Žan Estaš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žan Estaš
Lični podaci
Datum rođenja(1938-11-30)30. novembar 1938.
Mesto rođenjaPesak, Francuska
Datum smrti5. novembar 1981.(1981-11-05) (42 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Zanimanjefilmski režiser
Porodica
DecaBoris Estaš
Rad
Aktivni period1961–1980
Veza do IMDb-a

Žan Estaš (franc. Jean Eustache; 30. novembar 1938 — 5. novembar 1981) je bio francuski filmski reditelj. Tokom svoje kratke karijere, snimio je brojne kratke filmove, pored par veoma cenjenih igranih filmova, od kojih se prvi, Majka i kurva, smatra ključnim delom francuske kinematografije francuskog novog talasa.[1][2]

U svom nekrologu za Estaša, kritičar Serž Dejni je napisao:[3]

Džim Džarmuš je posvetio svoj film Slomljeno cveće iz 2005. Estašeu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Estaš je rođen u Pesaku, Žironda, Francuskoj, u radničkoj porodici. Relativno malo podataka postoji o Estašeovom životu pre nego što je postao član filmske grupe Cahiers du cinéma kasnih 1950-ih, iako je poznato da je uglavnom bio samoobrazovan i da je radio u železničkoj službi pre nego što je postao filmski stvaralac. Informacije sugerišu da je misterija oko njegove mladosti bila namerna, a izvori navode da je „tokom svog života Estaš objavio malo informacija o svojim ranim godinama, što ukazuje da nije osećao nostalgiju za nesrećnim detinjstvom.“[4]

Iako nije bio član francuskog novog talasa, Estaš je zadržao veze sa njim, pojavljujući se kao glumac u Vikendu Žan-Lika Godara[5] i montaži Lik Mulea Avantura Bilija Kida.

Nakon što je postao filmski stvaralac, Estaš je održavao bliske veze sa svojim prijateljima i rođacima u Pesaku.[6] Godine 1981. bio je delimično imobilisan u saobraćajnoj nesreći. Ubio se iz vatrenog oružja u svom stanu u Parizu,[7] nekoliko nedelja pre svog 43. rođendana.

Estaš je imao sina Borisa Estašea (r. 1960), koji je radio na drugom igranom filmu svog oca i pojavljuje se kao glumac u Estašeovom kratkom filmu Les Photos d'Alix.

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Estaš je citiran kako je rekao: „Filmovi koje sam snimio autobiografski su onoliko koliko fikcija može biti“.[8] Zbog nespremnosti da razgovara o svom ličnom životu, pretpostavlja se da je njegov rad bio uglavnom autobiografski. Pored svojih izmišljenih kratkih filmova i igranih filmova, Estaš je snimio brojne dokumentarne filmove, od kojih su mnogi vrlo lični, uključujući nekoliko snimljenih u njegovom rodnom gradu Pesaku i dugometražni intervju sa njegovom bakom.

Estaš je režirao dve narativne karakteristike. Majka i kurva (La maman et la putain), prva, je 217-minutno razmišljanje o ljubavi, odnosima, muškarcima i ženama. Centralna trosmerna ljubavna radnja filma fokusira se na Aleksandra (Žan-Pjer Leo), njegovu devojku Mari (Bernadet Lafont) i medicinsku sestru koju upoznaje i u koju se zaljubljuje, Veroniku (Fransoaz Lebren).

Estašeov drugi igrani film, Moje male ljubavi (Mes petites amoureuses, 1974), bio je namerno drugačiji od njegovog prvenca. Snimljen u boji od strane snimatelja Nestora Almendrosa (za razliku od zrnatog crno-belog filma Majka i kurva), film takođe ima znatno manje dijaloga i fokusira se na tinejdžerske likove u ruralnom okruženju. Film je uvršten na 9. Moskovski međunarodni filmski festival.[9]

Estaš se pojavio kao glumac u filmu Američki prijatelj (1977).

Rimejkovi i serijski radovi[uredi | uredi izvor]

Estaš se divio dokumentarnim kvalitetima ranih aktualnih filmova i često je citirao braću Lumijer kao uticaj. Snimio je dva filma o verskoj paradi u Pesaku, oba pod nazivom La Rosière de Pessac, 1968. i 1979. godine, i dva puta je prepravio svoju kratku Une sale histoire. U vezi s tendencijom preispitivanja u Estašeovom delu, američki filmski kritičar Džonatan Rozenbaum je napisao: „Opsesivno-kompulzivni filmski stvaralac i očigledno izmučen koji je umro od sopstvene ruke, Estaš je očigledno eksperimentisao sa svojim varijacijama, kao i sa podstrekivanjem gledalaca da ispitaju sopstvene reakcije na njih“.[10]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Dugometražni[uredi | uredi izvor]

  • 1966 Le Père Noël a les yeux bleus (47 minuta)
  • 1968 La Rosière de Pessac (65 minuta)
  • 1970 Le Cochon (65 minuta)
  • 1971 Numéro zéro (110 minuta)
  • 1973 La Maman et la putain (220 minuta)
  • 1974 Mes petites amoureuses (120 minuta)
  • 1977 Une sale histoire (50 minuta)
  • 1979 La Rosière de Pessac (67 minuta)

Kratkometražni i ostali radovi[uredi | uredi izvor]

  • 1961 La soirée (nezavršen)
  • 1963 Les Mauvaises Fréquentations (42 minuta), Du côté de Robinson & Bad Company
  • 1969 Sur Le dernier des hommes de Murnau (26 minuta) (TV movie)
  • 1969 A propos de La petite marchande d'allumettes de Jean Renoir (26 minuta)
  • 1980 Les Photos d'Alix (18 minuta)
  • 1980 Le Jardin des délices de Jérôme Bosch (34 minuta)
  • 1980 Offre d'emploi (18 minuta)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Way We Are (THE MOTHER AND THE WHORE) | Jonathan Rosenbaum”. jonathanrosenbaum.net. Pristupljeno 2023-02-13. 
  2. ^ „Gene Siskel Film Center”. web.archive.org. 2009-06-05. Arhivirano iz originala 05. 06. 2009. g. Pristupljeno 2023-02-13. 
  3. ^ „Arhivirana kopija”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 27. 10. 2010. g. Pristupljeno 2023-02-13. 
  4. ^ John Wakeman World Film Directors, Vol. 2
  5. ^ „Jean Eustache”. IMDb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-13. 
  6. ^ La Peine Perdue de Jean Eustache, directed by Angel Diaz
  7. ^ „Jean Eustache - Director - Films as Director:, Other Films:, Publications:”. www.filmreference.com. Pristupljeno 2023-02-13. 
  8. ^ „TischFilmReview - Movies ratings and reviews”. tischfilmreview.com. Pristupljeno 2023-02-13. 
  9. ^ „1975 :: 34th Moscow International Film Festival”. web.archive.org. 2013-01-16. Arhivirano iz originala 16. 01. 2013. g. Pristupljeno 2023-02-13. 
  10. ^ „Search results for "eustache" | Jonathan Rosenbaum”. www.jonathanrosenbaum.net. Pristupljeno 2023-02-13. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан_Есташ&oldid=27399382”