Шабац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шабац

Gj1.jpg

Грб Шапца
Опширније

Застава Шапца
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Централна Србија
Округ Мачвански округ
Стара имена Заслон (стари српски)
Бигир Делен (отомански) Савацијум
Становништво
Становништво 53.919
Агломерација 115.884
Географске карактеристике
Координате 44°45′21″N 19°41′38″E / 44.7558, 19.6939
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 65 м
Површина 795 км²
Шабац на мапи Србије
{{{alt}}}
Шабац
Шабац на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Милош Милошевић (ДС)
Поштански код 15103, 15104
Позивни број 015
Регистарска ознака ŠA
Веб-страна www.sabac.org


Координате: 44° 45′ 21" СГШ, 19° 41′ 38" ИГД
Шабац је град у Мачванском округу. Према попису из 2011. имао је 53.919 становника.

Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно и административно средиште Мачванског округа.

Историја[уреди]

У другој половини XV века, после пада тадашње Србије под турску власт, Турци овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала Саве благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву Бигир Делен, не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније Аустро-угарској. Турци ново-саграденој тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског знаци „онај који удара са бока“. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција.

Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао свој изглед. За турске владавине, а она је заправо прекидана само на релативно кратке временске периоде, био је то типични оријентални град, са уским уличицама, малим занатским радњама са ћепенцима и са више џамија са витким минаретима.

Шабац под турском влашћу[уреди]

За цео период под турском владавином не може се у ствари ни говорити о правом граду, јер се живот одвијао углавном у тврђави и непосредно око ње. Један од разлога за слабији развој градског насеља је и конфигурација терена. Сава и речица Камичак чинили су природну препреку развоју насеља, као и мочварно тло које се простирало јужно од Саве и физички одвајало појас око тврђаве од благо уздигнутих тераса на простору где се данас уздиже град Шабац. Баир (брег, узвишење) једна је од најстаријих градских насељених зона, био је раније повезан са тврђавом дугим дрвеним мостом који је премошћавао водоплавни терен. На Баиру су, једни насупрот других, живели Турци и Срби.

Током дуготрајне турске владавине на овим просторима, Шабац је постао веома значајно место на коме се одвијала трговина, и кроз које су се кретали каравани превозећи из Турске и са Блиског истока егзотичну робу у Угарску и Аустрију, а у другом смеру индустријску робу. Шабац је био веома значајан погранични град за турску империју. Кроз Шабац се, такође, одвијала веома жива унутрашња трговина између крајњих западних крајева турског царства и његових централних и источних делова. Из тог периода засигурно потичу корени трговачког духа који ће Шабац прославити у каснијим временима.

Шабац у 19. веку[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стари Шабац

Већи историјски значај за Србе Шабац добија са избијањем Првог српског устанка 1804. године. У његовој околини одиграло се неколико значајних битака између Турака и српских устаника. Најзначајнија је свакако била битка на Мишару, 1. августа (13. по новом календару) 1806. године. Мишар, село удаљено 6 km од Шапца идући ка Београду, било је поприште славног боја у коме су Срби предвођени Карађорђем Петровићем до ногу потукли силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Ту су се храброшћу истакли многи српски јунаци, а нарочито Милош Стојићевић - Поцерац, Јаков Ненадовић, Стојан Чупић - Змај од Ноћаја, поп Лука Лазаревић, прота Смиљанић и Цинцар Јанко. Слепи песник и гуслар Филип Вишњић је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама - Бој на Мишару. Један од најснажнијих момената ове песме је онај кад, сазнавши за исход битке и погибију Кулин Капетана, Кулинова када огорчено јеца:

"Бјео Шапцу не бијелио се већ у живој ватри изгорјео! Јер код тебе Турци изгибоше Црни Ђорђе да те Бог убије!"

