Veliki most

Veliki most
Mesto	Zrenjanin Vojvodina Srbija
Funkcija	drumski most
Karakteristike
Materijal	čelik
Izgradnja	1904 — 1969.

Jedna od sva četiri sačuvane fijale sa stuba mosta, ispred Muzeja piva.

Veliki most ili kolokvijalno Bečkerečka ćuprija u Zrenjaninu, nekadašnji je čelični most koji je premošćavao reku Begej od 1904. do 1969. godine.

Most je podignut 1904. godine, u isto vreme kad i Mali most, zbog nastale potrebe da se zamene drveni mostovi koji nisu mogli da ispune zahteve povećanja prometa i dotrajalosti. Na mostu ništa nije rađeno od njegove izgradnje – nije popravljan ni štićen od korozije, te je polako propadao. Usled toga, SO Zrenjanin je donela odluku o rušenju mosta, 6. novembra 1968. godine, „ne pridržavajući se zaključaka i zajedničkih razgovora, prenebregavajući predloge i sugestije Zavoda” i doneto rešenje o zaštiti jezgra grada.

Konstrukcija mosta

Konstruktivno rešenje bilo je bazirano na lučnim rešetkastim nosačima na koje je bila obešena ploča kolovoza. Gornju i donju zonu lučnih nosača činili su moćni čelični I profili. Vertikalni i kosi štapovi u poljima rešetke bili su izrađeni od čeličnih profila u vidu Virendelovih nosača. Lukovi su međusobno bili spregnuti u gornjoj zoni plitkim čeličnim rešekastim nosačima na mestima vertikalnih stubova rešetki. Polja između ovih plitkih rešetksatih nosača bila su takođe ukrućena dijagonalnim spregovima od čeličnih profila. Na taj način je most predstavljao stabilnu prostornu figuru oblikovanu u vidu zatvorenog čipksato transparentnog „kaveza”, karakterističnog za čelične konstrukcije tog vremena.

Srednji deo mosta mogao je da se podiže za oko 1,5m, okretanjem četiri zupčanika uz pomoć poluga.

Dekoracija i stil

Most je bio flankiran na oba kraja sa po dva tanka pilona od čeličnih profila obloženih ukrasnim pločama sa rozetama, koje su zakivcima bile pričvršćene za primarnu konstrukciju. Piloni su bili završeni ukrasnim fijalama. Most se oslanjao na zidane postamente obložene kamenim tesanicima, postavljenim na obe obale Begeja. Iako su ukrasni elementi (rozete, geometrijski ornamenti, gotičke fijale) iz eklektičkog repertoara, most je svojom opštom koncepcijom i konstruktivnim rešenjem, koje se oslanja na čelik i vitke elemente, pripadao secesijskom korpusu. Svakako da je među mostovima u Vojvodini ovo bio najreprezentativniji i u likovnom pogledu, najiventivniji.

Direktivni urbanistički plan Zrenjanina i sudbina mosta

Direktivnim urbanističkim planom iz 1958. godine, kao i prvim Detaljnim planom centra bilo je predviđeno uklanjanje Velikog mosta i izgradnja dvomostovlja sa dve trake od po 14m i na međusobnom rastojanju od 14m. Ovim bi se rešio pešački saobraćaj između istočnog i zapadnog dela grada, a bio bi isključen svaki drugi saobraćaj. Sa obe strane Begeja planirana je izgradnja novog gradskog trga sa mnogobrojnim novim zgradama: zgrada SDK, GIK „Banata”, robne kuće, trafo stanice, autobuske stanice, zgrade SUP-a.

Spoljašnje veze

• „Zrenjaninski mostovi”. TO Grada Zrenjanina. Pristupljeno 26. 3. 2020.