Пиће

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пиће је врста течности специјално припремљена за људско конзумирање. Има много типа пића. Могу се поделити у разне групе као што су чиста вода, алкохол, безалкохолно пиће, газирано пиће, воћно или поврћно пиће и врућа пића као што је на пример топла чоколада. Поред тога што базичне потребе задовољавају, пића су део културе људског друштва.

Алкохолна пића[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Алкохолна пића

Алкохолно пиће је врста пића које садржи етанол, такође познатије као алкохол (иако у хемији термин алкохол подразумева многе друге смеше). Пиво је било део људске културе чак 8000 година.[1] У многим земљама, испијање алкохолних пића у локалним баровима или пабовима је културна традиција. [2]

Безалкохолна пића[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Безалкохолна пића
Алкохолна пића у разним боцама.

Ово су пића која не садрже алкохол или га садрже веома мало. У категорију спадају и безалкохолно пиво, вино и јабуковача, ако садрже мање од 0,5 % алкохола.

Газирано пиће[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Газирана пића

Под овим термином могу да се подразумева пиће које уопште не садржи алкохол. Међутим, поред воде као главног састојка састоји се и од заслађивача и ароме. Под овим појмом би се подразумевали лимунаде, ледени чајеви, врућа чоколада, сода вода и тако даље.

Воћни сок[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Воћни сок
Сок од наранџе се обично пије охлађен.

Воћни сок је природни производ који не садржи адитиве или их има у малој количини. Воћни сокови на бази цитруса као што су сок од наранџе или мандарине су пића која се обично конзумирају за време доручка. Сок од грејпфрута, ананаса, јабуке, грожђа. Воће је доста кварљиво, па због тога способност да се сок екстрактује и сачува је од велике важности. Нека пића су доста кисела, па је мешање са водом неопходно како би могла да се пију. Раније је цеђење сокова био доста мукотрпан посао, јер се је требало воће самлети и додати шећер, пре него што су се пунили у боцама.

Поврћни сокови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Поврћни сок

Поврћни сокови се обично сервирају топли или хладни. Различити типови поврћа се могу користити како би се сок направио, на пример: шаргарепе, парадајз, краставци, целер и друго. Неки поврћни сокови се мешају са воћним како би били укуснији. Многи популарни поврћни сокови, нарочито они који садрже доста парадајза, су богати натријумом и треба имати обзира приликом уношења. Неки поврћни сокови имају исту здравствену вредност као цело поврће у смислу смањивања ризика од кардио-васкуларних болести и рака.

Топла пића[уреди]

Топла пића или топли напици се обично служе топли, додавањем врућих течности попут воде или млека, као и директним загревањем самих пића.

Остало[уреди]

Неке супстанце се могу дефинисати као пиће и као храна, па се могу јести са кашиком или пити у зависности од њихове разређености и раствора.

Референце[уреди]

  1. ^ Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint ed.). BeerBooks.com. 
  2. ^ Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8. 

Литература[уреди]

  • Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8. 
  • Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint ed.). BeerBooks.com. 

Види такође[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пиће