Вашар злочина

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vašar zločina
Orig. naslovDead Mans Folly
AutorAgata Kristi
Zemlja UK
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
Datumoktobar 1956.
Broj stranica216
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikHikori dikori dok
NaslednikTeret

Vašar zločina je detektivski roman Agate Kristi prvi put objavljen u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" u oktobru 1956. godine[1] i u Velikoj Britaniji od strane izdvačke kuće "Collins Crime Club" 5. novembra iste godine.[2] Američko izdanje se prodavalo po ceni od 2,95 dolara,[1] a izdanje u Velikoj Britaniji za dvanaest šilinga i šest penija.[2] U njemu se pojavljuju Herkul Poaro i Arijadna Oliver.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Poaroa u vilu "Nes" u Devonu poziva Arijadna Oliver koja sutradan priređuje igru "Potraga za ubicom" kao deo letnjeg vašara. U vili "Nes", gospođa Oliver objašnjava da su mali aspekti njenih planova za "Potragu za ubicom" promenjeni zahtevima ljudi u kući prilično lukavo sve dok je pravo ubistvo nije iznenadilo.

Bogati ser Džordž Stabs je vlasnik vile "Nes". Njegova mnogo mlađa žena je prelepa Heti, ledi Stabs. Ona pokazuje zanimanje samo za finu odeću i nakit, izgleda jednostavno za sve osim za tajnicu svog muža gospođicu Bruis koja vidi kroz Hetinu spoljašnjost, ali je i sama u sukobu zbog sopstvenih osećanja prema svom poslodavcu ser Džordžu. Heti i Džordža je predstavila Ejmi Folijat, poslednja iz porodice koja je vekovima posedovala imanje. Udovica, gospođa Folijat je izgubila svoja dva sina tokom rata. Pošto je u posleratnom razdoblju dažbina posle njihovih smrti bila veoma visoka, ona je morala da proda dom predaka i zemljište kako bi ostao nedirnut.[3] Ona je dovela siroče Heti i uvela je u društvo. Gospođa Folijat je iznajmila jednu manju kućicu na imanju. Arhitekta Majkl Vejmen je na licu mestakako bi izradio teniski teren i kritikuje neodgovarajuće mesto nedavno izgrađenog paviljona. Ser Džordž viče na troje mladih turista koji prelaze preko njegovog imanja. To su jedna Holanđanka, jedna Italijanka i jedan muškarac sa majcom sa kornjačama.

Na dan vašara, Heti dobija pismo od svog brata od tetke Etjena de Souze koji će je tog dana posetiti. Postala je veoma uznemirena njegovom iznenadnom posetom. Mesni vodič za devojke Marlin Taker čeka u kućici za čamce gde glumi žrtvu ubistva kada igrač pronađe ključ za ulazak. Njena prva posetiteljka je gospođica Bruis sa poslužavnikom sa osveženjem u vreme čaja na Hetiin zahtev. Sa gospođom Oliver, Poaro pronalazi Marlin mrtvu u kućici za čamce. Heti nema nigde. Gospođa Oliver proizvodi obilje teorija koje objašnjavaju ubistvo i nestanak dok policija i Poaro sužavaju polje sa svih prisutnih na vašaru do onih koji su upoznati sa "Potragom za ubicom". Istraga se prvo usredsređuje na Etjena de Souzu i na kratko na Amandu Bruis. Dalju zabunu unosi ponašanje Legovih koji borave u vikendici na imanju i čiji je brak u krizi. Posle nekoliko nedelja bez napretka, Poaro ponovo posećuje Devon i saznaje da je Heti i dalje nestala. Stari čamdžija Merdel koji se utopio bio je Marlinin deda. Poaro sastavlja nekoliko zalutalih tragova: Marlinin deda je video telo žene u šumi, Marlin je dobijala manje svote novca koje je koristila za manje kupovine, a sada su pokupovani predmeti u posedu njene mlađe sestre. Merdel je vragolasto rekao Poarou da će „uvek biti Folijatovih u vili Nes“.

U raspletu, Poaro objašnjava da je ser Džordž Stabs zaista mlađi sin Ejmi Folijat Džejms, ratni dezerter. Gospođa Folijat ga je uparila sa bogatom, ali povodljivom Heti u nadi da će brak biti od koristi za oboje, ali Džejms je oduzeo Heti njen novac da bi ustanovio svoj novi identitet i kupio staru porodičnu kuću. Ono što gospođa Folijat nije znala je da se Džejms oženio mladom Italijankom nakon što je dezertirao iz rata. On je ubio pravu Heti ubrzo pošto je stupio u bigamiju, a njegova žena Italijanka je nakon toga igrala ulogu Heti. Marlin Taker je saznala pravi identitet Džordža Stabsa od svog dede. Oboje su pobijeni odvojeno iako se pretpostavljalo da je smrt starca slučajna. Dan pre proslave, lažna Heti se predstavljala kao italijanska turistkinja koja boravi u obližnjem hostelu. Ona je često menjala dve uloge u razdoblju od 24 sata. Lažna Heti je poslala gospođicu Bruis da odnese osveženje Marlin neposredno pre nego što je devojka ubijena. Ona ubija Marlin, a zatim se prerušava u turistkinju, baca veliki šešir koji je nosila kao Heti u reku i zatim napušta područje kao italijanska turistkinja koja nosi ranac.

