Кокошка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили појам из ботанике, погледајте чланак Кокошка (биљка).
Кокошка
Певац (лево) и квочка (десно) у кокошарнику
Певац (лево) и квочка (десно) у кокошарнику
Статус угрожености:
Доместификована
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Galliformes
породица: Phasianidae
род: Gallus
врста: G. gallus
подврста: G. g. domesticus
Триномијална номенклатура
Gallus gallus domesticus
Linnaeus, 1758
Екологија таксона
Kura domowa DSC08721.JPG

Кокошка, кокош или домаћа кокош (лат. Gallus gallus domesticus) је подврста птице која се често гаји као живина. Сматра се да је пореклом из југоисточне Азије, и да је еволуирала од дивљих подврста врсте Gallus gallus. Ова птица је најраспрострањенија на земљи.[1]

Особине[уреди]

Некада је кокошка летела као и остале птице, али је мало по мало изгубила ту навику. Крила су јој се заоблила и скратила а тело постало тромије. Живи и креће се на земљи и зато има крупне и снажне ноге са широко растављеним прстима како би што боље приањали уз тло. На прстима има јаке, закривљене канџе. Кокошка може дуго стајати на грани, а да се притом не умори. Чак и кад заспи у таквом положају, никад неће пасти, јер што се јаче ослања, то се прсти чвршће стежу око упоришта. Мужјаци имају врло развијену остругу, нешто као прст у облику канџе, и смештена је при средини сваке ноге. Њима се служе као оружјем за напад и одбрану приликом сурових борби које петлови воде један против другог.[2]

Исхрана[уреди]

Кокош се храни првенствено житарицама као што су пшеница, кукуруз и различито семење. Чепркајући по земљи налазе разне црвиће, гусенице и инсекте које веома радо једу, као и лишће салате или зеља. Својим савијеним кљуном откидају лишће, и грабе семенке гутајући их целе. У пробавним органима има три мешине од којих су две веома важне, а то су воља и мишићни желудац. У вољи се храна смекшава помоћу посебних сокова, гастролита. Желудац храну пробавља и дроби помоћу песка и ситних каменчића које кокош гута заједно са храном.[2]

Размножавање[уреди]

Пиле се излеже из јајета. У домаћинствима, квочка 21 дан лежи на јајима, којих сваки пут буде петнаестак. Кад пиле треба да се излегне, оно разбије кору јајета, покреће ножице и крилашца и подигне главу. Ови му покрети помажу да се извуче из јајета. Паперје којим је покривено је влажно и пиле нема снаге да стане на ноге. Али убрзо се на ваздуху у загрејаној просторији паперје осуши, а ножице очврсну. Кокошка која живи на отвореном води пилиће у потрагу за храном, брижљиво их пази, и ако им устреба заштита, покрива их својим крилима. Пилићи брзо расту. После пет недеља почиње да им расте перје, а са пет месеци су сасвим одрасли.[2]

Станиште[уреди]

Кокошке обично живе у двориштима пољопривредних газдинстава, а увече се склањају у кокошињац. Али постоје и системи масовног узгоја, велике живинарске фарме које омогућују већу производњу јаја и добијање веће количине меса. Кокошке су затворене у посебну преграду или кавез који су смештени један поред другог, а више таквих редова постављени су један изнад другог, како би заузимали мање простора. Кавези су снабдевени храном и водом и смештени су у огромним халама. Овде се коке хране посебним мешавинама које се састоје од брашна, разног семења, делова поврћа и кланичног отпада. Квочке замењују инкубатори, машине које развијају одговарајућу топлоту помоћу које се може одједном излећи више хиљада пилића.[2]

Врсте[уреди]

Данас постоји већи број раса кокошака и у принципу се деле на расе за месо и расе за јаја. Расе за месо су обично теже и дају мањи број јаја током године, док су расе за јаја лакше и дају чак и до око 270 јаја годишње. Најважније комерцијалне расе су Лонгајланд, Орпингтон, Легхорн, Маран и друге.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Популарна енциклопедија, БИГЗ, Београд.
  2. ^ а б в г Мала енциклопедија животињског царства, Просвета, Београд.