Брисел

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Брисел
Brussel - Bruxelles - Brüssel

Градска већница

Основни подаци

Држава:

Белгија

Регион:

—

Основан:

6. век

Становништво
- град:
- агломерација:

1.048.491
2.676.701

Површина града

161.4 km²

Густина становништва

6.496 ст/km²

Надморска висина

13 m

Градска власт

Веб-страна

brussels.irisnet.be

Градоначелник

Шарл Пике

Локација

Брисел (фр. Bruxelles, хол. Brussel, нем. Brüssel, енгл. Brussels) је главни и највећи град Белгије, и незванични главни град Европске уније.

Градска општина Брисела, која данас обухвата само градско средиште, има 142.853 становника и површину од 32 km², док шире подручје Регије главног града има око милион становника. Регија је службено двојезично подручје, а према неким подацима међу становништвом превладавају говорници француског језика.

Брисел је седиште две од три средишње институције Европске уније: Европске комисије и Савета Европске уније. Овде се налази и политичко седиште НАТО-а и Западноевропске уније.

[уреди] Географија

Град Брисел се налази у средини Белгије, између Фландријске низије и Брабантског платоа, на надморској висини између 15 и 100 метара. Река протиче кроз град са југозапада ка североистоку, међутим преко ње је у 19. и 20 веку изграђено много грађевина, тако да се она данас не види.

[уреди] Клима

Килма у Бриселу је влажна, умерена и приморска.

Најтоплији месеци у Бриселу су јул и август са просеком од 17,5, односно 17,3 °C. Најхладнији је јануар са 2,2 °C. Просечна годишња температура је 9,9 °C.

[уреди] Историја

Гран плас у Бриселу

Име Брисел потиче од старохоландске речи за мочвару: bruoc (хол. Broek), и речи за дом: sella.

По легенди, Брисел је основао Свети Горик у 6. веку. У документима се помиње постојање тврђаве на том месту 966, под именом „Бруоксела“ (Bruocsella). Градски зидови су подигнути у 11. веку.

Бургундски војвода Филип Добри је 1430. основао војводство Брабант, у коме је Брисел постао главни град. У ово доба град је доживео привредни процват. Наричито је био познат по дрворезбарима, изради тепиха и обради злата. Ту су стварали уметници попут Питера Бројгела Старијег и Рохир ван дер Вејдена. Марија од Бургундије се 1477. удала за Максимилијана Хабзбуршког, цара Светог римског царства. Тако је Брабант, и Брисел, постао Хабзбуршки посед.

Када су уједињене провинције Низоземске почеле борбу за независност од Шпаније, Шпанија је кренула у бескомпромисну борбу против протестаната. Ова репресија је довела до одлива привредне и интелектуалне елите из Брисела, и краја његовог „Златног доба“.

Током касног 19. и раног 20. века, у граду су никле нове градске четврти. Изграђене су Палата правде (1863–1866), Берза (1873), Краљевска палата (1903), Тријумфална капија (1905), и познате грађевине у стилу Сецесије.

После Другог светског рата, у коме Брисел није много страдао, Брисел је постао место експеримената у модерној архитектури. Током 1960-их, шпекулације са некретнинама су учиниле да је центар Брисела данас углавном насељен релативно сиромашним имигрантима.