Поробљена српска раја, бар за кратко, ослобођење од турског јарма дочекала је 27. јануара (8. фебруара по новом календару) 1807. године, када су Турци предали Шабац устаницима под Карађорђем. Тако је после 300 година ропства коначно дочекана слобода. Она се нажалост, губи пропашћу Првог српског устанка, али је њен значај за развој града и полет који је он добио био невероватно велики. Развој и нарастање Шапца од тог времена незаустављиво напредује.

Први замах у развоју град Шабац добија по завршетку ратних дејстава у Другом српском устанку. Овај период се поклапа са временом управе просвећеног Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша, који је био једини писмен од браће и човек широких и напредних назора. Он је Шапцем управљао 15 година, и за то време је много тога из корена променио и унапредио укупан живот дотадашње турске касабе. Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стеван Живановић-Телемак пише Вуку Караџићу у Беч: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати..." Велику борбу је овај знаменити човек водио са дотадашњим назадним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он уноси дух европске цивилизације и град почиње да поприма изглед „пречанских“ вароши. Ангажује инжењере који постављају основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности... Примерима из живота својих чланова породице учи Шапчане новитетима и тиме подстиче на почетку богатије грађане, а касније и остале да следе њихов пример у области одевања, становања, опходења, културних навика... Осим тога, он у Шабац доноси много тога што се у Србији прво могло срести и видети у Шапцу. Први пут се у Србији уместо традиционалних гусала или фруле могао звук клавира чути баш овде, а уместо пенџерли хартије угледати прозорско стакло, или провозати фијакером који је мамио уздахе шабачке господе. И још много које чега добио је Шабац у то време први или међу првима.

Изградњи Јевремовог конака, једне од најлепших зграда тадашње Србије, претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. Баш ту, у том здању, Јеврем је окупљао интелектуални крем ондашње Србије, подстичући и храбрећи њихово стваралаштво које је наилазило на неразумевање и отпор непросвећене и веома заостале средине, у чему му је помагала и његова образована кћерка Анка.

Оно што је највредније, а што је настало у Шапцу за време Јевремове владавине, свакако су, на понос Шапчана:

Окружна и варошка болница и апотека, 1826. године, прве у Србији; Основна школа 1826. године, прва у Србији после турске власти; „Главна школа“, односно гимназија која настаје 1837. године; Прве позоришне представе дају се 1840. године; Оснива се музичко друштво као претећа развијеног музичког живота у Србији - касарна, кафана итд. И по завршетку ере Јеврема Обреновића развој Шапца се динамично наставља. Сада он има велики значај као границни град кнежевине Србије према Аустроугарској. Огроман део трговине са овим моћним суседом Србија обавља преко Шапца. Извоз свиња, коња, говеда, шљива и других традиционалних српских производа, па чак и жира, иде преко шабачке царинарнице и луке, и оставља овом граду изврсне приходе. Шабац се у то време много брже развија и напредује у односу на многе друге градове у Србији. Коначно и потпуно ослободење од турске власти Шабац, као и Србија, дочекује 1867. године, када и последњи турски војник напушта тврђаву на Сави.

Овај догађај са одушевљењем је дочекало становништво Шапца, сада већ у великој већини српско, и ускоро се губе и последњи трагови вековног турског присуства на овим просторима.

Другу половину XIX века у развоју Шапца обележио је његов веома убрзани развој. Нарочито је развијена трговина, јављају се почетни облици индустријске производње, као и традиционална пољопривреда. Шабац се, уз Београд и Крагујевац, дефинитивно утврђује као један од најзначајнијих српских градова. У урбанистичком смислу он такође напредује. На просторима некадашњих мочвара које се исушују, ничу нове стамбене и пословне зграде. Све више је шапчана који прихватају моделе живота европске цивилизације. Због свог тако убрзаног развоја и полета којим је одисао, као и развијеног кафанског живота, заслужио је назив „Мали Париз“. Шапчани су у то време могли да читају своје новине, и то од 1883. године, а од 1909. још 11 листова.

