Dreslerov sindrom
| Dreslerov sindrom | |
|---|---|
| Latinski | Syndroma Dressler |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | kardiologija |
| MKB-10 | I24.1 |
| MKB-9-CM | 411.0 |
| DiseasesDB | 3947 |
Dreslerov sindrom predstavlja skup simptoma koji se javljaju nakon infarkta miokarda. U postinfarktnom periodu može doći do stvaranja antitela na antigene srčanog mišića.
Javlja se između prve i šeste nedelje nakon akutnog infarkta miokarda i predstavlja autoimuni perikarditis, pleuritis ili pneumonitis. Bolesnik ima povišenu temperaturu i bolove u grudima perikardijalnog tipa - bol lokalizovan iza grudne kosti, koji se često širi u vrat i levu lopaticu, ima karakter stezanja, pojačava se pri dubokom udisaju, ležanju na leđima, kašljanju, okretanju i sl.
Dijagnoza i lečenje[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, elektrokardiograma, ultrazvuka srca, laboratorijskih analiza i seroloških ispitivanja.
U terapiji se primenjuju salicilati i/ili glukokortikoidi. Antikoagulantna terapija se u tom periodu ne sprovodi.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Dreslerov sindrom, Pristupljeno 12. 11. 2010. na osnovu dozvole.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
