Živina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Živina sveta (oko 1868)

Živina ili perad, je naziv koji se koristi za ptice koje se gaje kao domaće životinje.[1] U živinu spadaju: kokoške, patke, plovke, guske, ćurke i misirke. Živina se čuva zbog: priploda, mesa, jaja i perja, mada postoje vrste koje se čuvaju kao ukrasne životinje ili kućni ljubimci. Ove ptice su najčešće pripadnici nadreda Galloanserae (peradi), posebno reda Galliformes (koji uključuje kokoške, prepelice i ćurke).[2] Pojam takođe uključuje ptice koje se ubijaju zbog mesa, kao što su mladi golubovi (poznati pod nazivom golupčići), ali ne uključuje slične divlje ptice koje se love za sport ili hranu, koje se nazivaju divljač. Reč „živina“ potiče od francuske/normanske reči poule, koja je i sama izvedena od latinske reči pullus, što znači mala životinja.[3]

Nedavna genomska studija koja uključuje četiri postojeće vrste džunglastih ptica otkriva da se pripitomljavanje kokoški, najbrojnije vrste živine, dogodilo pre oko 8.000 godina u jugoistočnoj Aziji.[4] Iako se verovalo da se to dogodilo kasnije pre oko 5.400 godina u jugoistočnoj Aziji.[5] Ovo je prvobitno moglo biti rezultat toga što su ljudi izlegli i uzgajali mlade ptice iz jaja sakupljenih iz divljine, ali je kasnije uključivalo trajno držanje ptica u zatočeništvu. Domaće kokoške su možda u početku bile korišćene za borbe petlova,[6] a prepelice su držane zarad njihove pesme, ali se ubrzo shvatilo koliko je korisno imati izvor hrane koji se uzgaja u zatočeništvu. Selektivni uzgoj za brz rast, sposobnost polaganja jaja, konformaciju, perje i poslušnost odvijao se tokom vekova, a moderne rase često izgledaju veoma drugačije od svojih divljih predaka. Iako se neke ptice još uvek drže u malim jatima u ekstenzivnim sistemima, većina ptica dostupnih na tržištu danas se uzgaja u intenzivnim komercijalnim preduzećima.

Zajedno sa svinjskim mesom, živina je jedna od dve vrste mesa koje se najčešće jedu na globalnom nivou, sa preko 70% ponude mesa u 2012. godini;[7] živina pruža nutritivno korisnu hranu koja sadrži visokokvalitetne proteine uz nisku proporciju masti. Sa svim živinskim mesom treba pravilno rukovati i dovoljno ga kuvati kako bi se smanjio rizik od trovanja hranom. Za poluvegetarijance koji jedu živinu kao jedini izvor mesa se kaže da se pridržavaju polatarizma.

Reč „poultry” dolazi od zapadnog i engleskog „pultrie”, od starofrancuskog pouletrie, od pouletier, prodavac živine, od poulet, pile.[8] Sama reč „pullet” dolazi od srednjeg engleskog pulet, od starofrancuskog polet, obe od latinskog pullus, mlada živina, mlada životinja ili piletina.[9][10] Reč „fowl“ je germanskog porekla (up. staroengleski Fugol, nemački VVogelogel, danski Fugl).[11]

Definicija[uredi | uredi izvor]

„Živina“ je izraz koji se koristi za bilo koju vrstu pripitomljenih ptica, uzgajanih u zatočeništvu zbog svoje korisnosti, a tradicionalno se ova reč koristila da se odnosi na divlje ptice (Galliformes) i vodene ptice (Anseriformes), ali ne i na ptice u kavezu kao što su ptice pevačice i papagaji. „Živina“ se može definisati kao domaće živine, uključujući kokoške, ćurke, guske i patke, koje se uzgajaju za proizvodnju mesa ili jaja, a reč se takođe koristi za meso ovih ptica koje se koriste kao hrana.[8]

Enciklopedija Britanika navodi iste grupe ptica, ali takođe uključuje biserke i golupčiće (mlade golubove).[12] U R. D. Kravfordovom radu Uzgoj i genetika živine, golupčići su izostavljeni, ali su japanske prepelice i obični fazani dodati na listu, a potonji se često uzgajaju u zatočeništvu i puštaju u divljinu.[13] U svojoj klasičnoj knjizi iz 1848. o živini, Ukrasna i domaća živina: njihova istorija i upravljanje, Edmund Dikson je uključio poglavlja o paunu, morki, labudu grbcu, ćurkama, raznim vrstama gusaka, mošusnoj patki, drugim patkama i svim vrstama kokoške uključujući bantame.[14]

