Жали, Заре, да жалимо
| Žali, Zare, da žalimo | |
|---|---|
| Pesma | |
| Izvođač | Kulin Ban |
| Sa albuma | Kulin Ban |
| Objavljena | 2005. |
| Izdavač | PGP RTS |
| Producent | Ljupko Popovski |
Žali, Zare, da žalimo je komitska srpska tradicionalna pesma koja potiče iz predela Bujanovca, Preševa, Vladičinog Hana, Vranja, Kosovske Kamenice i Trgovišta, tj. pčinjskog okruga i Stare Srbije.[1][2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Dana 13. decembra 1877. započeo je Drugi srpsko-turski rat. Pesma nastaje početkom 20. veka, u vremenu borbe za oslobođenje Srbije i Makedonije od Turaka,[1] nastaje pre 1912. godine kada je Stara Srbija oslobođena.[3] Originalni tekst štampan je 1913. godine u knjizi etnologa Jovana Hadži-Vasiljevića Južna Stara Srbija. Postoji nekoliko verzija pesme u narodnim predanjima.
Prvi zvanični zapis pesme[uredi | uredi izvor]
Melodija i pesma su pronađene od strane G. Arsića. Vladimir Savić je izvođenje ove pesme prvi put čuo 2001. godine u Vranju, bilo je to izvođenje sastava Ved, šest devojaka u pratnji Gorana Arsića na defu. Pevana je kao Plači, Zare, da plačemo i to u sklopu spleta Angelino mome-Ostanala žena udovica-Plači, Zare, da plačemo–U selo kavga golema. Iste godine, Savić se priključuje sastavu i na postojeće melodije radi aranžman, to je zabeleženo na koncertu maja 2003. godine u vranjskom hamamu.
Siniša Antonijević, koji se bavio istorijom komita pčinjskog kraja,[4] pronašao je ostatak teksta kod profesora Momčila Zlatanovića, koji pesmu zapisuje na terenu. Godine 2005. grupa Kulin ban objavljuje pesmu na istoimenom albumu zajedno sa drugim tradicionalnim pesmama, album je snimljen u studiju Anastasija u Skoplju, a izdat za PGP RTS.[5][6][7] Do tada nepoznata pesma odmah je doživela uspeh, te je za nju snimljen spot u Narodnom muzeju Zrenjanin, a scenario je napisao đakon Nenad Ilić.[6] Prvi glas u pesmi peva Dalibor Mladenović, a bas peva Vladimir Savić,[8] na predlog Stefčeta Stojkovskog. Iza aranžmana stoje Nebojša Jaćimović i Vladimir Savić.[7]
Značenje teksta[uredi | uredi izvor]
Pesma govori o skorom razdvajanju dvoje ljudi, o čvrstoj rešenosti muškarca da ode u komite i rastanku sa voljenom ženom. Komite su pripadnici malih vojnih grupa, koje se bore protiv okupatora.[1][9] Izražava se bol i tuga zbog rastanka. Pevač najavljuje da će otputovati daleko, u Vranje i Pčinju, da hoće da pređe reku Vardar, kako bi se borio sa Turcima i Arnautima.[1][10] Zare je na jugu Srbije deminutiv od ženskog imena Zara ili Zarka. Prešev-Kaza je srpsko-otomanska pogranična oblast s kraja 19. i početka 20. veka, a drobne sluze su sitne suze. Kralska sablja i kralsko oružje se odnose na oružje od kralja.
Obrade pesme[uredi | uredi izvor]
Pesmu obrađuju mnogi, između ostalih i srpska rok grupa VIZANT, poljska grupa Percival Schuttenbach[11][12] i rumunska grupa Balkan Taksim.[13]
Tekst pesme[uredi | uredi izvor]
Žali Zare da žalimo kako će se razdvojimo
Ti od mene ja ot tebe ja će idem na daleko
Ja će idem na daleko, na daleko belo Vranje
Će se pišem u kumite u kumite mlad kumita.
Pa će uzmem kralsku sablju i toj kralsko sve oružje
Pa će idem čьk u Pčinju čьk u Pčinju Prešev-Kazu
Pa će pređem Vardar vodu Vardar vodu bьš golemu
Će se tepam s tija Turci tija Turci Arnauti
Žali plači da žalimo kьt će slunce da ogreje
Kьt će slunce da ogreje ti pomisli ot Boga je
Ti da znaješ toj je mojo toj je mojo belo lice
Ti da znaješ toj je mojo toj je mojo belo lice
Kьt će vetar da poduvne ti pomisli ot Boga je
Pa ti rekni toj je moja toj je moja blaga duša
Kьt će rosa da zarosi ti pomisli ot Boga je
Pa ti rekni toj su moje toj su moje drobne sluze
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jovan Hadži-Vasiljević, Južna Stara Srbija, Književna zajednica "Borisav Stanković", Vranje, 2015, str. 318-319.
- Momčilo Zlatanović, Narodne pesme i basne južne Srbije, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994, str. 242.
- Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Beograd, 1980, str. 124.
- Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975, str. 94.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Magazina, Redakcija (2014-09-28). „Žali Zare da žalimo kako će se razdvojimo i Komiti”. Bašta Balkana Magazin (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-20.
- ^ InfoVranjske (2017-09-12). „Muzika je ogledalo društva”. InfoVranjske (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ Terzić, Slavenko. „Slavenko Terzić: Oslobođenje Stare Srbije 1912. godine”. Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ „POMEN VOJVODAMA I ČETNICIMA”. OK Radio. Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ Music, Balkan (23. 8. 2010). „KULIN BAN”. MUZIKA BALKANA - BALKAN MUSIC. Pristupljeno 2024-02-20.
- ^ a b „Kulin ban – kulinban.com | Official page”. Kulin ban (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-20.
- ^ a b „Albums – kulinban.com | Official page”. Kulin ban (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ „La musique Serbe”. www.hellenicus.com. Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ „Žali, Zare, da žalimo”. www.kodkicosa.com. Pristupljeno 2024-02-20.
- ^ Žali Zare da žalimo | Kulin Ban Lyrics, Meaning & Videos (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2024-02-20
- ^ „Žali Zare (Serbia) — Percival Schuttenbach”. Last.fm (na jeziku: portugalski). 2023-08-23. Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ „Percival - SLAVA! cz. I - PIEŚNI SŁOWIAN POŁUDNIOWYCH - www.folk.pl”. www.folk.pl. Pristupljeno 2024-02-21.
- ^ Carette, Catherine (2021-04-29). „"Žali Zare", une pépite psychédélique du groupe Balkan Taksim”. FIP (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-02-21.