Шабац 1904. година.

На размеђи векова Шабац достиже свој пуни просперитет. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним стилом и укусом који је диктирала тадашња Европа. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са својим каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија а за жену готово незамислива срамота. Начин одевања и опходења код градске господе већ је увелико као у великим пречанским варошима које су још увек узор. Почетком века на улицама се могу видети већ и по неки аутомобил и „велосипед“. Градски живот постаје пријатна комбинација рада, одмора и забаве, а исти се удисао пуним плућима. Добру илустрацију оваквог шабачког мераклијског и боемског начина живота имамо у стиховима песника Драгише Пењина:

"Кад је деда лумповао, на три шора и два сквера, возили су штап и шешир два посебна фијакера“

Шабац у Првом светском рату[уреди]

Овакву, готово идиличну слику прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине. Град порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такоде. Народ што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7.000, а и број постојећих кућа је био више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. Колика је утеха што се овај град опет издвојио у Србији, али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена орђена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Карађорђева звезда.

После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден“.

У непосредној близини града, на обронцима планине Цер, догодила се чувена Церска битка, августа 1914. године. Величанствена победа српске војске под командом генерала Степе Степановића, који тада бива унапређен у звање војводе, прва је савезничка победа у Првом светском рату. Колико се ова војна победа урезала у биће Србиново, нека илуструје чињеница да се данас, 85 година касније, ни једна свадба нити друго весеље не могу замислити у Србији без звука „Марш на Дрину“ и његових речи:

"У бој крените јунаци сви, крен'те и не жал'те живот свој Цер нек види бој, Цер нек види бој а нека Дрина, снагу храбрости јуначку руку оца, сина..."

Немачки војници и Усташе током 1941. воде колону Срба у затворенички камп у Шапцу

Период између два светска рата[уреди]

У периоду између Првог и Другог светског рата он је ипак успевао да се развија и расте, и то пре свега, захваљујући веома развијеном занатству, трговини, пољопривреди... Пред сам крај тог периода, 1938. године, у Шабац је премештена Хемијска индустрија „Зорка“ која је дотле радила у Суботици. Она ће обележити каснији вишедеценијски период развоја града и постати готово синоним за Шабац.

Како се после највећих катастрофа живот ипак наставља даље, тако је и Шабац наставио свој послератни живот у новој држави и у нешто измењеним околностима. Та промена огледа се највише у чињеници да се државна граница сада померила знатно на север, а Шабац је остао у унутрашњости. Неке привилегије, које је до тада имао, неповратно су нестале и капитал се више није у оној мери сливао у овај град.

Шабац током Другог светског рата[уреди]

После тек нешто више од две деценије мира и спокоја, ратни ужас поново захвата Европу, па самим тим и Шабац. Други светски рат свом својом жестином сручио се и на ове просторе, и већ у првој ратној години Шабац жестоко страда. Септембра 1941. године Немци брутално протерују око 5.000 Шапчана у сремачко село Јарак, где су били смештени у импровизованом логору. Са тог марша, "Крвавог марша", како је касније назван, многи се никад нису вратили кући. Током рата у Шапцу је постојао концентрациони логор кроз који је за четири ратне године прошло око 25.000 грађана. Укупне жртве које је овај град дао током Другог светског рата износе око 7.000 људи. Слобода је коначно стигла 23. октобра 1944. године.

Модерни Шабац[уреди]

Прве послератне године, као и у целој Југославији, обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика „Зорка“. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација... Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. Нажалост, понешто што је давало дух старом Шапцу се и губи, али то је данак новом времену које као да није увек имало стрпљења да се бави емотивном страном живота. Седамдесетих година Шабац доживљава до тада невидени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље. Нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка“ са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, Хотел „Слобода“ „Б“ категорије, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе, аутобуска станица... Огроман број комфорних породичних кућа гради се како у самом граду, тако и на дотадашњој периферији Тријангли, Касарским и Шипурским ливадама, Летњиковцу... Насеља која су до тада физички била одвојена од Шапца по неколико километара сада почињу да се спајају са градом као што је случај са Думачом, Поцерским Причиновићем, Јевремовцем, Богосавцем, Мајуром итд. У последњих пет година Шабац се инфраструктурно веома развио. Савремени изглед, који га враћа некадашњем надимку „Мали Париз“, употпуњен лепим уређењем саме градске четврти, одаје слику модерног средњоевропског града.

