held in memory of Munich victims”. 
  12. ^ „TIMELINE: Jews in the Summer Olympics”. 20. 7. 2012. 
  13. ^ „BBC NEWS - Europe - Mystery over Iran judo 'protest'”. 15. 8. 2004. 
  14. ^ „Unsportsmanlike conduct”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 2021-04-24. 
  15. ^ Johnston, Ian (6. 8. 2012). „Olympics officials accused of anti-Semitism over Munich remembrance”. NBC News. Arhivirano iz originala 8. 8. 2012. g. 
  16. ^ „London 2012: Silence held for 1972 Munich victims at athletes village”. The Guardian (na jeziku: engleski). Press Association. 2012-07-23. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-10-06. 
  17. ^ „Rio 2016 Olympics: Lebanese athletes refuse to travel with Israel team”. BBC Sport. 6. 8. 2016. 
  18. ^ „Anti-Semitism at Olympics by Muslim nations keeps age-old animosities alive”. 11. 8. 2016. 
  19. ^ „A.J. Edelman: A Jewish Pittsburgher meets antisemitism at the Olympics, and here”. Pittsburgh Post-Gazette (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-15. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антисемитизам_на_Олимпијским_играма&oldid=27684410”