Antonomazija
U retorici, antonomazija (grč. ἀντονομασία, preimenovanje)[1] je stilska figura u kojoj se zamenjuje vlastito ime bilo kojim epitetom ili izrazom, kao što je „veliki besednik“, umesto Ciceron. Obrnut proces, upotreba ličnog imena umesto nekog opšteg pojma je takođe antonomazija (npr. Ciceron umesto „veliki besednik“).[2] Antonomazija je poseban oblik metonimije.
Primeri[uredi | uredi izvor]
- „Fantastična četvorka“ za Bitlse
- „Čelični kancelar“ za Ota fon Bizmarka
- „Firer“ za Adolfa Hitlera
- „Kralj popa“ za Majkla Džeksona
- „Čelični leptir“ za Imeldu Markos
- „Duče“ za Benita Musolinija
- „Kralj“ za Elvisa Preslija
- „Čelična ledi“ za Margaret Tačer
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 39. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Ljubo Mićunović, Savremeni leksikon stranih reči; Književna zajednica Novog Sada, Uiverzitetska riječ; 1988, str.47
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Krešimir Bagić, Od figure do kulture – ANTONOMAZIJA (jezik: hrvatski)