Datum Marlininog ubistva odabran je da se baci sumnja na Etjena koji je pisao nekoliko nedelja ranije o svojoj poseti kako je rekao inspektoru Blendu. Pošto je odrastao sa pravom Heti, Etjen ne bi bio prevaren. Ne pominju se ni hapšenja krivaca ni sudske optužbe protiv očajne gospođe Folijat. Roman se završava zvucima policije koja ruši paviljon i pronalazi i iskopava Hetino telo.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Herkul Poaro, belgijski privatni detektiv
  • Arijadna Oliver, proslavljena spisatenjica
  • Inspektor Blend, istražni službenik
  • Narednik Frank Kotrel, policajac u slučaju
  • Ser Džordž Stabs, vlasnik vile "Nes"
  • Ledi Heti Stabs, Džordžova žena
  • Etjen de Suza, brat od tetke ledi Stabs
  • Amanda Bruis, Džordžova tajnica
  • Ejmi Folijat, žena čija je porodica ranije posedovala vilu "Nes"
  • Gospodin Vilfred Masterton, član parlamenta
  • Gospođa Koni Masterton, njegova žena
  • Kapetan Džim Varburton, politički agent gospodina Mastertona
  • Majkl Vejmen, arhitekta
  • Alek Leg, atomski fizičar
  • Sali Leg, njegova žena
  • Marlin Taker, vodič za devojke
  • Merilin Taker, Marlinina mlađa sestra
  • Gospodin i gospođa Taker, roditelji Marlin i Merilin
  • Merdel, 92-godišnji čamdžija i otac gospođe Taker
  • Henden, batler
  • Mlada Italijanka na odmoru, planinarka sa rancem
  • Mlada Holanđanka na odmoru, planinarka sa rancem
  • Mladić sa košulji sa kornjačama

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

Entoni Kvinton je započeo svoju kolumnu sa recenzijama u časopisu Književni dodatak Vremena 21. decembra 1956. godine pišući: „Nova priča o Poarou gospođice Agate Kristi je na prvom mestu u ovoj recenziji zbog ugleda ove autorke, a ne zbog sopstvenih zasluga koje su razočaravajuće male. Potpuno u izgledu još jednom izvesnih duboko poznatih ličnosti, prizora i naprava. Poaro je pri ruci sa svojim vrhunskim engleskim, zasnovanim, pretpostavlja se, na srednjoj liniji u časovima francuskog jezika u Dečjoj enciklopediji, ali male sive ćelije su prilično prigušene." Postavio je osnove zapleta, a zatim nastavio: "Rešenje je kolosalna genijalnost koju smo bili uslovljeni da očekujemo, ali određeni broj neophodnih lažnih tragova je ili neobjašnjiv ili je malo previše grub ad hoc. Ljudi nikada nisu iskreni u pogledu svojih poroka tako da nema potrebe da se ozbiljno shvataju prosvedi zavisnika detektiva od njihove zabrinutosti za čistu logiku svog omiljenog štiva. Ono što bi trebalo da bude prava privlačnost romana Vašar zločina, međutim, nije mnogo bolje od njene logike. Prizor je zaista preterano uobičajen, ima previše likova i oni su veoma, veoma ravni.“[4]

Anonimna recenzija u časopisu Vreme od 15. novembra 1956. godine takođe je donekle bila osuđujuća; "Roman Vašar zločina nije gospođica Agata Kristi u svom najboljem izdanju. Ubistvo i njegovo rešenje su genijalni, ali onda, sa gospođicom Kristi, uvek jesu, i prijatno je ponovo gledati mesje Herkula Poaroa na delu. Opis likova je, međutim, ravan i lak, a dijalog, uvek slaba tačka gospođice Kristi, poguban."[5]

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač (18. novembar 1956. godine) istakao je sličnost između kuće prikazane u knjizi i Kristine kuće i rezimirao: „Zapanjujuće, ali ne i nesumnjivo rešenje.“[6]

Robert Barnard: „Veoma uobičajen recept, ali nije urađen sa istim ubeđenjem kao tridesetih godina. Niko nije ono što izgleda, a stari gresi bacaju duge senke. Gospođa Oliver se nazire ovde kao što je često činila do sada, kako u knjigama sa Poaroom tako i u drugim“.[7]

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Roman je ekranizovan kao film sa Piterom Justinovim i Džin Steplton u ulogama Poaroa i Arijadne Oliver 1986. godine. Radnja je smeštena u tadašnje vreme. Snimano je uglavnom u Zapadnom Vikombškom parku u Bakingemširu. U filmu postoji nekoliko izmena:

  • Kapetan Hejstings je dodat u ekranizaciji.
  • Gospođica Lemon, sobar Džordž, Kapetan Džim Varburton, bračni par Masterton i čovek sa majcom sa kornjačama se ne pojavljuju.
  • Etjenu de Suzi je ime promenjeno u Edi Saut.

