Determinacija pola
Determinacija pola je sistem za određivanje pola ili biološki sistem koji određuje razvoj polnih karakteristika u organizmu. Većina organizama koji stvaraju svoje potomstvo seksualnom reprodukcijom imaju dva pola.
U nekim vrstama postoje hermafroditi ili vrste koje su samo jednog pola zbog partenogeneze, odnosno čina razmnožavanja ženke bez oplodnje.
Determinacija pola čoveka[uredi | uredi izvor]
Podebljan tekst
U kariotipu čoveka nalazi se par hromozoma označenih kao polni hromozomi ili gonozomi, jer sadrže gene za determinaciju (lat. determinare = odrediti) i funkciju pola.
Ženski pol je homogametan i stvara samo jedan tip jajnih ćelija (prema tome koji polni hromozom imaju), ćelije sa X hromozomom.
Muški pol je heterogametan i stvara dva tipa gameta:
- X-spermatozoide i
- Y-spermatozoide.
Verovatnoća spajanja sa jajnom ćelijom je ista za oba tipa spermatozoida pa je zbog toga odnos polova 1 : 1 (u populaciji je jednak broj muškaraca i žena)- vidi shemu :
Prisutnost Y hromozoma određuje muški pol bez obzira na broj X hromozoma pa tako i osobe sa aberacijom XXXXXY su muškog pola. O ženskom polu ne odlučuju dva X hromozoma nego odsustvo Y hromozoma. Tako osobe sa Tarnerovim sindromom nemaju jajnike (za razviće jajnika su potrebna dva X hromozoma), ali imaju sve druge polne organe i ženski izgled.
SRY gen[uredi | uredi izvor]
Danas se zna da za određivanje muškog pola nije potreban ceo Y hromozom već samo jedan deo njegovog kratkog kraka nazvan SRY koji sadrži gen za razviće testisa još na stupnju embriona. To je samo početak u razviću muškog pola, a kasnije se aktivira čitav niz gena koji upravljaju njegovim razvićem. Smeštaj SRY-gena blizu kraja kraka hromozoma nosi određene opasnosti. Može se desiti da se deo sa SRY-genom odlomi tokom spermatogeneze i izgubi (delecija) ili se pričvrsti za npr. X hromozom (translokacija). Kao rezultat toga može da nastane:
- Y-spermatozoid koji nema SRY-gen i
- X-spermatozoid koji na X hromozomu ima prikačen SRY-gen.
Kada takvi spermatozoidi oplode jajne ćelije nastaće tzv:
- XX žene ili
- XY muškarci.
Prema tome, muški pol ne određuje Y hromozom sam po sebi već prisustvo SRY-gena na njemu.
Barovo telo[uredi | uredi izvor]
X hromozom sadrži mnogo gena važnih za život organizma, što se vidi i po velikom broju naslednih bolesti koje nastaju mutacijama gena na ovom hromozomu. Zato svaka jedinka, bez obzira na pol, ima barem jedan X hromozom. Da bi se doza gena koji se nalaze na X hromozomu između ženskog i muškog pola izjednačila, dolazi do inaktivacije jednog X hromozoma. Taj hromozom se skupi u grudvicu u kojoj su geni neaktivni i naziva se Barovo telo (polni hromatin). Normalna žena, dakle, ima jedno Barovo telo, a normalan muškarac je bez Barovih tela.
Determinacija pola drugih bioloških vrsta[uredi | uredi izvor]
Kod većina biseksualnih (dvopolnih) organizama je pol detarminisan kao kod čoveka.
Postoje i neki izuzeci :
- kod tvrdokrilaca, paukova i stonogi:
- ženski pol ima paran broj hromozoma: par polnih XX i autozome,
- muški pol je sa neparnim brojem hromozoma: ima jedan X hromozom i autozome.
- kod ptica i leptira:
- ženski pol heterogametan (obeležava se sa ZW),
- muški pol je homogametan (ZZ) – obrnuto u odnosu na čoveka;
- kod pčela :
- trutovi se razvijaju iz neoplođenih jaja pa su sa haploidnim brojem hromozoma (n=16), **ženke se razvijaju iz oplođenih jaja i imaju 2n broj hromozoma.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