У Шапцу се налази пешачка зона са околним објектима значајним делима архитектуре.[1]

Према последњем попису из 2002. године, Шабац са својим градским, приградским и сеоским насељима, које припадају шабачкој општини, достиже цифру од око 130.000 становника, што га у домаћим условима чини веома значајним градом.

Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом Заслон, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године.

Етимологија имена[уреди]

Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава - Савац - Шабац.

Климатске карактеристике[уреди]

На подручју Шапца влада умереноконтинентална клима. Због отворености према Панонској низији његови низијски делови на северу су под утицајем панонске континенталне климе, а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем планинске климе. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак биљног света. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу.

Шабац на обали реке Саве, а општина излази и на реку Дрину, међусобно повезане каналском мрежом и богатством подземних, пијаћих и геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине - можемо рећи у центру региона.

Привреда[уреди]

Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван друштвени производ. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка локалне самоуправе и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града.

Доминантне индустријске гране у привредној активности града су:

У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, Меркатор, Метро.

Култура и уметност[уреди]

Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период на који се овај пројекат концептуално и тематски ослања је XIX век, период доласка Јеврема Обреновића на власт (1816. године) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности“, поставши „Привредни град будућности“.

Млади у Шапцу проводе време на различите начине, град има тврђаву на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има хиподром и градски стадион. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа парка и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени скејт парк, и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена за одржавање програма овог пројекта је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и проласка њоме дугу од када град постоји.

Културни центар

Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је Шабачки летњи фестивал, који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и биоскоп на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима.[2]

Шабачка библиотека

Образовне и културно-уметничке институције у граду су:

Саобраћај[уреди]

Теретни воз напушта железничку станицу Шабац.

Шабац представља саобраћајни чвор регионалог значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потеницјале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% Општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 метара надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини ауто-пута Београд-Загреб, близини терминала ваздушог саобраћаја у Сурчину. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд-Обреновац-Шабац-Лозница-Мали Зворник) и М21 (Нови Сад-Рума-ауто-пут-Шабац-Ваљево-Ужице). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и железничка пруга Рума-Шабац-Лозница-Мали Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу реке Саве и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и Европе.

Друмски саобраћај[уреди]

Дужина и стање путне мреже у Општини су:

  • магистрални путеви 59,5 км (сви асфалтирани)
  • регионални путеви 111,4 км (сви асфалтирани)
  • локални путеви 304,2 (асфалтирано 187,8 км)
  • некатегорисани путеви 2700 км (асфалтирано само око 20 км)
  • улице у граду 105 km

Бициклистичка инфраструктура

Бициклистичка стаза у Поцерској улици

Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца. [3] У граду постоји једна функционална бициклистичка стаза дужине 1,5 км и налази се у Поцерској улици (на потезу од раскрснице са M19 до раскрснице са Церском улицом). Ова стаза спада у тип бициклистичких магистрала јер се пружа у правцу периферија-центар града, а није повезана са улицама које се налазе у њеној близини.

Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника).

Железнички саобраћај[уреди]

Нови воз ЖС ДМВ - 711 на линији Шабац - Рума, маја 2013.
Железничка станица

Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем (Петловача - Богатић) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике Зорка Шабац) а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације железничке станице и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60 % а радно време упослених 50 %. Потенцијали леже у саобраћајно географски положају региона, постојећој инфраструктура и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења.

