Bečka partija

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Bečka partija

Bečka pártija je šahovsko otvaranje koje počinje potezima:

1. e2-e4 e7-e5 2. Sb1-c3.

Istorija

Beč, nekada jedan od šahovskih centara sveta, ušao je u istoriju šahovskih otvaranja zahvaljijući svojim šahistima. Oni su sredinom XIX veka analizirali otvaranje čiji je cilj da se potezom 2. Sb1-c3 prvo onemogući protivudar da d7-d5 (kao što je slučaj u Falkberovom protivgambitu i da se tek tada pešak postavi na f2-f4. Na čelu bečkih šahista koji su zaslužni za analize i propagiranje ovog otvaranja bio je Hampe (1814—1876). Bečku partiju, koje danas nema na većim šahovskim turnirima, kasnije su analizirali veliki majstori šaha Žak Mizes i Rudolf Špilman (1884—1942). Ovo otvaranje su sa uspehom za belog primenjivali Rudolf Špilman i Bent Larsen.

Osnovne varijante

Posle 2. Sb1-c3 crni ima dva glavna nastavka:

• 2…Sf8-f6 — najrasprostranjeniji. Tada je beli pred izborom:
  • 3. f2-f4 — prelazeći na igru u duhu kraljevog gambita
  • 3. Lf1-c4 — težeći da dobije poziciju u duhu lovčevog otvaranja. Na napad 3…Sf6:e4 sa idejom na 4. Sc3:e4 se odgovara sa 4…d7-d5, pri čemu je bolje ne nastaviti 4. Sc4:f7+ Kpe8:f7 5. Sc3:e4 d7-d5, što vodi ka prednosti crnog, a 4. Dd1-h5 Se4-d6 5. Lc4-b3 Sb8-c6 6. Sc3-b5 g7-g6 7. Dh5-f3 f7-f5 8. Df3-d5 Dd8-e7 9. Sb5:c7+ Kpe8-d8 10. Sc7:a8 b7-b6.
• 2…Kb8-c6 — manje aktivan, a pritom i redak potez.

Beli se može sačuvati od ove varijante potezom 3. Sg1-f3, prelazeći u Igru četiri skakača.

Literatura

• Konstantinopolьskiй A. M., Lepeškin V. F. Venskaя partiя. M., FiS. 1989. ISBN 978-5-278-00168-3.