Beli bun ili bela bunika (lat. Scopolia carniolica) je otrovna biljka iz porodice pomoćnica. Otrovnost potiče od prisustva tropanskih alkaloida, posebno atropina, koga ima najviše u korenu. Takođe, biljka sadrži skopolamin koji se ranije koristio kao anestetik. Naziv roda dobio je ime u čast italijanskog lekara i prirodnjaka Đovanija Antonija Skopolija, koji je 1772. godine objavio delo Flora carniolica. U Srbiji Scopolia carniolica je strogo zaštićena vrsta.^[2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Beli bun
	Scopolia carniolica Jacq.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Solanales
Porodica:	Solanaceae
Rod:	Scopolia
Vrsta:	S. carniolica
Binomno ime
	Scopolia carniolica; Jacq.
Sinonimi
	Scopolina carniolica (Jacq.) Kuntze ; Atropa ambigua Salisb. ; Hyoscyamus chloranthus Wender.; Hyoscyamus scopolia (L.) E.H.L.Krause; Scopolia carniolica var. violacea Semenova ; Scopolia scopolia (L.) H.Karst.; Scopolia hladnikiana Fleischm. ex Nyman ; Scopolia tubiflora Kreyer; Scopolina atropoides Schult.; Scopolina carniolica Schur; Scopolina hladnikiana Freyer ex W.D.J.Koch; Scopolina viridiflora Freyer ex W.D.J.Koch ;

Beli bun je višegodišnja biljka sa horizontalnim i debelim rizomom. Stabljika je uspravna, do 80 cm visoka. Listovi su zelene boje, na drškama, bez dlaka. Cvetovi su pojedinačni, nalaze se u pazuhu listova, na dugim drškama. Čašica je zvonasta sa 5 kratkih, zašiljenih režnjeva. Krunica je takođe zvonasta, sa spoljne strane riđe boje, dok sa unutrašnje maslinastozelene. Plod je loptasta čahura sa velikim brojem semena. Biljka cveta tokom aprila.^[3]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Rod Scopolia obuhvata tri vrste, od kojih samo Scopolia carniolica raste na teritoriji Evrope.^[4] Beli bun ima areal koji obuhvata srednju i juoistočnu Evropu, a u Srbiji je zabeležan samo na Kučajskim planinama. Vrsta raste u senovitim, listopadnim šumama, pre svega bukovim.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Cvet
Habitus
Plod

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
^ Stevanović, V. (1974). Flora SR Srbije 6. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 78-79.
^ „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[POWO-1] „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[портал-2] Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

[Јосифовић-3] Stevanović, V. (1974). Flora SR Srbije 6. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 78-79.

[POWкO-4] „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]