Бунар и клатно

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bunar i klatno
Ilustracija iz 1919.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Pit and the Pendulum
AutorEdgar Alan Po
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
Izdavanje
Datum1842.

„Bunar i klatno” (engl. The Pit and the Pendulum) je pripovetka američkog pisca Edgara Alana Poa, prvi put objavljena 1842. godine. Priča govori o mukama koje trpi zatočenik španske inkvizicije, iako Po iskrivljuje neke istorijske činjenice. Priča je posebno efikasna u izazivanju straha kod čitaoca zbog velikog fokusiranja na čula, poput zvuka, koja naglašavaju njenu realnost, za razliku od mnogih Poovih priča koje su potpomognute natprirodnim.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Neimenovani pripovedač izveden je pred zlokobne sudije španske inkvizicije. Po ne daje objašnjenje zašto je tamo ili optužbe po kojima mu se sudi. Pred njim je sedam visokih belih sveća na stolu, a kako gore, i njegove nade u preživljavanje se smanjuju. Osuđen je na smrt, nakon čega se onesvestio i kasnije se probudio i našao u potpuno mračnoj prostoriji. Zatvorenik isprva misli da je zaključan u grobnici, ali onda otkriva da se nalazi u ćeliji. Odlučuje da istraži ćeliju stavljajući komad ogrtača uza zid kako bi mogao da prebroji korake po prostoriji, ali se onesvestio pre nego što je mogao da izmeri ceo perimetar.

Kad se ponovo probudi, otkriva hranu i vodu u blizini. Ponovo pokušava da izmeri ćeliju i otkriva da perimetar meri stotinu koraka. Dok prelazi sobu, spotakne se o rub ogrtača i padne, a brada mu sleti na ivicu duboke jame. Shvata da bi, da se nije spotaknuo, pao u ovu jamu.

Nakon što je ponovo izgubio svest, pripovedač otkriva da je zatvor blago osvetljen i da je pričvršćen za drveni okvir na leđima, okrenut ka plafonu. Iznad njega je slika Oca Vremena, sa klatnom oštrim poput britve, dimenzija „jedne noge od roga do roga”. Klatno se ljulja napred-nazad i polako se spušta, dizajnirano da na kraju ubije pripovedača. Međutim, on je u stanju da privuče pacove k sebi tako što razmaže veze mesom koje mu je ostavljeno za jelo. Pacovi žvaću kaiševe kojim je vezan, a on se izbavi neposredno pre nego što klatno počne da mu se useca u grudi.

Klatno se povlači u plafon, a zidovi se zagrevaju i počinju da se pomeraju jedan prema drugom, polako terajući pripovedača ka sredini prostorije i u jamu. Kako gubi poslednje uporište i počinje da se prevrće, čuje urlik glasova i trubu, zidovi se uvlače, a ruka ga vuče na sigurno. Francuska vojska zauzela je grad Toledo, a inkvizicija je pala u ruke neprijatelja.

Inspiracija[uredi | uredi izvor]

Po je sledio ustaljeni model pisanja terora svog doba, često viđen u časopisu Blackwood's Magazine. Te priče su se, međutim, često fokusirale na slučajne događaje ili ličnu osvetu kao izvor terora. Po je možda bio inspirisani da se fokusira na namensko bezlično mučenje delom Istorija španske inkvizicije Huana Antonija Ljorentea, prvi put objavljenog 1817. godine.[1] Takođe se smatra da je Poov „bunar (jama)” inspirisan prevodom Kurana Džordža Sejla. Po je bio upoznat sa Sejlom, pa ga je čak i pominjao po imenu u belešci u svojoj priči „Hiljadu i druga Šeherezadina priča”. Sejlov prevod bio je deo komentara i, u jednoj od tih beleški, odnosi se na navodno uobičajeni oblik mučenja i pogubljenja gde su „[ljudi] bacani u užarenu vatrenu jamu”.[2] Takođe se smatra da je Po bio pod uticajem „Gvozdenog pokrova” Vilijama Madforda, pripovetke o gvozdenoj komori za mučenje koja se smanjuje mehaničkim delovanjem i na kraju smrvi žrtvu unutra. Po je očigledno dobio ideju za skupljajuću komoru u „Bunaru i klatnu” nakon što je Madfordova priča objavljena u časopisu Blackwood's Magazine 1830. godine.[3][4][5]

