Две куле
| Dve kule | |
|---|---|
 Prvo izdanje na srpskom jeziku | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | The Two Towers |
| Autor | Dž. R. R. Tolkin |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | Epska fantastika |
| Mesto i vreme radnje | Srednja zemlja |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Allen & Unwin |
| Datum | 11. novembara 1954. |
| Tip medija | Tvrdi povez, Meki povez |
| Prevod | |
| Prevodilac | Zoran Stanojević |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Družina prstena |
| Naslednik | Povratak kralja |
Dve kule (engl. The Two Towers) je druga knjiga trilogije Gospodar prstenova Dž. R. R. Tolkina. Nadovezuje se na prvi deo Družina prstena i prethodi Povratku kralja. Podeljena je na III i IV deo.
Sinopsis[uredi | uredi izvor]
III deo: Izdaja Izengarda[uredi | uredi izvor]
Nakon napada Juruk–haia, do sada nepoznatih Orka, Boromir gine u pokajanju, spasavajući Veselog i Pipina. Nakon njegove sahrane i raspada družine, Aragorn, Legolas i Gimli odlučuju da započnu potragu za Veselim i Pipinom, koje su oteli Juruk–Hai. Na tom putu ulaze u zemlju Rohan i tamo sreću Rohirime, na čelu sa Jomerom. Oni ih obaveštavaju da su skoro imali bitku sa Juruk–Haia i da niko nije preživeo. Međutim, Hobiti su uspeli da izbegnu bitku i pobegnu u začaranu šumu Fangorn. Uz pomoć svojih lovačkih sposobnosti, Aragorn to otkrije i družina ulazi u šumu. U međuvremenu, Hobiti upoznaju Ente i Drvobradog, koji odlučuje da sazove savet Enta. Ostatak Družine strepi od Sarumana, a umesto njega sreću Gandalfa, koji je vaskrsao i postao Gandalf Beli. Zajedno, oni jašu ka Edorasu, glavnom gradu Rohana. Tamo sreću kralja Teodena, koji je potpuno obmanjen činima Grime Crvjezika, sluge Sarumanovog. Gandalf otklanja tamu sa njegovog srca i on ponovo postaje uzvišen kralj. Grima je oteran, a odlučeno ja da svi sposobni vojnici pod vođstvom Teodena odjašu za Helmov Ponor, gde će se sukobiti sa Sarumanom, a žene, starci i deca odu za Dunharou, vođeni od strane hrabre Ledi Jovajne, Jomerove sestre. Ona se ovde prvi put zaljubljuje u Aragorna. Gandalf je otišao da bi prikupio još vojske, a bitka počinje. Orci bivaju pobeđeni uz velike napore i gubitke, a Gandalf se pojavljuje sa ratnicima u zoru petog dana od njegovog odlaska. Jedan deo vojske odlazi da obavesti o Teodenovoj pobedi i pozeve sve sposobne muškarce da doću u Edoras na savet. Teoden zajedno sa drugim ostatkom jaše za Izengard. Tamo nalaze da je on potpuno srušen od strane Enta i pronalaze Veselog i Pipina. Saruman izlazi na terasu Ortanka, mračne kule, i Gandalf mu slama palicu. Grima kroz prozor baca Vid–kamen, Palantir, i ostaje zatočen u kuli sa svojim gospodarom. Pipin od ogromne radoznalosti pogleda u Palantir i vidi Neprijatelja, alu mu ne kaže ništa. Nakon toga, Gandalf hitno jaše na Senku, zajedno sa Pipinom, ka Minas Tiritu.
IV deo: Put u Mordor[uredi | uredi izvor]
Za sve ovo vreme, glavni junak, Frodo, zajedno sa Semom Gemdžijemom nastavlja svoj put ka Planini Usuda da uništi Jedinstveni prsten . Ubrzo, oni se upoznaju sa Golumom, Smeagolom, bivšim nosiocem Prstena, koga je Prsten terorisao i unakazio, zbog čega stalno ponavlja reč Prekrasni, i koji ih napada iz zasede. Frodo se seti Gandalfovih reči i ne ubija Goluma, uprkos Semovim nagovorima, već ga pušta da ih vodi do Mračne Zemlje — Mordor. Oni prelaze Mrtve baruštine, i kada zaključe da je Crna kapija zatvorena, Golum ih vodi drugom, opasnijom stranom. Na tom delu puta sreću Faramira, Boromirovog brata i zapovednika Minas Tirita, i njegovu četu u borbi sa Haradrimima, zlim ljudima sa juga i Mumakilima, Olifantima. Nakon ove borbe, Faramir zarobi hobite, ali ne i Goluma. Odvodi ih do Prozora sunčevog zalaska, Henet Anuna, i mada pod velikom sumnjom na početku, on shvata Frodov teret i pušta ga, kao i Goluma, koga je uspeo uhvatiti. Pre rastanka, on ga upozorava da ne treba ići tim putem. Oni nastavljaju, i dolaze do Minas Morgula, jednog od najopasnijih i najmračniji mesta mesta, gde vide armiju Orka, predvođenih Crnim Jahačima, što pokazuje da je rat za Prsten počeo. Zatim se penju stepeništem Kirit Ungola i dolaze do velikog tunela, gde ih Golum napusti. Semove sumnje u vezi sa Golumom se obistinjuju i oni naleću na Šelobu — čudovište nalik ogromnom pauku. Nakon prve borbe, Frodo je uspe oterati uz pomoć Zvezdanog stakla, ali ona se vraća i obmota Froda u mrežu, dok se Golum bori sa Semon. Nakon što Golum pobegne, Sem skoro pa ubija Šelobu i oplakuje svog gospodara. Nakon što odluči sam nastaviti putovanje, nabasa na dve grupe Orka i otkriva da Frodo nije mrtav. Orci odnose Froda u Kulu Kirit Ungola, a Sem kreće za njima.
Glavni likovi[uredi | uredi izvor]
- Frodo Bagins, hobit iz Okruga, nosilac prstena
- Gandalf, dobri čarobnjak
- Sem Gemdži, baštovan Baginsa, prati Froda na njegovom putu u Mordor
- Aragorn, kralj Gondora i Arnora
- Golum ili Smeagol, nekada bio Hobit, posjedovao je prsten skoro 500 godina, zbog čega je postao zao
- Gimli, Gloinov sin, patuljak
- Legolas, princ vilenjaka iz Mrke šume, sin kralja Tranduila
- Merjadok Veseli Brendibak, Hobit iz Okruga, Pipinob najbolji prijatelj
- Peregrin „Pipin” Tuk, Hobit iz Okruga
- Saruman, zao čarobnjak koji želi jedini prsten za sebe
- Sauron, mračni gospodar, iz roda Majara. Pomogao Vilenjacima da iskuju Prstene moći, a u tajnosti iskovao još jedan prsten za sebe kojim bi upravljao narodima Srednje zemlje preko ostalih prstena moći
- Nazguli, nekada kraljevi Ljudi, pod uticajem devet prstenova postali utvare