Televizija[uredi | uredi izvor]

Roman je ekranizovan sa Dejvidom Sačetom u ulozi Poaroa kao epizoda istoimene serije.[8] U glumačkoj postavi takođe su bili Šon Pertvi (Ser Džordž Stabs), Stefani Leonidas (Heti Stabs), Sinejd Kjuzak (Ejmi Folliat), Rebeka Front (Amanda Brevis), Tom Elis (detektiv inspektor Blend), Martin Džarvis (kapetan Varburton), Rozalin Ers (gospođa Varburton), Danijel Vejmen (Alek Leg) i Zoi Vanamejker u svom šestom i poslednjem pojavljivanju u ulozi Arijadne Oliver. Ovo je bila poslednja epizoda serije koja je snimljena (iako ne i poslednja koja je emitovana), a snimanje je završeno u junu 2013.[9][10] Epizoda je snimana uglavnom u kući Agate Kristi, na imanju u Grinveju u okruženju koje je koristila zajedno kao i u staroj kućici za čamce na reci Dart.

Ekranizacija je uglavnom verna romanu, ali ima neke razlike:

  • Postavka je premeštena sa ranih 1950-ih na kasne 1930-te. Shodno tome, Džejms Folijat – ratni dezerter u romanu – je ovde svojeglavi ženskaroš koga je gospođa Folijat poslala u Južnu Afriku gde je on lažirao svoju smrt u vazduhoplovnoj nesreći i vratio se u Nes pod imenom ser Džordž Stabs.
  • Gospođa Masterton postala je gospođa Varburton, supruga kapetana Varburtona.
  • Marlinina mlađa sestra Merilin postala je starija sestra Gerti, ali ima istu funkciju kao Merilin u romanu.
  • Likovi sobara Džordža, gospođice Lemon, čoveka sa majcom sa kornjačama i Marlininih roditelja su izbačeni.
  • Ekranizaciji je malo promenjen kraj priče kako bi otkrio sudbinu Folijatovih koja je bila neispričana u romanu: dok je policija kopala temelje paviljona, Poaro je iznosio istinu pred gospođom Folijat. Završavilo se tako što je gospođa Folijat ubila sebe i sina sa dva metka čiji su se pucnji čuli. Poaro odobrava ovo ubistvo i samoubistvo uz završnu reč epizode: "Bon".

Radio[uredi | uredi izvor]

Džon Mofat je tumačio Poaroa u dramatizaciji za BBC Radio 4 emitovanoj 2007. godine, a Džulija Makenzi je tumačila Arijadnu Oliver.

Igrica[uredi | uredi izvor]

Dana 15. oktobra 2009. godine, "I-play" je objavio igru skrivenih predmeta za preuzimanje zasnovanu na romanu Vašar zločina. Ovo je treća igrica u nizu igrica sa skrivenim predmetima društva "Oberon Games" zasnovanih na romanima Agate Kristi, a prve dve su zasnovane na romanima Smrt na Nilu i Opasnost u End Hausu. Četvrta igrica u nizu je zasnovana na romanu U 10 do 5 sa Padingtona.

Izdanja na srpskom jeziku[uredi | uredi izvor]

  • Vašar zločina, Kosmos (Beograd), Jugoslavija, 1963. god, 186 str, Prevod: Gustav Brili, Zelena biblioteka, knjiga br. 56
  • Mrtvačeva ludost, Polaris (Beograd), Jugoslavija, 1993. god, 184 str, Prevod: Mirjana Živković, Biblioteka Polaris, Serija detektivskih romana Agata
  • Vašar zločina, Narodna knjiga & Politika (Beograd), Srbija, 2006. god, 194 str, Prevod: Gustav Brili, Biblioteka Bestseler, Knjiga br. 145

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „American Tribute to Agatha Christie”. Home.insightbb.com. 20. 7. 1956. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  2. ^ a b Chris Peers; Ralph Spurrier; Jamie Sturgeon (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  3. ^ George Worsley (2008). „England's Lost Homes”. History Today. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  4. ^ The Times Literary Supplement, 21 December 1956 (p. 761)
  5. ^ The Times, 15 November 1956 (p. 13)
  6. ^ The Observer, 18 November 1956 (p. 12)
  7. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 191. ISBN 0-00-637474-3. 
  8. ^ „David Suchet to star in final Poirot adaptations”. BBC.co.uk. 14. 11. 2011. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  9. ^ Dead Man's Folly na sajtu IMDb (jezik: engleski) Season 13 Episode 3 expected release 30 October 2013; retrieved 26 October 2013
  10. ^ Henry Chu (19. 7. 2013). „David Suchet bids farewell to Agatha Christie's Poirot”. Los Angeles Times. Pristupljeno 26. 10. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вашар_злочина&oldid=27536392”