U kolokvijalnom govoru, izraz „perad“ se često koristi skoro kao sinonim za „domaće pile“ (Gallus gallus), ili za „živinu“ ili čak samo „pticu“, a mnogi jezici se ne pravi razlika između „živine“ i „peradi“. Obe reči se takođe koriste za meso ovih ptica.[15] Živina se obično ne poistovećuje sa „divljači”, koja opisuje divlje ptice ili sisare koji se love za hranu ili sport, i reč koja se takođe koristi da se opiše njihovo meso kada se jede.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Consider These 6 Types Of Poultry For Your Farm”. Hobby Farms (na jeziku: engleski). 2017-08-14. Pristupljeno 2021-01-20. 
  2. ^ „Fowl”. HowStuffWorks (na jeziku: engleski). 2008-04-22. Pristupljeno 2021-01-20. 
  3. ^ „Our Poultry”. Poule D'or Chicken (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-20. 
  4. ^ Lawal, Raman Akinyanju; Martin, Simon H.; Vanmechelen, Koen; Vereijken, Addie; Silva, Pradeepa; Al-Atiyat, Raed Mahmoud; Aljumaah, Riyadh Salah; Mwacharo, Joram M.; Wu, Dong-Dong; Zhang, Ya-Ping; Hocking, Paul M.; Smith, Jacqueline; Wragg, David; Hanotte, Olivier (decembar 2020). „The wild species genome ancestry of domestic chickens”. BMC Biology. 18 (1): 13. PMID 32050971. doi:10.1186/s12915-020-0738-1 Slobodan pristup. 
  5. ^ Killgrove, Kristina. „Ancient DNA Explains How Chickens Got To The Americas”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-20. 
  6. ^ „Chickens Were Initially Domesticated for Cockfighting, Not Food”. Today I Found Out (na jeziku: engleski). 2013-08-30. Pristupljeno 2021-01-20. 
  7. ^ „Sources of the world's meat supply in 2012”. FAO. Pristupljeno 26. 8. 2018. 
  8. ^ a b „Poultry”. The American Heritage: Dictionary of the English Language. 4th edition. Houghton Mifflin Company. 2009. 
  9. ^ „Pullet”. The American Heritage: Dictionary of the English Language. 4th edition. Houghton Mifflin Company. 2009. 
  10. ^ „Fowl”. Online Etymology Dictionary. Etymonline.com. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  11. ^ „Poultry”. Online Etymology Dictionary. Ehitymonline.com. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  12. ^ „Poultry”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. 6. 6. 2013. 
  13. ^ Crawford, R. D. (1990). Poultry Breeding and Genetics. Elsevier. str. 1. ISBN 0-444-88557-9. 
  14. ^ Dixon, Rev Edmund Saul (1848). Ornamental and Domestic Poultry: Their History, and Management. Gardeners' Chronicle. str. 1. „poultry history.” 
  15. ^ „Fowl”. The Free Dictionary. thefreedictionary.com. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  16. ^ „Game”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 03. 04. 2016. g. Pristupljeno 08. 01. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Agnolin, Federico L.; Novas, Fernando E. & Lio, Gabriel (2006): Neornithine bird coracoid from the Upper Cretaceous of Patagonia. Ameghiniana 43(1): 245–248. HTML fulltext
  • Clarke, Julia A (2004). „Morphology, Phylogenetic Taxonomy, and Systematics of Ichthyornis and Apatornis (Avialae: Ornithurae)” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 286: 1—179. doi:10.1206/0003-0090(2004)286<0001:mptaso>2.0.co;2. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2009. g. Pristupljeno 08. 01. 2022. 
  • Crowe, Timothy M.; Bloomer, Paulette; Randi, Ettore; Lucchini, Vittorio; Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. & Groth, Jeffrey G. (2006a): Supra-generic cladistics of landfowl (Order Galliformes). Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 358–361. PDF fulltext Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2010)
  • Crowe, Timothy M.; Bowie, Rauri C.K.; Bloomer, Paulette; Mandiwana, Tshifhiwa G.; Hedderson, Terry A.J.; Randi, Ettore; Pereira, Sergio L. & Wakeling, Julia (2006b): Phylogenetics, biogeography and classification of, and character evolution in, gamebirds (Aves: Galliformes): effects of character exclusion, data partitioning and missing data. Cladistics 22(6): 495–532. . doi:10.1111/j.1096-0031.2006.00120.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) PDF fulltext