Водни саобраћај[уреди]

Поред Дунава, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са Црним морем. Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеница да не постоје отворене луке и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у СЦГ. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК ; водни саобраћај РПК Ваљево се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли) Гравитационо подручје пристаништа <Шабац> покрива Мачвански округ, део Срема и источни део Републике Српске, оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатаку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Критична места на доњем току реке Саве су плићаци у сектору <Шабац>, сектору и сектору. На територији СЦГ река Сава има плићака од којих је низводно од Шапца. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени.[4]

Тренутна административна структура[уреди]

Тржни центар „Тријумф“ у Шапцу

Знаменити Шапчани[уреди]

Детаљ са фасаде зграде у центру Шапца

У периоду који обухвата крај XIX и почетак XX века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се:

Образовање[уреди]

Основна школа „Јанко Веселиновић“

Писменост становништва на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице уз традиционално врло развијено предузетништво представљају велику снагу општине.

Основне школе[уреди]

У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара).

Средње школе[уреди]

У Шапцу има 8 средњих школа.

  • Шабачка гимназија
  • Средња пољопривредна школа са домом ученика
  • Медицинска школа «Др Андра Јовановић»
  • Економско - трговинска школа
  • Стручна хемијска и текстилна школа
  • Техничка школа
  • Музичка школа «Михаило Вукдраговић»
  • Школа за уметничке занате

Више школе[уреди]

  • Висока пољопривредна школа струковних студија
  • Висока технолошка школа струковних студија
  • Висока школа струковних студија за образовање васпитача [6]

Шабачки медији[уреди]

Туризам[уреди]

Шабачка тврђава

Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристицког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће:

  • Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца,
  • Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца,
  • Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца,
  • Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција,
  • Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа „Руже Липолиста“, Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац“, „Чивијада“, „Дани ракије“[7] и друге,
  • Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца,
  • Анимација сеоских домаћаинстава у циљу развоја сеоског туризма на нивоу Општине, као и других видова туризма,
  • Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са Туристичком организацијом Србије,
  • Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству.

Демографија[уреди]

Хотел Слобода.
Шабачки кафићи.

У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 16243 [8]
1953. 19894
1961. 30352
1971. 42075
1981. 52177
1991. 54637 53653
2002. 57313 55163
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
52.351 94,90%
Муслимани
  
489 0,88%
Југословени
  
374 0,67%
Роми
  
151 0,27%
Црногорци
  
148 0,26%
Хрвати
  
107 0,19%
Македонци
  
61 0,11%
Мађари
  
50 0,09%
Горанци
  
39 0,07%
Словенци
  
19 0,03%
Руси
  
9 0,01%
Украјинци
  
8 0,01%
Словаци
  
8 0,01%
Румуни
  
8 0,01%
Немци
  
8 0,01%
Бугари
  
8 0,01%
Бошњаци
  
8 0,01%
Чеси
  
5 0,00%
Русини
  
5 0,00%
Албанци
  
4 0,00%
Буњевци
  
2 0,00%
непознато
  
759 1,37%


Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Пешачка зона у Шапцу - музеј српске архитектуре („Новости“, 10. јун 2013)
  2. ^ Култура сећања - Шабац, Приступљено 30. 4. 2013.
  3. ^ План генералне регулације „Шабац“ (strana 77 u dokumentu, tj. 88 u PDF fajlu) http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf
  4. ^ Званична презентација Града Шапца - саобраћај, Приступљено 30. 4. 2013.
  5. ^ Dušica Živanović (2004). Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo. Orion art. ISBN 978-86-83305-13-1. 
  6. ^ Званична презентација Града Шапца - образовање, Приступљено 30. 4. 2013.
  7. ^ Шабац: Празник за љубитеље ракије (Б92, 2. новембар 2012), Приступљено 30. 4. 2013.
  8. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  9. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  10. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Živanović, Dušica (2004). Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo. Orion art. ISBN 978-86-83305-13-1. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :