Белоушка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Belouška
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Reptilia
Red:
Squamata
Podred:
Serpentes
Porodica:
Colubridae
Rod:
Natrix
Vrsta:
N. natrix
Binomno ime
Natrix natrix
Areal rasprostranjenja
Sinonimi

Belouška ili barska zmija (lat. Natrix natrix) je vrsta neotrovne zmije koja pripada familiji Colubridae i potfamiliji Aglypha. Isključivo je karnivor, uglavnom se hrani vodozemcima. Reč natrix potiče od latinskih reči nare ili natare, što znači plivati.

Opis[uredi | uredi izvor]

Iza glave, sa svake strane ima po jednu svetlu mrlju, polumesečastog oblika. Glava je zaobljena. Boja tela jako varira, uglavnom je gornja strana siva sa manjim crnim mrljama, dok je donja bela, takođe sa crnim mrljama. Postoji i potpuno crni varijetet. Najveća maksimalna dužina iznosi 2 metra, ali je najčešće duga od 1 do 1,5 metar. Mladunci su nakon izleganja dugački od 14 do 22 cm. Kada je uznemirena, često sikće i napada zatvorenih usta, veoma retko ujeda. Ukoliko oseti da je smrtno ugrožena pravi se mrtva tako što se izvrne na leđa i otvori usta. Takođe iz kloakalnih žlezda izbacuje sekret neprijatnog mirisa.[1][2]

Stanište, ekologija i rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Ova zmija se obično nalazi na vlažnim mestima, kao što su vlažne livade, oko stajaće vode i duž obala potoka. Ponekad se nalazi daleko od bilo koje stajaće vode i često se može naći u šumskim ekosistemima. Tolerantna je prema jako modifikovanim površinama gde su prisutni odgovarajući izvori vode i može da živi u domaćim baštama i urbanim parkovima.

Ova vrsta dobro pliva i obično se hrani ribama i vodozemcima. Takođe jede mlade ptice i male sisare. Veće ženke mogu da polože do 100 jaja (ali obično manje) tokom juna i jula. Mlade ženke Natrix helvetica polažu oko 10 jaja, što je verovatno slučaj i za ovu vrstu.

Ova vrsta se široko prostire kroz Palearktički region, sa zapadnom granicom dometa u istočnoj Nemačkoj i Švajcarskoj gde se javlja simpatično sa Natrix helvetica. Ne postoji u severnoj Skandinaviji i na Kritu (Grčka). Proteže se kroz evropske i azijske delove Rusije na istok do Kazahstana (gde se javlja kroz severnu polovinu zemlje, na jug približno do severne granice sa Kaspijskim morem), takođe u Turkmenistanu (dolina reke Atrek i kanal koji povezuje Maloe Delili sa Kaspijskim morem ), Kini i severnoj Mongoliji. Javlja se na Kiprz, u većem delu Turske, na Kavkazu i u severozapadnoj Siriji (poznato samo sa nekoliko lokaliteta gde je veoma retko). Poznati su takođe i izolovani, pojedinačni zapisi na Krimu (Ukrajina). U Iranu je zabeležena u provinciji Mazandaran, provinciji Ghilan, provinciji Istočni Azerbejdžan i centralnoj provinciji.

Prostire se od nivoa mora do 3.060m nadmorske visine.[3]

Biologija[uredi | uredi izvor]

Odrasla jedinka podvrste N. n. persa u presvlačenju

Dominantno se hrani žabama, pored toga punoglavci, mrmoljci i sitne ribe se mogu naći na jelovniku ove vrste zmije. Ponekad, ali retko, može pojesti sitne sisare, kao što su miševi i manje ptice. Hrani se i daždevnjacima koje lovi u potoku. Aktivna je tokom celog dana. Spada u veoma hitre zmije. Voli i da pliva, može da ostane pod vodom i do 30 minuta. Lovi tako što se prikrada ili juri svoj plen.[4] Mladunci se uglavnom hrane punoglavcima i beskičmenjacima.[2] U sezoni parenja mužjaci se udvaraju ženkama, nekada se i više mužjaka (čak do 22) udvara jednoj ženki, pa oni zajedno prave „klupko”. Kopulacija može trajati dva do tri sata. Ženka jaja nosi 2-5 nedelja, nakon čega polaže od 2 do 105 jaja, uglavnom oko 30 i polaže ih na nekom toplom i vlažnom mestu. Jaja polaže u rupe drugih životinja, ispod kamenja, u deblima, a za beloušku je karakteristično da polaže jaja u kompostu, gomili lišća ili u drugom nagomilanom biljnom materijalu, jer truljenje oslobađa toplotu potrebnu za razvoj mladunaca. Jaja su obmotana mekanom opnom i često međusobno slepljena. Inkubacija traje 6 do 10 nedelja.[2][5] Postoji verovanje da ova jaja imaju čudotvorne osobine, a nazivaju se „petlova jaja“.[4] Zimski san provodi od novembra do kraja marta ili početka aprila. Životni vek je do 28 godina.

Ugroženost i zaštita[uredi | uredi izvor]

Lokalno je ugrožena u delovima svog areala zbog zagađenja vode koje utiče na populacije plena (uglavnom vodozemaca), isušivanja močvarnih staništa i generalno poljoprivrede. Smatra se da su neke podvrste ugrožene. Kao i kod mnogih zmija, ovu vrstu ljudi uglavnom progone. Ubistvo na putevima je pretnja u mnogim oblastima i fragmentacija staništa kroz razvoj. Iskopavanje, posebno zlata, predstavlja glavni izvor zagađenja vode u mongolskom području.

N. n. natrix je kategorisan kao ugrožen u Švajcarskoj, a N. n. scutata se smatra skoro ugroženim u Mongoliji, na ivicama svog područja.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  2. ^ a b v Arnold 2002
  3. ^ a b „Grass snake - Natrix natrix”. IUCN RedList. Pristupljeno 30. 9. 2022. 
  4. ^ a b Prirodopis
  5. ^ Markon E, Monđini M. 2000. „Sve životinje sveta”. IKP Evro, Beograd.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Arnold, Nicholas (2002). A field guide to the Reptiles and Amphibians of Britain and Europe (2 with corrections izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  • Šukalo G. (2022). Gmizavci Republike Srpske - Banja Luka: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, (Banja Luka: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9.
  • Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
  • Edukativne table Prirodnjačkog odjeljenja Muzeja u Doboju

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Belouška na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белоушка&oldid=27554436”