Брисел

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Брисел Brussel - Bruxelles - Brüssel
Колажни приказ градских знаменитости
Основни подаци
Држава	Белгија
Регион	Брисел
Основан	6. век
Становништво
Становништво	144.784
Густина становништва	4.440 ст./km²
Положај
Координате	50°50′45″N 4°21′07″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	15-100 m
Површина	32,61 km²
Брисел Брисел на мапи Белгије
Остали подаци
Градоначелник	Фреди Тилеманс
Веб-страна	brucity.be

Брисел (фр. Bruxelles, хол. Brussel, нем. Brüssel, енгл. Brussels) је главни и највећи град Белгије и незванични главни град Европске уније.

Градска општина Брисел, која данас обухвата само градско средиште, има 144.784 становника и површину од 32,61 km², док шире подручје Регије главног града има око милион становника. Регија је службено двојезично подручје, а према неким подацима међу становништвом превладавају говорници француског језика.

Брисел је седиште две од три средишње институције Европске уније: Европске комисије и Савета Европске уније. Овде се налази и политичко седиште НАТО и Западноевропске уније.

Етимологија и изговор

Назив града долази из старохоландске сложенице Bruocsella, где реч „bruoc“ значи мочвара, а реч „sella“ значи дом. Тако да је дословни превод имена града „дом у мочвари“.

Име града се на холандском језику изговара (Аудио:  слушај (Brussel)), а на француском (Аудио:  слушај (Bruxelles)). У француском називу се слово „x“ изговара као „сс“, што је један од ретких изузетака у изговору. Наиме, данашња ортографија имена града датира из средњег века када је на тадашњем француском језику двоструко слово „с“ било замењено крстићем. Овај крстић је касније постао слово „x“, а на француском се то слово почело изговарати „кс“ тек од 18. века. Постоји још неколико примера овог изузетка у изговору, као нпр. Оксер (француски изговор: Осер). Када би се назив града модернизовао на данашњи француски, вероватно би се писао као Brusselles. Многи говорници француског, поготово они који нису из Белгије, нису свесни овог изузетка у изговору тако да слово „x“ у имену града многи изговарају као „кс“ ([bʀyˈksɛl]).

У српском се изговор разликује од оригиналног француског по томе што се француски глас u [y] изговара као слово „и“, што је чести облик фонетизације француског на српски, будући да у српском не постоји тај глас.

На немачком, који је трећи службени језик Белгије, име овог града се пише Brüssel. Енглески је често један од службених језика многих међународних институција у граду, тако да се често наилази и на енглеску верзију имена града (Brussels).

Објашњење израза

Назив Брисел се данас најчешће користи како би се описао град-регион чији је службени назив Регион главног града Брисела. Сам регион је подељен на 19 општина које де јуре нису спојене, као нпр. град Лондон. Главна општина у том региону се зове Град Брисел који се састоји од строгог центра града (Пентагон или Вајфхок) и његових урбаних проширења, као што је нпр. северна четврт Лаекен. Осталих 18 општина налазе се око центра града и заједно чине урбану средину од преко милион становника и стотињак четврти.

Сам град-регион је један од три савезна региона у Белгији, уз Фландрију и Валонију. Израз Брисел се изван националних оквира често користи како би се означиле европске институције, најчешће Европска комисија.

Према белгијском уставу (чл. 194), Град Брисел је главни град Белгије и седиште белгијске савезне владе. Неслужбено се назив града користи и како би се означило урбано подручје које се протеже и изван службених граница Бриселског региона.

Историја

Оснивање града

Прво насеље, које ће касније постати Брисел, основано је када је св. Гаугерије изградио капелицу на ади у реци Зене око 580. године.

Званично се датум оснивања града смешта око 979. године, када је војвода Карло Лотаргијски преместио реликвије св. Гудуле из Морсела у капелицу св. Гаугерија која се налазила на ади која ће се касније звати острво св. Гаугерија. Цар Отон II је дао Карлу, који је био син француског краља Луја IV, војводство Доње Лотаргије, а он је на том острву изградио прва стална утврђења.

Око 1000. године Бриселска грофовија је дата левенском грофу Ламберту I а 1047. године, у повељи Ламберта II, се први пут спомиње име града.

Средњовековни Брисел

Почетком 12. века, трговина је постала важан фактор развоја у западној Европи. Због свог положаја на реци Зене, Брисел је постао трговачки центар. О развоју града у то време сведочи изградња Катедрале св. Миховила и Гудуле 1225. године. Околне мочваре су тада исушене, како би се направило место за будуће проширење града који је тада бројио око 30 хиљада становника. У 11. веку град је добио своје прве зидине. У том раздобљу левенски грофови су постали брабантске војводе.

Због убрзаног ширења града, између 1356. и 1383. подигнуте су друге бриселске зидине. Данас су ове зидине замењене мрежом улица у центру града. У 15. веку именован је први градоначелник и градски већници, који су били први представници народа.

Године 1430, бургундијски војвода Филип Добри је наследио Брабант, и наредио проширење и продубљивање реке како би се олакшала трговина. Брисел је тада постао престоница Бургундијске Холандије, и управно и културно средиште славно по сакралној архитектури. Године 1477, Марија Бургундска удала се за Максимилијана Аустријског. Након њене смрти, њен муж и династија Хабзбург су постали власници Брабанта.

Године 1488, у граду је избио рат, а годину након тога и епидемија куге. Након Максимилијанове смрти, његова ћерка Маргарета је постала главна гувернерка Холандије и 1507. је преместила главни град у Мехелен.

