Антиген

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Антиген (дијадох).
Реакција антигена

Антиген је супстанца способна да реагује са антителима, мада не мора да изазива стварање антитела. Антигени који изазивају стварање антитела у организму називају се још и имуногени.[1]

То су протеини (липопротеини, гликопротеини, нуклеопротеини) или полисахариди велике молекулске масе (изнад 8000). Имуногеност зависи од великог броја фактора: од правилног понављања структурних група (епитопа) на површини великих молекула; од структуре (састава) антигена; од физичког стања (најјачи имуногени су антигени у облику честица); метаболизма антигена итд.

Антигени су основа стеченог имунитета, јер се он развија тек након иницијалног уласка разних микроорганизама, токсина и других страних тела у организам.[2] Механизам помоћу којег тело препознаје ову иницијалну инвазију заснива се управо на присуству и препознавању антигена на тим молекулима. Као резултат јавља се имуни одговор.

Постоје и антигени мале молекулске масе (испод 8000) и називају се хаптени (непотпуни антигени). Они морају створити комплекс са ткивним беланчевинама (носачима), да би изазвали стварање антитела у организму. Међутим, касније и сами могу реаговати са антителима и изазвати имуни одговор. Обично су то лекови мале молекулске масе, хемијски састојци прашине, разне индустријске хемикалије, токсини отровног бршљана и сл.

Извори[уреди]

  1. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 

Литература[уреди]