Veb-pregledač

Najviše korišteni brauzer po zemlji, prema podacima iz juna 2015.

  Gugl hrom

  Mozila fajerfoks

  Safari

  UC

  Ajron

  Internet eksplorer

  Opera

  Android

  Fantom

  No info

Veb-pregledač (engl. web browser; obično se pominje samo kao pregledač, engl. browser) je alatka koja korisniku omogućava pregledanje veb-stranica i multimedijalnih sadržaja vezanih za iste. Služi za pronalaženje, pregledanje, preuzimanje i predstavljanje podataka na svetskoj mreži (vebu), čije je odredište određeno veb-adresom (URL-om), a osim same veb-stranice može biti i čisto slika, snimak ili neka druga vrsta datoteke (fajla). Hiperveze koje se nalaze na stranicama internet pregledača omogućavaju korisnicima lakše pronalaženje željenih podataka.

Iako su pregledači prvenstveno namenjeni za korišćenje svetske mreže (veba), oni se mogu koristiti i za pristupanje podacima veb-servera privatnih mreža ili datotekama datotečnih sistema.

Najpopularniji pregledači danas su:

• Gugl kroum — Guglov besplatni pregledač projektovan s idejom da iskoristi sve mogućnosti Guglovih usluga,
• Mozila fajerfoks (ili samo: fajerfoks) — besplatan pregledač otvorenog koda,
• Internet eksplorer — besplatan pregledač zatvorenog koda korporacije Majkrosoft,
• Opera — besplatan pregledač zatvorenog koda korporacije Opera softver i
• Safari — Eplov besplatni pregledač.

Svi navedeni programi su grafički, što znači da osim teksta mogu prikazivati i vizuelne sadržaje. Osim grafičkih postoje i tekstualni pregledači, koji mogu prikazivati isključivo tekst (npr. Link, engl. Lynx; Links, engl. Links) i specijalizovani govorni pregledači kakve mogu da koriste slepe ili slabovide osobe.

Istorija pregledača

HTML kao metajezik kojim se hipertekstualni dokumenti mogu opisivati je izmislio Tim Berners-Li (radnik CERN-a) 1990/1991. godine. Prvi pregledači bili su strogo tekstualni, a veliku promenu je 1993. godine doneo NCSA Mosaic, koji je izvorno bio program za juniks, ali je ubrzo prenet i na druge operativne sisteme.

Mark Andresen (voditelj projekta NCSA Mosaic) je, 1994. godine, pokrenuo vlastitu firmu — Netskejp te izdao Netskejp navigator. Ubrzo nakon toga je i Majkrosoft izbacio Internet eksplorer (IE), čime je započet „rat pregledača”.

Netskejp je odgovorio tako što je izvorni kod Netskejp navigatora pretvorio u otvoreni kod (praksa u proizvodnji i razvoju softvera koja promoviše pristup izvornom kodu krajnjih proizvoda), no to nije uspelo zaustaviti opadanje zastupljenosti pregledača. Ipak, iz tog poteza razvio se pregledač Mozila i njegova izvedenica Fajerfoks.

Od tekstualnih pregledača još uvek se — iako u vrlo malom postotku — koriste prethodno pomenuti Link i Links.

Na linuksu je popularan još i K-osvajač (engl. Konqueror), a na Mac OS X-u Safari.

Funkcionisanje pregledača

Svaki pregledač je interpretator. Stranica je pisana u kodu koji pregledač interpretira kao 'nešto svakome razumljivo'. Svrha veb pregledača je da donese izvore informacija sa veba i da ih prikaže na korisničkom uređaju. Taj proces počinje kad korisnik unese uniformni lokator resursa (URL), kao što je https://sr.wikipedia.org/, u veb pregledač. Virtualno svi uniformni lokatori resursa na vebu počinju sa bilo http: ili https: što znači da će veb pretraživač koristiti protokol za prenos hiperteksta. U slučaju https: komunikacija između pretraživača i veb servera je šifrovana radi sigurnosti i privatnosti. Još jedan čest URL prefiks je file: koji se koristi za prikazivanje lokalnih fajlova koji su već sačuvani na korisničkom uređaju.

Kada se veb stranica prihvati, mehanizam za prikazivanje pregledača je prikazuje na korisnikovom uređaju. To uključuje razne formate slika i video zapisa koje pretraživač podržava. Veb stranice obično sadrže hiperveze na druge stranice i resurse. Svaki link sadrži URL, a kada se klikne, pretraživač kreće ka novom resursu. Tako ponovo počinje proces dovođenja sadržaja korisniku.

Podešavanja

Veb-pregledač tipično mogu da budu konfigurisani pomoću ugrađenog menija. U zavisnosti od pregledača, taj meni se može zvati Podešavanja, Opcije, ili Preference. Taj meni ima različite tipova podešavanja. Na primer, korisnici mogu da promene svoju početnu stranicu i uobičajenu pretraživačku mašinu. Oni isto tako mogu da promene uobičajene boje veb stranica i fontove. Različite mrežne veze i postavke privatnosti su takođe obično dostupne.