Ренесанса

Године 1515, надвојвода Карло Аустријски, син Филипа Лепог, са 15 година је постао владар Бургундије, а са 16 је наследио престо Шпаније. У то време је почела шпанска доминација у целој регији. Цар Карло је поново поставио Брисел за главни град и повезао Холандију са Аустријом. Брисел је тада први пут постао дворски град и ускоро је постао најмоћнији брабантски град, побеђујући тиме своје ривале Левен, Мехелен и Антверпен. У то време Брисел је био град уметника и научника.

Након абдикације Карла V 1555. године, на власт је дошао Филип II због чијег је режима у Холандији избила побуна. У 17. веку је поново наступило златно доба за град. Брисел је учествовао у Утрехтској унији 1579, и био аутономна калвинистичка република од 1577. до 1585, када су га поново заузели Шпанци. Након тога град је постао седиште шпанске, па аустријске Холандије.

Дана 13. августа 1695, француска војска под заповедништвом маршала Вилероја је бомбардовала Брисел према заповести Луја XIV. Ово је био најдеструктивнији догађај у целој историји Брисела у којем је уништена трећина града и Гран Плас. Након обнове, лице града се знатно изменило.

Године 1731, у пожару је уништена палата Куденберг која је била једна од најпознатијих палата у Европи. Француска војска маршала де Сакса је 1746. године започела окупацију града која је трајала до 1749. Те године, након повратка Аустријанаца, лотаријански војвода Карло Александар се тријумфално вратио у Брисел. Он се налазио на положају врховног гувернера Холандије све до своје смрти 1780. године. У његово време извршени су значајни радови у граду.

Борба за независност

Брабантска револуција је избила 1789. године против реформи Јозефа II. Након одласка Аустријанаца проглашене су Уједињене Белгијске Државе које су трајале мање од годину дана, те је после поново успостављен аустријски режим. За време Француске револуције ово подручје је припојено Француској. Брисел је у то време постао седиште департмана Дил, те је по први пут добио демократски бирано општинско веће. Француска власт је доживела крај Наполеоновим поразом код Ватерлоа, који се налази недалеко од Брисела.

Према одредбама Бечког конгреса из 1815, јужна Холандија је спојена са северном у Уједињено Краљевство Холандије под Виљемом I. Брисел је заједно са Хагом проглашен главним градом нове државе. Због културних и политичких разлика између два дела нове државе, као и због ауторитарног стила владања новог монарха, јавило се незадовољство грађана.

Белгијска револуција. је избила 1830. године. Брисел је у то време имао око 100.000 становника. Револуција је избила у Бриселу, након опере Ла Муете де Портици у позоришту Ла Моне, те се убрзо проширила на све делове земље. Леополд I је 1831. године крунисан као краљ нове Краљевине Белгије.

Модерни Брисел

Као главни град нове државе, Брисел је привукао велики број становника будући да је био управно и индустријско средиште земље. Тада је у град пристигао велики број француских избеглица и франкофоног становништва са југа земље. С обзиром да је француски тада био језик двора и пословни језик, град је полако постао већински франкофон. Слободни белгијски универзитет је основан 1834, а касније је преименован у Слободни факултет у Бриселу.

У новој држави град је добио на међународној важности, тако да је 1927. угостио Солвејску конференцију и Светске изложбе 1935. и 1958. године. У Другом светском рату град је оштећен у немачком бомбардовању.

Град је након рата поново доживео процват, поготово 1960-их година. У ово време је још више порасла међународна важност града, и он је практично постао главни град Европе. Постао је седиште Европске економске заједнице 1958, а 1967. НАТО пакта. Данас је град седиште више од хиљаду међународних организација и у њему живи највећи број дипломата након Њујорка.

Дана 29. маја 1985. догодила се Хејселска трагедија. Након уставне реформе 1970, основана је Бриселска регија која ступа на снагу 1989. и која градском подручју осигурава велики ниво самосталности.

Географија

Град Брисел се налази у средишњем делу Белгије, између Фландријске низије и Брабантског платоа, на надморској висини између 15 и 100 метара. Река протиче кроз град са југозапада ка североистоку, међутим преко ње је у 19. и 20. веку изграђено много грађевина, тако да се она данас не види.

Клима

Клима у Бриселу је влажна, умерена и приморска. Најтоплији месеци су јул и август са просеком од 17,5, односно 17,3 °C. Најхладнији је јануар са 2,2 °C. Просечна годишња температура је 9,9 °C.

Извори

Литература

• Paul de Saint-Hilaire, Bruxelles Mystérieux, Bruxelles, Rossel, Editions, 1976, 159 str.
• Georges Lebouc, Histoire insolite des rues de Bruxelles, Bruxelles, Racine, 2007, 206 str.
• Georges Lebouc, Des rues et des hommes à Bruxelles, Bruxelles, Racine, 2008, 206 str.
• Pierre Laconte, Carola Hein, Brussels: Perspectives on a European Capital, Bruxelles, Editions Aliter, 2007.
• Pierre Lacont], Bruxelles, La Belgique et l'Europe. Un urbanisme cosmopolite, Lyon, Editions du Certu, 2007.
• Christian Dessouroux, Espaces partagés, espaces disputés. Bruxelles, une capitale et ses habitants, Ministarstvo Briselske regije 2008.

Спољашње везе

• Интерактивна мапа Брисела