  • Dyke, Gareth J; Gulas, Bonnie E. & Crowe, Timothy M. (2003): Suprageneric relationships of galliform birds (Aves, Galliformes): a cladistic analysis of morphological characters. Zool. J. Linn. Soc. 137(2): 227–244. . doi:10.1046/j.1096-3642.2003.00048.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) PDF fulltext
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Zwartjes, P.W.; Crowe, Timothy M. & Ligon, J. David (1999): A molecular phylogeny of the pheasants and partridges suggests that these lineages are not monophyletic. Mol. Phylogenet. Evol. 11(1): 38–54. . doi:10.1006/mpev.1998.0562.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) PDF fulltext Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. april 2011)
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Lucchini, Vittorio & Randi, Ettore (2001): A molecular phylogeny of the peacock-pheasants (Galliformes: Polyplectron spp.) indicates loss and reduction of ornamental traits and display behaviours. Biol. J. Linn. Soc. 73(2): 187–198. . doi:10.1006/bijl.2001.0536.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) PDF fulltext
  • Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Randi, Ettore & Lucchini, Vittorio (2006): Using molecular phylogenetics to interpret evolutionary changes in morphology and behavior in the Phasianidae. Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 362–365. PDF fulltext
  • Mandiwana-Neudani, T.G.; Little, R.M.; Crowe, T.M.; Bowie, R.C.K. (2019). „Taxonomy, phylogeny and biogeography of African spurfowls Galliformes, Phasianidae, Phasianinae, Coturnicini: Pternistis spp.”. Ostrich. 90 (2): 145—172. S2CID 195417777. doi:10.2989/00306525.2019.1584925. 
  • Mayr, Gerald; Weidig, Ilka (2004). „The Early Eocene bird Gallinuloides wyomingensis – a stem group representative of Galliformes”. Acta Palaeontologica Polonica. 49 (2): 211—217. 
  • Smith, Edward J.; Shi, Li & Tu, Zhijian (2005): Gallus gallus aggrecan gene-based phylogenetic analysis of selected avian taxonomic groups. Genetica 124(1): 23–32. . doi:10.1111/j.1095-8312.2001.tb01356.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (HTML abstract)
  • Zelenitsky, Darla K.; Hills, L.V. & Currie, Philip J. (1996): Parataxonomic classification of ornithoid eggshell fragments from the Oldman Formation (Judith River Group; Upper Cretaceous), Southern Alberta. Canadian Journal of Earth Sciences 33(12): 1655–1667. PDF fulltext
  • Bent, Arthur C. 1963. Life Histories of North American Gallinaceous Birds, New York: Dover Publications, Inc.
  • Eaton, Stephen W. 1992. The Birds of North America: Wild Turkey No. 22. The Academy of Natural Sciences; Washington DC: The American Ornithologists’ Union.
  • Forbush, Edward H. 1929. Birds of Massachusetts and Other New England States, Norwood Massachusetts: Norwood press.
  • Harrison, Kit and George. 1990. The Birds of Winter, New York: Random House.
  • Pearson, T. Gilbert, et al. 1936. Birds of America, New York: Garden City Publishing Company, Inc.
  • Peterson, M.J. 2000. The Birds of North America: Plain Chachalaca (Ortalis vetula), No. 550. The Birds of North America, Inc., Philadelphia, PA.
  • Robbins, Chandler S. et al. 1966. A Guide to Field Identification: Birds of North America, New York: Golden Press.
  • Zacharisen, Michael C. (1. 7. 2006). „Severe allergy to chicken meat”. WMJ. 105 (5): 50—52. PMID 16933414. 
  • Hemmer, Wolfgang; Klug, Christoph; Swoboda, Ines (30. 11. 2018). „Update on the bird-egg syndrome and genuine poultry meat allergy”. Allergo Journal International. 25 (3): 68—75. PMC 4861744 Slobodan pristup. PMID 27340614. doi:10.1007/s40629-016-0108-2. 
  • „Man's Sudden Food Allergy Was a Medical Mystery for Months”. Washingtonpost.com. Pristupljeno 2018-11-30. 
  • Hemmer, W.; Klug, C.; Swoboda, I. (2016). „Update on the bird-egg syndrome and genuine poultry meat allergy”. Allergo Journal International. 25 (3): 68—75. PMC 4861744 Slobodan pristup. PMID 27340614. doi:10.1007/s40629-016-0108-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Živina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живина&oldid=27554311”