Istorijska netačnost[uredi | uredi izvor]

Po ne pokušava da precizno opiše metode španske inkvizicije i uzima značajnu dramsku slobodu sa širom istorijom zasnovanom u ovoj priči. Spasioce predvodi Napoleonov general Lasal (koji, međutim, nije komandovao francuskom okupacijom Toleda), što smešta priču tokom Španskog rata za nezavisnost (1808–14), vekovima nakon vrhunca španske inkvizicije. Složena mučenja ove priče nemaju istorijske paralele u aktivnostima španske inkvizicije u bilo kom veku, a kamoli u devetnaestom, kada su za vreme Karlosa III i Karlosa IV osuđene samo četiri osobe. Inkvizicija je, međutim, ukinuta tokom perioda francuske intervencije (1808–13).

Prvobitni izvor metode mučenja šiljatim klatnom je jedan pasus u predgovoru knjige Istorija inkvizicije Španije iz 1826. godine, koju je napisao španski sveštenik, istoričar i aktivista Huan Antonio Ljorente,[6] koja se odnosi na izveštaj iz druge ruke samog zatvorenika puštenog iz tamnice inkvizicije u Madridu 1820. godine, koji je navodno opisao ovaj metod mučenja. Većina savremenih izvora ovo odbacuje kao fantaziju.[7][8][9] Jedna teorija je da je Ljorente pogrešno razumeo izveštaj koji je čuo; zatvorenik je zapravo mislio na drugu uobičajenu metodu mučenje inkvizicije, strapado, u kojoj bi zatvorenik imao vezane ruke na leđima i bio podignut sa zemlje konopcem vezanim za ruke.[9] Ova metoda je bila poznata i kao „klatno”.

Po postavlja latinski epigraf ispred priče, opisujući ga kao „četvorostih koji stoji iznad vratnica Doma Jakobinskog kluba u Parizu”. Epigraf nije smislio Po; takav natpis je prijavljen, najkasnije 1803. godine, kao sastavljen sa namerom (verovatno šaljivom) da se postavi na to mesto,[10] a pojavio se, bez atribucije, kao zanimljivost u časopisu Southern Literary Messenger, za koji je Po pisao.[11] Šarl Bodler, francuski pesnik koji je prevodio Poova dela na francuski i koji je bio inspirisan Poom, rekao je da zgrada na mestu Starog jakobinskog kluba nema kapije i, prema tome, nema natpisa.[12]

Analiza[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je studija o uticaju terora na pripovedača,[13] počevši od uvodne rečenice, koja sugeriše da on već pati od smrtne anksioznosti („Bolestan sam bio, smrtno bolestan od toga dugog mučenja”).[14] Međutim, postoji implicitna ironija u referenci na to da sudije u crnim odorama imaju usne „belje no hartija na kojoj ovo pišem”, što pokazuje da je preživeo i da piše priču nakon pomenutih događaja.[15] Za razliku od većine Poovih dela, priča nema natprirodnih elemenata.[16] „Realizam” priče pojačan je Poovim fokusom na isticanje osećanja: tamnica je bez vazduha i neosvetljena, pripovedač je podvrgnut žeđi i gladovanju, roje ga pacovi, klatno oštro kao britva preti da će ga zaseći, a zidovi koji se približavaju su užareni.[17] Pripovedač sečivo doživljava uglavnom kroz zvuk dok je „siktalo” tokom zamaha.

