Ilse Koh

Ilse Koh
Datum rođenja	(1906-09-22)22. septembar 1906.
Mesto rođenja	Drezden, Nemačko carstvo
Datum smrti	1. septembar 1967.(1967-09-01) (60 god.)
Mesto smrti	Ajhah, Zapadna Nemačka

Ilse Koh (nem. Ilse Kohler Schnitzel; Drezden, 22. septembar 1906 — Ajhah, 1. septembar 1967) bila je supruga Karla Ota Koha, komandata koncetracionog logora Buhenvald.

U istoriji je ostala zapamćena zbog uzimanja suvenira od kože ubijenih zatvorenika sa karakterističnim tetovažama. Priča se, mada nije potvrđeno, da je posedovala abažure napravljene od ljudske kože. Međutim, utvrđeno je da je njen trpezarijski sto bio ukrašen sa smanjenim ljudskim glavama. Među logorašima bila je poznata pod imenima Veštica iz Buhenvalda ("Die Hexe von Buchenwald") i Kurva iz Buhenvalda ("Buchenwälder Schlampe") zbog svoje sadističke okrutnosti prema njima.

Detinjstvo i mladost

Rođena je 1906. godine u Drezdenu, u ruralnoj Saksoniji. Za vreme školovanja bila je poznata kao tiha i lepo vaspitana devojčica. Školu je napustila u petnaestoj godini kada je počela da radi u fabrici, ali je ubrzo ovaj posao napustila i zaposlila se kao prodavačica u jednoj knjižari. Tokom 1930. godine, u periodu kada se Nemačka još oporavljala od poraza u Prvom svetskom ratu postala je član sve popularnije Nacističke partije. Nju su začarale pristalice ove stranke koje su dolazile u knjižaru i ubrzo je uspela da se probije kroz partijske redove ulazeći u ljubavne veze sa većim brojem esesovaca.

Preko šefa gestapoa Hajnriha Himlera upoznala je 1934. godine komandata Karla Koha, a za njega se udala dve godine kasnije. Brak se savršeno uklapao u plan nacističke stranke o stvaranju „arijevske rase”. Karl Koh je bio propali bankar, a iza sebe je imao jedan neuspešni brak. Partiji se pridružio 1931. godine i brzo je došao do samog vrha SS oficira. Postao je pukovnik u koncentracionom logoru u Sahsenhauzen, blizu Berlina gde je stekao reputaciju „sadističkog siledžije”. Zahtevao je najstrožiju disciplinu, a specijalnost mu je bila da zatvorenike tuče konjskim bičem na čijim su se krajevima nalazili žileti. Ilzi nije smetala profesija kojom se bavi njen suprug, jer se ona sama uzdigla od prodavačice do žene oficira koji je bio visoko rangiran u vojsci.

Ratni zločini

Karl je 1939. godine postavljen na mesto komandanta novoosnovanog koncetracionog logora Buhenvald, a Ilse je sa njim došla kao žena komandanta. To je bio radni logor podignut 1937. godine u Vajmarskoj oblasti u kome su ljudi radili do smrti, a bio je i usputna stanica na putu za Aušvic gde su ljudi transportovani do gasnih komora. Zajedno sa logorima Dahau i Zahsenhauzen činio je celinu. Između jula 1938. i aprila 1945, kroz logor je prošlo oko 250.000 logoraša. Ukupan broj umrlih se procenjuje na 56.545.

Po dolasku u Buhenvald Karl i Ilze su proveli trudeći se da dobiju drugo dete. Nacistička stranka tražila je od svojih članova da imaju najmanje dvoje dece, a da je ženina dužnost da „usreći svog muža, svoju porodicu, svoju decu i svoj dom”. Tu filozofiju Ilze nije htela da sledi i kada je ovaj zadatak ispunjen, muž je mogao da nastavi sa radom i brzo je zaboravio na nju, a Ilze je mogla da kreni sa sopstvenim radom. Vodila je luksuzni život, a od zatvorenika je zahtevala da je zovu „milostiva gospođo”, što je bio izraz rezervisan za plemstvo.

Bila je opsednuta svojim izgledom. Dok su zatvorenici na nekoliko metara od nje umirali od gladi, ona se za to vreme kupala u vinu.

Godine 1941. je postala glavni posmatrač (nem. Oberaufseherin) nad nekoliko ženskih čuvara koje su služili u logoru. Dve godine kasnije postala je komandat logora kada je njen muž uhapšen zbog zloupotrebe položaja, pronevere novca i drugih prekršaja. On je otpušten iz logora, dok je Ilse ostala – sada romantično vezana za logorskog doktora, Valdemra Hovena.

Kolekcija zatvoreničkih organa - Buhenvald 1945.

Dok su velike grupe ženskih zatvorenika prispevale u logor 1944. Ilse je nastavila svoju vladavinu terorom i komandovala nad dvadeset ženskih posmatrača u Buhenvaldu. Imala je bič obložen žiletima na vrhu koji je koristila za torturu nad trudnim ženama. U aprilu 1945. Ilse se preselila iz logora i nastavila da živi u logorskom dvorištu u dobro opremljenoj kući. Nakon što su američki vojnici stigli u Buhenvald, čuli su mnogo priča o bivšoj ženi komandanta logora i odmah su je uhapsili.

Suđenje

Po završetku Drugog svetskog rata suđeno joj je na sudu za ratne zločine i 1947. godine izrečena joj je kazna doživitne robije, kasnije promenjena na četiri godine. Nakon odsluženja dve od četiri godine kazne, bila je ponovo uhapšena i suđeno joj je na nemačkom sudu za ubijanje nemačkih nacionalista. Osuđena je na doživitnu robiju. Obesila se u ženskom nemačkom zatvoru u Ajhahu 1. septembra 1967. godine. Imala je 60 godina.

Spoljašnje veze

• Frau Ilse Koh, general Lusius Klej, i zverstva sa ljudskom kožom
• Da li su nacisti pravili abažure od ljudske kože? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2008)
• „Fotografije iz Buhenvalda”. Arhivirano iz originala 21. 08. 2011. g.