Правни факултет Универзитета у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правни факултет

Лого факултета

Правни факултет
Правни факултет

Датум оснивања 1808.
Тип државни
Универзитет Универзитет у Београду
Седиште Београд (Србија)
Декан Проф. др Сима Аврамовић
Студената 8.000
Наставног особља 115
Мрежно место http://www.ius.bg.ac.rs

Правни факултет у Београду је члан Универзитета у Београду и налази се на углу Булевера краља Александра и Београдске улице.

Као део Универзитета у Београду, Правни факултет, утемељен 1808. године, један је од највећих правних факултета у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у земљи. Окупљао је увек врхунске научнике и врсне предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција.

Сви правни факултети који су касније настајали у Србији (Суботица, Нови Сад, Приштина, Ниш, Крагујевац) и Црној Гори (Подгорица), па и у другим деловима бивше Југославије (Сарајево, Скопље), формирани су из језгра које је чинио Правни факултет у Београду. На правним факултетима у свим земљама бивше Југославије налази се велики број наставника који су своја академска звања, магистарске и докторске титуле, стекли на Правном факултету Универзитета у Београду. Данас на Правном факултету на основним студијама активно студира око осам хиљада студената, као и више стотина на разним степенима последипломских студија.

Историјат[уреди]

Правни факултет једна је од настаријих његових чланица. Основан је 1808. године. Делећи судбину српског народа и модерне српске државе, која је преживела многа страдања током тог времена, успео је Правни факултет Универзитета у Београду да већ два века игра главну улогу у ширењу правне културе и образовања на великом делу Балканског полуострва. Образовао је око педесет хиљада дипломираних правника који су заузели истакнута места у различитим областима, од правосуђа и државних служби до привреде и образовања. И данас он представља најмасовнији и најпрестижнији центар правног образовања у Србији, упркос порасту броја државних и приватних правних факултета у земљи.

У тадашњем лицеју са два одељења - филозофским и правним настава је трајала две године (за филозофију) и додатне три године за право. Већина професора је била школована у иностранству. Међу најзнаменитијим се може поменути Јован Стерија Поповић који је предавао Увод у право и Судски поступак. Посебне студије права започињу 1853. године. Тадашња зграда факултета је била у Конаку кнегиње Љубице. Лицеј 1863. постаје Велика школа, од које је касније настао и Универзитет. Просторије су се налазиле у Капетан Мишином здању, а студије су трајале четири године.

1905. године се доноси Закон о Универзитету и Велика школа званично мења свој статус у Универзитет. Због све већих потреба, факултет се сели у задање које је данас Филолошки факултет, а библиотека у зграду на Обилићевом венцу. У нову заграду факултет се усељава 1937. године. Пре Другог светског рата на факултету је било око 4.000 студената и мноштво професора од којих је већина била школована у иностранству. У то време су предавали Тома Живановић, Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у Бањички логор, а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. године.

Послератни период[уреди]

После рата, у новој политичкој клими, рад факултета се осетно мења. У наставни програм бива унесено мноштво предмета који су били по вољи тадашњој власти. И даље, међутим, на њему раде врхунски стручњаци. Посебно истакнути међу њима су: Михаило Константиновић (познат по Закону о облигационим односима), Милан Бартош, Борислав Благојевић, Михаило Ђурић, Радомир Лукић, Мехмед Беговић, Јован Ловчевић, Драгомир Стојчевић и Алберт Вајс.

1971. године са факултета је протеран један број наставника који су, дискутујући о уставним амандманима 1971. године критиковали разбијање Југославије и посебно тежак положај који се тиме намеће српском народу. Међу њима је најистакнутији професор Михаило Ђурић који је осуђен на две године затвора.[1] Међу отеранима су били и професор Андрија Гамс, доцент Александар Стојановић и асистенти Војислав Коштуница и Коста Чавошки.

Деведесетих, када је декан био Мирослав Петровић, почињу лагане промене на факултету, на коме се постепено модернизује и настава и администрација. Крајем деведесетих, међутим, са факултета одлази већи број наставника незадовољних Законом о универзитету која је тадашља власт Слободана Милошевића донела како би повећала контролу над Универзитетом.[2] Тада је за декана био постављен Оливер Антић. Деканат Антића обележавају бројне афере везане за избацивање и сукоб са појединим професорима факултета (Владимир Водинелић, Весна Ракић-Водинелић, Драгор Хибер, Драгољуб Поповић, Мирјана Стефановски и др.) због њихове политичке неподобности.[3]

Последњих година Факултет се укључује у Болоњски процес[4] и темељно мења наставни план и програм,[5] а сарађује и са светски признатим професором Аланом Вотсоном, почасним доктором Универзитета у Београду, у чију је част Правни факултет основао Фондацију Алан Вотсон, а чији је председник професор Сима Аврамовић. За љубитеље римског права и антике од 1970. године постоји и факултетски клуб Форум Романум.

Факултет издаје стручни часопис Анали Правног факултета у Београду.

Зграда факултета[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Зграда Правног факултета у Београду

Зграда у коме се данас налази факултет грађена је од 1937. до 1940. године. Пројекат је израдио архитекта Петар Бајаловић. У њој се налази више учионица и амфитеатара од којих је највећи и напознатији амфитеатар V (тзв. „петица") који од 2006. године носи име амфитеатар Радомир Лукић. Библиотека факултета, која садржи значајан фонд, је такође смештена у згради. 1995. је завршен анекс факултета. На Крстовдан, Крсну славу факултета, 27. септембра 2011. године Патријарх српски Иринеј и декан Правног факултета Универзитета у Београду Мирко Васиљевић отворили су Музеј Правног факултета Универзитета у Београду.

Библиографија[уреди]

  • Сто педесет година Правног факултета 1841 - 1991, Правни факултет у Београду, Београд, 1991.
  • Научно наслеђе Правног факултета у Београду од 1841. до 1941. године, Правни факултет у Београду, Београд, 1994
  • Кандић, Љ, Историја Правног факултета 1905-1941, I-II, Завод за уџбенике и наставна средства, београд, 2002.

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/Hereticus/group_search_ctype?ct_id=39&from=I_2&stdlang=hr
  2. ^ „www.glas-javnosti.co.yu“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 16. 9. 2011.. 
  3. ^ „Deepening Authoritarianism In Serbia:“. Hrw.org Приступљено 16. 9. 2011.. 
  4. ^ „sf-foca.org“. sf-foca.org Приступљено 16. 9. 2011.. 
  5. ^ „Nastavni Plan Osnovnih“. Ius.bg.ac.rs Приступљено 16. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]