Илустровани лист Немања
 Naslovna strana lista Nemanja | |
| Tip | srpski mesečnik za pouku i zabavu |
|---|---|
| Vlasnik | Konstantin Mandrović |
| Glavni urednik | Branko Anović |
| Osnivanje | 1887 |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1888 |
| Grad | Beč |
| Zemlja | Austrougarska monarhija |
Ilustrovani list Nemanja bio je srpski mesečnik za pouku i zabavu koji je izlazio 1887. i 1888. godine. Štampan je i objavljivan u Beču i bio namenjen srpskim čitaocima. Vlasnik lista bio je Konstantin Mandrović, a uredništvo su činili Franja Jonak, Branko Anović, Simeun Konjević, a za štampu je bio zadužen J.N. Vernaj.
Pretplata[uredi | uredi izvor]
Pretplata za godinu dana u početku je iznosila deset dinara, a ubrzo je porasla na dvanaest dinara. Čitalac bi uplatnicom slao novac na adresu u Beču i na taj način postajao pretplatnik. U Srbiji su pretplatu primale knjižarnice V. Valožića, A. Purića i P. Ćurčića u Beogradu, B. Savića u Šapcu i D. Valožića u Nišu. Kao poklon čitaoci su uz časopis dobijali dve velike lepe slike i to prvu sliku sa šestim, a drugu sa dvanaestim brojem.[1]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
List je bio bogat sadržajem i raznolikim tekstovima, koji su se uglavnom bavili srpskom istorijom i znamenitim ličnostima iz Srbije. Čitalac je u Nemanji mogao pročitati biografije Vuka Stefanovića Karadžića[2], Đorđa Natoševića[3], Jovana Ristića[4] i drugih zaslužnih Srba. Takođe, političke i istorijske teme bile su često zastupljene i dosta tekstova je govorilo o borbama sa Turcima i njihovom raseljavanju iz gradova.[5] Akcenat je bio na edukativnim tekstovima, u kojima bi čitalac mogao da sazna razne zanimljive i korisne informacije o najrazličitijim temama.
List je imao i ilustracije, ali ne puno njih iz razloga što su ilustracije bile dosta skupe i često nedostižne za manje listove.[6] U ovom listu su postojale različite zanimljivosti i objave, tako se mogao naći spisak knjiga srpskih autora ili one koje su nedavno štampane u Srbiji, potom spisak srpskih časopisa i pozorišnih trupa i njihovih gostovanja.[7] Poslednja stranica u listu je uglavnom bila rezervisana za zabavu i tu je čitalac mogao naći anagrame, zagonetke i rebuse. Rebus je mogao poslati i neko od čitalaca, a pretplatnici su imali priliku da pošalju tačno rešenje i osvoje nagradu.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mandrović, Konstantin (1887). „P.N. čitaocima Nemanje”. Ilustrovani list Nemanja. VI: 144.
- ^ Konjević, Simeun (1887). „Reč”. Ilustrovani list Nemanja. II: 1.
- ^ „Đorđe Natošević”. Ilustrovani list Nemanja. II: 42. 1887.
- ^ „Jovan Ristić”. Ilustrovani list Nemanja. III: 66. 1887.
- ^ Radivojević Vačić, Jovan (1887). „Kako su Turci predali tvrđave Srbima”. Ilustrovani list Nemanja. I: 7.
- ^ Mandrović, Konstantin (1887). „P.N. Čitaocima Nemanje”. Ilustrovani list Nemanja. III: 72.
- ^ „Srpski listovi i časopisi”. Ilustrovani list Nemanja. I: 24. 1887.
- ^ „Rebus uz nagradu”. Ilustrovani list Nemanja. VI: 144. 1887.