Беседништво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Према неким мишљењима, реч rhetorike је сачинио тек Платон.

Именица rhetor – беседник, у изворима се најраније јавља код Хомера. Тек почетком IV века п. н. е. Исократ користи реч rhetoreia – речитост, елоквенција, а потом почиње да се употребљава и појам rhetorike - реторика. Према неким мишљењима, реч rhetorike је сачинио тек Платон у дијалогу Горгија, после чега тај термин улази у најширу употребу, поготово од Аристотела.

Реторика и беседништво[уреди]

Реторика представља теорију, скуп правила о лепом говору, а беседништво (говорништво) праксу у којој се та правила примењују. Већ су софисти најпре настојали да говором убеђују слушаоце, а потом да на друге преносе своја искуства како се успешно говори. Скоро сваки од њих је откривао извесна правила о томе како се слушаоци најефектније придобијају изговореном речју. Из тога су настали први приручници беседништва – rhetorike techne. Софисти су први почели да изграђују реторику као систем правила која олакшавају да се беседа успешно састави и одржи, док је производ тих примењених правила био сам говор, односно беседништво. Историјски посматрано, беседништво претходи реторици. Најпре се развијала говорничка пракса, да би се тек касније, на основу ње, оформила и изградила говорничка правила и упутства, реторика.

И Аристотел је разликовао реторику и беседништво. Сматрао је да се реторика бави проналажењем најбољих средстава за убеђивање: њен основни задатак се не састоји у уверавању, него у »способности теоријског изналажења уверљивог у сваком датом случају«. Дакле, беседништво је сâма вештина уверавања, док реторика има задатак да изналази најпогоднија средства за уверавање слушалаца и даје савете како се то постиже.

Цицерон такође подразумева разлику између беседништва и реторике, па говори о реторици као о науци, док под говорништвом подразумева говорничку праксу, тј. практично беседништво (eloquentia). Писац најзнаменитијег римског уџбеника реторике, Квинтилијан недвосмислено каже да је реторика »наука о добром говору« - bene dicendi scientia.

Јован Стерија Поповић, српски комедиограф, професор права, али и писац прве реторике у модерној Србији, сматра да је реторика »наука која правила красноречија излаже и опкључује способност представленија и мисли изражавати правилно, јасно и саобразно с цељу«.

Још пре њега је Доситеј Обрадовић писао да је реторика «наука лепо говорити, срце множества људи добијати и цели народ на све што је добро, похвално и општеполезно склањати и доводити».

Чувена Реторика Бранислава Нушића има поднаслов који гласи Наука о беседништву. Реторика, дакле, представља науку о беседништву, теоријски уобличена правила и принципе који ће помоћи да се одржи успешан говор, док је сâмо беседништво (говорништво) практична сфера у којој се та правила примењују.

Реторика разврстава говоре према разним критеријумима. Од антике до данас се класификују на информативни говор у римској подели:

  • docere, говор који уверава и покреће на акцију (римско movere) и
  • забављачки говор (delectare).

Још од античких времена усталила се подела на три основне врсте говорништва:

  • судско,
  • политичко и
  • пригодно.

Ова класификација, коју је нарочито афирмисао Аристотел (мада је постојала и пре њега), одржала се до данас. Према његовим речима:

  • судско беседништво је свако оно у коме »сусрећемо оптужбу и одбрану«,
  • политичко је оно у коме се »на нешто подстиче или од нечега одвраћа«, а
  • пригодно оно које »нешто хвали или куди« (Реторика I 3, 5).

За ове врсте беседништва користе се и појмови:

  • форензично беседништво (судско),
  • делиберативно беседништво (политичко) и
  • епидеиктичко (пригодно, које се често назива и похвално или свечано).

Грчки еквиваленти су били genos dikanikon за судски говор, genos symbouleutikon (буквално: саветодавни, наговарајући) за политичку беседу и genos panegyrikon за пригодни – похвални говор.

Референце[уреди]

  • Овај чланак, односно његови делови, су изворно преузети из књиге др. Симе АврамовићаRhetorike techne – вештина беседништва и јавни наступ“ уз одобрење аутора

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Беседништво