Privatnost

Tokom pregledavanja, veb pregledač skladišti takozvane kolačiće prispele sa raznih veb sajtova. Neki od njih sadrže akreditive za prijavu ili postavke lokacije sajtova. Drugi se koriste za praćenje ponašanja korisnika tokom dužeg vremenskog perioda, tako da pretraživači obično obezbeđuju podešavanja za uklanjanje kolačića prilikom izlaska iz pregledača. Za preciznije upravljanje kolačićima potrebna su proširenja pretraživača.

Vidi još

• Gugl
• Internet servisi
• Razvoj internet softvera
• HTML
• Veb-dizajn
• Internet marketing
• Virtuelna privatna mreža
• Pristup internetu
• SEO

Literatura

• „URI/Resource Relationships”. World Wide Web Consortium. 15. 12. 2004. Arhivirano iz originala 9. 2. 2015. g. Pristupljeno 3. 11. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Tim Berners-Lee: WorldWideWeb, the first Web client”. W3.org. Arhivirano iz originala 4. 9. 2008. g. Pristupljeno 25. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Frequently asked questions by the Press – Tim BL”. W3.org. Arhivirano iz originala 3. 10. 2018. g. Pristupljeno 11. 10. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Bloomberg Game Changers: Marc Andreessen”. Bloomberg L.P. 17. 3. 2011. Arhivirano iz originala 16. 5. 2012. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Browser”. Mashable. Arhivirano iz originala 2. 9. 2011. g. Pristupljeno 2. 9. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Vetter, Ronald J. (oktobar 1994). „Mosaic and the World-Wide Web” (PDF). North Dakota State University. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 8. 2014. g. Pristupljeno 20. 11. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• John Dickinson (1986-03-25). „FEATURES: WORD PROCESSING. The Business of Words: Outliners - MaxThink 3.1”. PC Magazine (na jeziku: engleski). 5 (6): 191, 208—209. 
• William Hershey (jul 1985). „Reviews: MaxThink. An outline processor that has its own programming language”. BYTE. 10 (7): 279—282, 284. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• PC AI. (na jeziku: engleski). Knowledge Technology. 1989. str. 77. 
• „Changes since Max91: Reprint of Max91 changes - Faster hypertext jumps”. MaxThink_tm. Max94 HyperText Outline / Idea Processor. chiclassiccomp.org. str. D-2 (211). Pristupljeno 2019-12-31. 
• „2 New Atari STs Tackle Wide Range of Chores”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). 1986-12-08. Arhivirano iz originala 1. 1. 2020. g. Pristupljeno 2020-01-01. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „What is HOUDINI Network / System Processor”. 1997-04-20. Arhivirano iz originala 1997-04-20. g. Pristupljeno 2019-12-31. 
• Alfred Poor (1988-12-13). „COVER STORY. Classified Intelligence: Managing Personal Information - PC-Hypertext. More Magic”. PC Magazine (na jeziku: engleski). Ziff Davis, Inc. 7 (21): 148. 
• „Hypertext BBS system offers information annealing”. 1997-04-20. Arhivirano iz originala 1997-04-20. g. Pristupljeno 2020-01-01. 
• „comp.sys.mac.hypercard: HyperBBS 1.0”. groups.google.com. 1988. Arhivirano iz originala 22. 1. 2011. g. Pristupljeno 2020-01-01. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Software for LAN knowledge annealing”. 1997-04-20. Arhivirano iz originala 1997-04-20. g. Pristupljeno 2020-01-01. 
• IDG Publication (mart 1989). „HYPERTEXT CONNECTS DISPARATE DATA”. Lotus Magazine Volume 5 Issue 3 (na jeziku: engleski). str. 12. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• PC AI. (na jeziku: engleski). Knowledge Technology. 1989. str. 34. 
• Nina Platt (16. 3. 1998). „Features – Knowledge Management: Part II”. LLRX web journal (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 12. 2019. g. Pristupljeno 2019-12-31. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „An Early History of Lynx”. People.cc.ku.edu. 10. 4. 1997. Arhivirano iz originala 1. 5. 2011. g. Pristupljeno 3. 6. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ciaraldi, Mike (maj 2002). „John Bottoms' short biography”. Gbcacm.org. Arhivirano iz originala mart 2012. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „SEARCH SOFTWARE FOR CD-ROM: SILVERSMITH”. The CD-ROM Sourcebook. chiclassiccomp.org. 1986. str. 130-131. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 2020-01-01. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Sgml-Faq”. Arhivirano iz originala 24. 9. 2006. g. Pristupljeno 20. 5. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „The Latest Word: Taunton's SGML indexing and retrieval”. The Seybold Report on Publishing Systems. 17 (14): 37. 1988. Arhivirano iz originala 1. 8. 2020. g. Pristupljeno 2020-01-01. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Optical Information Systems (na jeziku: engleski). Meckler Pub. 1987. str. 247—249. 
• Silversmith 1987 Arhivirano 1 januar 2020 na sajtu Wayback Machine
• „A REVOLUTION IN AUTOMATED RETRIEVAL SYSTEMS INTRODUCING SILVERSMITH”. CD-ROM Review (na jeziku: engleski). CW Communications/Peterborough Incorporated. 1987. str. 38. ISBN 9780914845744. 
• „United States Patent 5157783”. Freepatentsonline.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 20. 5. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• (jezik: engleski) Architecture of the World Wide Web, Volume One
• (jezik: engleski) WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project
• (jezik: engleski) How Browsers Work: Behind the scenes of modern web browsers