Objavljivanje i prijem[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je uvrštena u Dar: Božićno-novogodišnji poklon iz 1843, koji je uredila Elajza Lesli, a objavio Carey & Hart. Malo je revidirana za republikaciju u izdanju novina Broadway Journal od 17. maja 1845. godine.[18]

Vilijam Batler Jejts je generalno bio kritičan prema Pou, nazivajući ga „vulgarnim”. Posebno za „Bunar i klatno” rekao je da mu se „ne čini da ima stalnu književnu vrednost bilo koje vrste ... Analizirajte 'Bunar i klatno' i naći ćete privlačnost za nervoznim fizičkim strahovima.”[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alterton, Margaret (jun 1933). „An Additional Source for Poe's the Pit and the Pendulum”. Modern Language Notes. 48 (6): 349—356. JSTOR 2912531. doi:10.2307/2912531. 
  2. ^ Murtuza, Athar. "An Arabian Source for Poe's "The Pit and the Pendulum" from Poe Studies, vol. V, no. 2, December 1972, p. 52
  3. ^ Online Biography of William Mudford from the Dictionary of Literary Biography hosted by BookRags p. 2
  4. ^ Oxford Journals Critique of William Mudford Notes and Queries July 31, 1943 p. 83
  5. ^ Poe, Edgar Allan (21. 5. 1998). J. Gerald Kennedy, ur. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket and Related Tales. Oxford University Press, UK. ISBN 0-19-283771-0.  Length 336 pages Quote: "Explanatory Note #254: Poe apparently got the idea for his shrinking chamber from an 1830 Blackwood's story titled the 'Iron Shroud'"
  6. ^ Llorente, Juan Antonio (1826). The history of the Inquisition of Spain. Abridged and translated by George B. Whittaker. Oxford University. 
  7. ^ Roth, Cecil (1964). The Spanish InquisitionNeophodna slobodna registracija. W. W. Norton and Company. str. 258. ISBN 0-393-00255-1. 
  8. ^ Mannix, Daniel P. (2014). The History of Torture. eNet Press. str. 76. ISBN 978-1-61886-751-3. 
  9. ^ a b Pavlac, Brian (2009). Witch Hunts in the Western World: Persecution and Punishment from the Inquisition through the Salem Trials. ABC-CLIO. str. 152. ISBN 978-0-313-34874-7. 
  10. ^ „Internet Archive”. 1803. 
  11. ^ „The Southern literary messenger”. 1836. 
  12. ^ Sova, Dawn B. (2001). Edgar Allan Poe: A to Z'. New York: Checkmark Books. str. 188—9. ISBN 0-8160-4161-X. 
  13. ^ Quinn, Arthur Hobson (25. 11. 1997). Edgar Allan Poe: A Critical Biography. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. str. 359. ISBN 0-8018-5730-9. 
  14. ^ Gerald Kennedy, J.; Kennedy, J. Gerald (1987). Poe, Death, and the Life of Writing. Yale University Press. str. 53. ISBN 0-300-03773-2. 
  15. ^ Gerald Kennedy, J.; Kennedy, J. Gerald (1987). Poe, Death, and the Life of Writing. Yale University Press. str. 32. ISBN 0-300-03773-2. 
  16. ^ Fisher, Benjamin F. (25. 4. 2002). „Poe and the Gothic Tradition”. Ur.: Hayes, Kevin J. The Cambridge Companion to Edgar Allan Poe. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 84. ISBN 0-521-79727-6. 
  17. ^ Silverman, Kenneth (1991). Edgar A. Poe: Mournful and Never-ending Remembrance. New York: Harper Perennial. str. 204. ISBN 0-06-092331-8. 
  18. ^ Sova, Dawn B. (2001). Edgar Allan Poe: A to Z. New York: Checkmark Books. str. 188. ISBN 0-8160-4161-X. 
  19. ^ Meyers, Jeffrey (1992). Edgar Allan Poe: His Life and Legacy. New York: Cooper Square Press. str. 274. ISBN 0-8154-1038-7. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bunar i klatno na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бунар_и_клатно&oldid=27438173”