Шабац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шабац
Шабац
Зграда Народне банке

(Грб)

(Застава)
Основни подаци
Званични назив: Град Шабац
Стари називи: Заслон (стари српски)
Бигир Делен (отомански)
Површина: 795 km²
Популација (2002)
 - ужа градска област:
 - шира градска област:
 - густина:

55 163
75 339
 ст./km²
Надморска висина: 65 m
Часовна зона: UTC+1 (CET)
(Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:
Градови побратими: Агростоли Грчка Грчка
Кирјат Ата Израел Израел
Кралупи Чешка Република Чешка Република
Фуџима Застава Јапана Јапан
Положај
Покрајина: Централна Србија
Управни округ: Мачвански
Општина: Шабац
Географске
координате
:
44° 45′ 21′′ с.г.ш.
19° 41′ 38′′ и.г.д.
Шабац (Србије)
Шабац
Шабац
Шабац на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака: ