Bob Kuzi

Bob Kuzi
Lični podaci
Puno ime	Robert Džozef Kuzi
Nadimak	Bob
Datum rođenja	(1928-08-09)9. avgust 1928.
Mesto rođenja	Njujork, SAD
Državljanstvo	SAD
Visina	1,85 m.
Informacije o karijeri
Pozicija	plejmejker
Seniorska karijera
Godine	Klub
1950—1963 1969—1970	Boston Seltiks Sinsinati Rojals
Statistika  na basketball-reference.com
Statistika   na nba.com

Robert Džozef "Bob" Kuzi (engl. Robert Joseph "Bob" Cousy; Njujork, 9. avgust 1928) bivši je američki profesionalni košarkaš.

Igrao je na poziciji plejmejkera, a nastupao je za Boston Seltikse (1950-1963) i za Sinisinati rojalse (1969-1970). Košarkom se ozbiljno počeo baviti u srednjoj školi, a bio je stipendista koledža Sent kros. Sa Seltiksima je osvojio šest titula šampiona NBA.

U svojih prvih 11 sezona u NBA, Kuzi je bio prvi po asistencijama. Zbog veštog baratanja loptom i neočekivanih dodavanja i asistencija dobio je nadimak "Kuz", "Hudini od hardvuda" i "Gospodin Košarka". Nakon igračke karijere, sedam godina je bio trener Sinsinati rojalsa. Kao komentator je pratio utakmice Seltiksa. Kuzijev dres sa brojem 14 povučen je iz upotrebe i danas je izložen u TD gardenu.

Detinjstvo i mladost

Kuzi je rođen u Njujorku kao jedinac u porodici siromašnih francuskih doseljenika. Odrastao je u Jorkvilu (Menheten, Njujork). Njegov otac Džozef je bio taksista, koji je dodatno zarađivao kao proizvođač nelegalnog viskija. Stariji Kuzi je služio u nemačkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Mali Bob je progovorio na francuskom, a engleski je počeo da priča tek kada je krenuo u osnovnu školu.

Srednjoškolski dani

Košarku je počeo da trenira kao trinaestogodišnjak. Na prvoj godini je čak bio izbačen iz prvog tima. Potom je posato član tima Sent Olbans, u kojem je poboljšao igru i stekao neophodno iskustvo, ali je sledeće godine opet izgubio mesto u A-timu.

Te godine je slomio desnu ruku, pa je bio primoran da trenira i igra koristeći samo levu ruku. Kada se oporavo od ozlede, na utakmicama je mogao podjednako dobro da koristi obe ruke. Kuzi je lom ruke opisao kao "srećnu okolnost" koja mu je pomogla u košarkaškoj karijeri. Vrlo brzo je postao standarni član prvog tima Sent Olbansa.

Koledž košarka

Bio je jedan od šest brucoša u košarkaškom timu Univerziteta Sent kros. Od početka sezone trener Alvin Fred Džulijan je izabrao da igra sa šestoricom brucoša koji su sedeli na klupi i sa članovima prve postave, tako da su obe ekipe mogle da imaju podjednaku minutažu. Kuzi je igrao otprilike devet minuta. Bio je veoma razočaran svojom malom minutažom, tako da je posle svakog treninga odlazio u kapelu da se pomoli da mu trener dozvoli da igra više minuta, da bi imao šansu da pokaže svoj talenat na terenu. Na početku Kuzi je imao problema sa svojim trenerom koji da je optužio da je previše nametljiv. Naprotiv, on je samo bio čovek ispred svog vremena. Kuzijev tempo igre je bio brži nego tadašnja košarka i više je ličio na košarku koja se igra na ulici. On je zbog svoje sposobnosti igranja sa obe ruke počeo da dribla iza leđa, da dodaje bez gledanja ili iza leđa, nešto što nikad niko pre njega nije uradio.

Posle igračka karijera

Nakon što se penzionisao kao igrač, Kuzi je objavio svoju autobiografiju "Košarka je moj život" 1963. godine . Iste te godine postao je trener na koledžu Boston. Mesto trenera u koledž košarci mu je ubrzo dosadili pa se vratio u NBA kao trener Sinsinati Rojalsa. Jednom je rekao da je to uradio zbog para, jer takvu ponudu nije mogao da odbije. 1970. se kao četrdesetojednogodišnjak vratio kao igrač da bi pospešio prodaju karata. Prodaja karata je skočila 77%. Nastavio je kao trener tog istog tima kada se tim preselio iz Sinsinatija u Kanzas.

Zaveštanje

Boston Seltiksi su povukli dres sa brojem 14 sa imenom Boba Kuzija.

Godine 1954. NBA nije imao zdravstveno osiguranje, penzioni fond, prosečna plata svakog igrača je bila 8.000 dolara po sezoni. Da bi se izborio sa ovim, Kuzi je organizovao Nacionalnu Košarkašku igračku organizaciju, prva među četiri glavne američke profesionalne sportske lige. On je bio prvi predsednik do 1958. godine.

U svojih trinaest godina NBA karijere I devetsto dvadeset i četiri odigrane utakmice, Kuzi je ostvario 16.960 poena, 4.786 skokova I 6.955 asistencija. On je ovenčan titulom prvog velikog plejmejkera NBA lige. Svojim dopadljivim driblingom i neuobčajenim dodavanjima Kuzi je podigao modernu plejmejkersku igru na viši nivo, kao i Boston Seltikse i NBA.

U čast svih njegovih poduhvata, Kuzi je ušao u Košarkašku kuću slavnih 1971. godine i takođe mu je učinjena čast od strane Seltiksa, koji su povukli dres a njegovim brojem 14 iz upotrebe. Vlasnik Seltiksa Volter Braun je izjavio: "Seltiksi ne bi bili ovde da nije bio njega (Kuzija). On je doneo košarku u ovaj grad. Da je igrao u Njujorku, bio bi najveće čudo posle legende Njujorka Bejba Ruta, ali ja mislim da je on to svakako." U maju 2006. ESPN.com je proglasio da je Kuzi jedan od pet najboljih plejmejkera svih vremena, govoreći da je on "ispred svog vremena sa svojom kontrolom lopte i veštinom asistencije".

16. novembra 2008. Kuzijev srednjoškolski dres sa brojem 17, je takođe povučen iz upotrebe i bio među prvim dresovima koji je "visio" sa plafona.

Spoljašnje veze

• Bob Cousy on nba.com