Dragoljub Popović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dragoljub Popović
Lični podaci
Datum rođenja(1951-07-25)25. jul 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaBeograd, FNR Jugoslavija

Dragoljub Popović (Beograd, 1951) srpski je pravnik.


Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 25. jula 1951. u Beogradu, gde se školovao i 1974. diplomirao na Pravnom fakultetu kao najbolji student generacije.[1] Na istom fakultetu je doktorirao 1984. s tezom iz uporedne istorije prava.[2] Stekao je diplomu trećeg stepena na Međunarodnom fakultetu za uporedno pravo u Briselu 1985. godine.

Od 1980. do 1998. bio je zaposlen na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je prošao put od asistenta do redovnog profesora. Predavao je Opštu pravnu istoriju i Velike pravne sisteme. Karijera na fakultetu mu je prekinuta zbog neslaganja sa represivnim Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine.

Od 1998. do 2001. godine bio je advokat i radio u advokatskoj kancelariji Marković u Beogradu.

Počev od februara 2001. radio je na Institutu za federalizam Univerziteta u Friburu, u Švajcarskoj, kao gostujući istraživač. Posvetio se proučavanju regionalne države i napisao knjigu o evropskom regionalizmu.

Od oktobra 2001. do septembra 2004. je bio u diplomatskoj službi, obavljajući dužnost ambasadora Jugoslavije i potom Srbije i Crne Gore u Švajcarskoj.

Jedan je od osnivača Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu i na tom fakultetu, koji se danas zove Pravni fakultet Univerziteta Union, predaje Ustavno pravo i Uporedno pravo. Po okončanju diplomatske službe vratio se na Fakultet za poslovno pravo, gde je izabran za redovnog profesora. U januaru 2005. godine je izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Autor je više knjiga, samostalnih i koautorskih, a učestvovao je i u izradi nekoliko ustavnih nacrta, kako za Srbiju, tako i za državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Objavio je i pet romana i dve zbirke eseja. Za svoj prvi roman, ”Petar među pričama” dobio je nagradu Isidorijana za 2004/2005. godinu.

Od 2005. do 2007. godine bio je predsednik Srpskog udruženja za ustavno pravo. Za doprinos ustavnom pravu dobio je nagradu "Miodrag Jovičić" za 2010. godinu.

Od 2005. do 2015. bio je sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Stručne knjige[uredi | uredi izvor]

  • Ogled o odgovornoj vladi / na primeru njenog nastanka u Francuskoj, Beograd 1989.
  • Stvaranje moderne države, Beograd 1993; četvrto izdanje 2002.
  • Prapočetak srpskoga parlamentarizma, Beograd 1996.
  • European Regionalism / A Challenge to New Democracies, Bâle-Genève-Munich 2002.
  • Osnovi ustavnog prava, Beograd 2004.
  • Uvod u uporedno pravo, Beograd 2005.
  • Evropski sud za ljudska prava, Beograd 2008; drugo izdanje 2017
  • Protecting Property in European Human Rights Law, Utreht 2009.
  • The Emergence of European Human Rights Law, Utreht 2011.
  • Evropsko pravo ljudskih prava, Beograd 2012; drugo izdanje 2016
  • European Human Rights Law - A Manual, Hag 2013.
  • Comparative Government - In the Early Twenty First Century, Belgrade 2017

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Petar među pričama, treće izdanje 2006.
  • Mravlji genije, 2004.
  • Ideonominalna senka, 2007.
  • Doktorand, 2009.
  • Nerasvetljeno ubistvo, 2010.

Eseji: Skice pravničkih portreta, 2008.

Misao o pravu u delima srpskih pisaca, 2010.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Popović, Dragoljub. Doktorand : (neobična povest Lazara Vilimonovića). Beograd : Ars Libri, 2008. str. 176. ISBN 978-86-7588-134-6. 
  2. ^ Popović, Dragoljub M. „Odstupanje od krivice kao osnova vanugovorne odgovornosti za štetu u francuskome i nemačkome pravu : (1838-1943) : doktorska disertacija”. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd. Beograd : [D. M. Popović], 1984. Pristupljeno 31. 1. 2018. [mrtva veza]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгољуб_Поповић&oldid=26871762”