Životni standard u Jugoslaviji

Pozicija i veličina Jugoslavije kroz godine:
1918–1941 — Kraljevina Jugoslavija
1945–1992 — SFR Jugoslavija
1992–2003 — SR Jugoslavija

Pri analizi životnog standarda u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata se ima u vidu njegovo uže značenje. Drugim rečima, ovo razmatranje je ograničeno na posmatranje lične i zajedničke potrošnje u Jugoslaviji. Dinamičan porast proizvodnje, koji je ostvaren u SFRJ tokom posleratnog perioda, širio je materijalnu osnovu za podmirivanje raznovrsnih potreba ljudi.

Detaljniji uvid u kretanje lične potrošnje pruža tabela

SFRJ Izračunato na osnovu podataka SGJ-1980 i SGJ-1991
1953-1964 (1952=100)	1965-1979 (1964=100)	1980-1989 (1979=100)	1953-1989 (1952=100)
6,9	5,4	0,1	4,4

Posleratno razdoblje

U prvim posleratnim godinama napori društva su bili usmereni na ubrzanje privrednog razvoja. Visoka izdavanja za akumulaciju i investicije nisu ostavljala prostor za povećanje lične potrošnje. Od 1952. godine lična potrošnja počinje da raste, i to najpre umerenim tempom do 1956, a zatim veoma brzo. U celom posmatranom periodu ona se povećala ѕa 5,2 puta, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 4,4%. Dugoročno gledano tempo povećanja lične potrošnje slabi. Do drastičnog usporavanja dolaѕi u osamdesetim godinama kada lična potrošnja beleži neznatan rast od 0,1% prosečno godišnje.

Posleratni period je obeležen značajnim promenama u strukturi lične potrošnje. Sve do 1979. godine te promene su sledile uobičajen obrazac smanjivanja relativnog udela izdataka za ishranu, odeću, obuću, piće i duvan. Troškovi ishrane su na početku posleratnog razvoja činili više od polovine svih izdataka ѕa ličnu potrošnju, da bi se krajem sedamdesetih godina sveli na manje od 2/5. Navedenim promenama oslobođen je prostor za potpunije zadovoljavanje drugih potreba, svojstvenih višem nivou privrednog i društvenog razvoja.

	1952	1964	1979	1989
Ishrana	53,7	44,9	37,7	38,7
Piće i duvan	13,6	9,2	10,6	9,7
Odeća i obuća	18,8	15,9	11,3	9,5
Nameštaj i opr.za domaćinstvo	4,8	8,6	9,7	8,9
Ogrev, osvetljenje i održ.stana	6,3	4,8	7,3	7,9
Higijena	2,6	3,9	3,8	3,9
Obrazovanje i kultura	0,7	3,3	4,2	4,5
Saobraćaj i PTT usluge	1,7	5,9	11,8	11,6
Neraspoređeno	-4,5	0,6	-	-

Ekonomska kriza

Sa izbijanjem ekonomske krize 80-tih godina dolaze do izražaja nepovoljna kretanja u strukturi lične potrošnje. Učešće izdataka ѕa ishranu ponovo raste, dok se udeo troškova za zadovoljavanje nekih potreba višeg reda smanjuje, npr. trajnih potrošnih dobara, u koja spadaju nameštaj i oprema ѕa domaćinstvo. SFRJ je postigla značajne rezultate i u oblasti zajedničke potrošnje. Karakter društvenih odnosa (socijalizam) obavezivao je SFRJ na relativno velika izdvajanja za ove svrhe.

	1964.	1979.	1989.
Ukupno	10,3	13,1	12,3
Obrazovanje	3,5	4,7	3,7
Naučno-istraživačka delatnost	0,9	1,3	1,2
Kultura i umetnost	0,9	1,4	1,2
Zdravstvena zaštita	4,0	4,7	5,0
Socijalna zaštita	1,0	1,0	1,2

Izdaci za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kako pokazuju navedeni podaci, učestvuju sa najvećim procentom u društvenom proizvodu. O nesumnjivom napretku obrazovanja tokom posleratnog prerioda svedoče mnogi pokazatelji. Pomenimo samo da je znatno povećan broj škola, proširen nastavni kadar i poboljšana njegova kvalifikaciona struktura.Razvoj školstva uticao je na podizanje obrazovanog nivoa stanovništva,o čemu je ranije bilo reči.

