11. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
11. новембар (11.11.) је 315. дан године по грегоријанском календару (316. у преступној години). До краја године има још 50 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 308. — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара.
- 1500. — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије.
- 1889. — Вашингтон је постала 42. држава САД-а.
- 1918. —
-
- Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат.
- Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску.
- 1941. — С територије СССР-а у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“.
- 1942. — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика.
- 1944. — Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге.
- 1945. — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије.
- 1952. — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер.
- 1961. — Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград.
- 1965. — Премијер Родезије Јан Смит једнострано је прогласио независност од Велике Британије, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције.
- 1971. — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата.
- 1975. — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агоштињо Нето.
- 1992. — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице.
- 1996. — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи.
- 2000. —
-
- У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа.
- Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике.
- 2001. — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван.
- 2002. — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији.
- 2003. —
-
- Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд.
- Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“.
- 2004. — Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније. Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.
Рођења [уреди]
- 1493. — Парацелзус, швајцарски алхемичар, физичар, астролог и окултиста. (†1541).
- 1821. — Фјодор Михајлович Достојевски, руски књижевника. (†1881).
- 1845. — Никола Пашић, велики српски политичар
- 1852. — Франц Конрад фон Хецендорф, аустро-угарски генерал и начелник генералштаба. (†1925).
- 1855. — Стеван Сремац, српски књижевник (†1906).
- 1861. — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (†1922).
- 1869. — Виторио Емануеле III, италијански краљ од 1900. до 1946.
- 1885. — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (†1945).
- 1905. — Јосип Колумбо, један од седам секратра СКОЈ-а
- 1922. — Курт Вонегат млађи, амерички писац (†2007).
- 1944. — Милован Витезовић, српски писац.
- 1962. — Деми Мур, америчка филмска глумица.
- 1965. — Алдаир, бразилски фудбалер.
- 1979. — Леонардо ди Каприо, амерички глумац
Смрти [уреди]
- 1331. - Стефан Дечански Немањић, српски краљ.
- 1405. — Српска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара Хребељановића. (*1335).
- 1855. — Оби Серен Кјеркегор, дански филозоф.
- 1866. — Пол Бер, француски зоолог, физиолог и политичар. (*1833.)
- 1878. — Стефан Митров Љубиша, црногорски писац и политичар. (*1824).
- 1993. — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац.
- 2004. — Јасер Арафат, палестински терориста, политичар и државник. (*1929).
Празници и дани сећања [уреди]
- Србија:
- Српска православна црква данас прославља
Види још [уреди]
Референце [уреди]
- ^ Закон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету)