Франсоа Трифо
| Франсоа Трифо | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 6. фебруар 1932. |
| Датум смрти: | 21. октобар 1984. |
Франсоа Трифо (фр. François Truffaut; 6. фебруар 1932 — 21. октобар 1984) је био француски филмски режисер и критичар. Један је од утемељивача новог таласа.
Средином педесетих година Трифо је, заједно са групом младих критичара, будућих славних режисера, коју су чинили Жан-Лик Годар, Клод Шаброл, Жак Ривет и Ерик Ромер, сарађивао у авангардном часопису Биоскопске свеске(Cahiers du cinema), гдје је и формулисао чувену ауторску теорију. Трифоов први филм 400 удараца, снимљен у години када су се појавила још два филма која су означила почетак новог таласа- Ренеов Хирошимо, љубави моја и Годаров До посљедњег даха (за који је Трифо радио сценарио), 1959, добио је Награду за најбољу режију у Кану, као и њујоршку Награду критике за најбољи филм на страном језику у 1959. години.
[уреди] Филмографија
- 400 удараца (Les Quatre-cents coups) (1959)
- Пуцајте на пијанисту (Tirez sur le pianiste) (1960)
- Жил и Џим (Jules et Jim) (1962)
- Њежна кожа (Le Peau douce) (1964)
- Фаренхајт 451 (Fahrenheit 451) (1966)
- Млада је била у црнини (La Mariee etait en noir)(1967)
- Украдени пољупци (Baisers volés) (1968)
- Сирена Мисисипија (La Sirene du Mississippi)(1969)
- Дивљи дјечак (L'Enfant sauvage)(1969)
- Брачно гнијездо (Domicile conjugal) (1970)
- Двије Енглескиње и континент (Les Deux Anglaises et le continent) (1971)
- Љепотица као ја (Une Belle fille comme moi) (1972)
- Америчка ноћ (La nuit américaine) (1973)
- Прича о Адели Х. (L'Histoire d'Adele H.) (1975)
- Џепарац (L'Argent de poche) (1976)
- Човјек који је волио жене (L'Homme quai amait les femmes) (1977)
- Зелена соба (La Chambre verte)(1978)
- Последњи метро (Le dernier métro) (1980)
- Жена из сусједства (La Femme d'a cote) (1981)
- Брзо недјеља (Vivament dimanche!)(1983)
 |
Овај незавршени чланак Франсоа Трифо је везан за уметнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
