Камен
Из Википедије, слободне енциклопедије
Камен настаје дробљењем (ситњењем) стена.
До настанка камена може доћи дејством ерозије, природним путем услед утицаја: кише, ветра, мраза, плиме, осеке, земљотреса, поплава и других метеоролошких појава.
Данас се камен може добити вештачким путем: сечењем разним тестерама, ситњењем помоћу експлозива или млевењем, дробљењем и на друге начине.
Камен се од давнина користи у грађевинарству, као грађевински материјал за израду кућа, помоћних зграда, мостова и путева. У грађевинарству разликујемо ломљени камен, плочасти камен који има две стране приближно паралелне, камен у облику квадра, који је од стране клесара обрађен у правилне облике и камен за подове који је сечен у подне облоге.
Камен у индустрији се дели на тврди камен као диабас, профир и камен који је мекан као например слојевити канен. Поред ових разликујемо и камен који је уметно направлјен од стране каменорезаца и клесара и представлја имитацију природних камена.
У литографији разликујемо литографски камен а у техници брусни камен који служи за брушенје.
[уреди] Познати изрази у народу
- „Тврд као камен“ што је појам постојаности и чврстоће.
- „Чврст као камен или темељ од камена“ што је појам чврстине и зидања са стабиним темељом.
- „Хладан као камен“ што је појам понашања са мало емоција или без емоција.
- „Срце као камен“ што је појам некога ко нема осећај за љубав или нема осећај за страх.