Značajni rezultati su postignuti i u zdravstvenoj zaštiti i poboljšanju zdravstvenog stanja stanovništva. Povećani su kapaciteti zdravstvenih organizacija i broj stručnih kadrova. U 1952. godini je bilo 6.364 lekara, a u 1989. godini 7,3 puta više tj. 46.399. Naučno-istraživačka delatnost je takođe napredovala. Postignuti razvoj više potrvđuju podaci o povećanju naučno-istraživačkog kadra i širenju mreže naučnih ustanova nego o stvarnoj zasnovanosti nove proizvodnje i tehnologije na sopstvenim pronalascima. Treba imati u vidu da se nauka pre svega javlja kao važan činilac privrednog razvoja, a tek indirektno kao elemenat životnog standardda.

Osamdesetih godina se kriza javljala kroz inflaciju i nedostatak nekih roba na tržištu. Ovo je rešavano povoljnim kreditima, ograničavanjem potrošnje ili izdavanjem bonova za pojedinu robu.

Ekonomske nedaće kroz koje su Srbije i Crna Gora (SR Jugoslavija) prošle u devedesetim godinama nepovoljno su se odrazile na životne uslove stanovništva. Prosečna zarada u 2000. iznosila je tek 37% zarade ostvarene u 1990, a prosečna penzija 40% njenog nivoa iz pomenute godine. U takvim okolnostima osetno je smanjena lična potrošnja stanovništva.

1992.	1993.	1994.	1995.	1996.	1997.	1998.	1999,	1992-1999.
-21,3	-32,5	11,2	12,4	14,4	4,5	4,1	-18,0	-4,7

Devedesete i ekonomske reforme

Veliki pad lične potrošnje početkom devedesetih izazvao je negativne promene u njenoj strukturi, a posebno u nivou i kvalitetu ishrane. Udeo rashoda za ishranu u ukupnoj ličnoj potrošnji povećao se na preko 50% u 1993. da bi se ѕatim postepeno smanjivao, tako da je u 1998. iznosio oko 43%. Poslednjih godina, počevši od ratne 1999, udeo ishrane ponovo raste i u 2001. premašuje 50%. Proces siromašenja velikog dela stanovništva naše zemlje tokom devedesetih godina bio je očigledan. Empirijske analize to sasvim jasno potvrđuju. Teške ekonomske prilike u zemlji, obeležene velikim padom proizvodnje, kao i hiperinflacijom, povećanjem razmera otvorene i prikrivene nezaposlenosti, smanjivanjem realnih prihoda stanovništva,neminovno su dovele do širenja siromaštva.

Prema jednom istraživanju, koje se zasniva na liniji siromaštva od $4 jednake kupovne snage dnevno, u SFRJ je 1994. godini gotovo četvrtina stanovništva (23,5% ili oko 2,3 miliona ljudi) živela u siromaštvu.U odnosu na 1990. godinu, kada je udeo (broj) siromašnih iznosio 7,7% (oko 755 hiljada ljudi) razmere siromaštva su povećane za više od tri puta. Uz tradicionalnu sirotinju, među siromašnim stanovnicima Srbije i Crne Gore (SRJ) u 1994. našao se i ne mali broj novih siromaha iѕ redova srednje klase, koja se brzo topila u uslovima sveopšte krize u privredi i društvu.

Sa poboljšanjem ekonomskih prilika u zemlji mnogi od njih su uspeli da se izvuku ispod linije siromaštva i poprave svoj socioekonomski položaj. Analiza siromaštva u Srbiji i Crnoj Gori (SRJ), koja počiva na liniji siromaštva utvrđenoj na bazi vrednosti minimuma potrošačke korpe proizvoda i usluga neophodnih za zadovoljavanje potreba domaćinstava, pokazuje da je broj siromašnih opao od 2.413 hiljada u 1992. na 2.183 hiljade u 1995, odnosno 1.833 hiljade u 1997. godini. Odgovarajuće stope siromaštva su iznosile redom 23,1%, 20,7%, i 17,3% U 1999. udeo siromašnih u ukupnom stanovništvu SR Jugoslavije (ovog puta bez KiM) dostiže 29,4%. Na povećanje razmera siromaštva prevashodno je uticalo NATO bombardovanje, koje je dovelo do osetnog pada realnog društvenog proizvoda, što se nepovoljno odrazilo na visinu plata, penzija i socijalnih davanja, posmatranih u realnom izrazu.

Vidi još

• SFRJ
• SRJ

Literatura

• Nacionalna Ekonomija,Stevan Devetaković; Biljana Jovanović Gavrilović; Gojko Rikalović,Ekonomski Fakultet u Beogradu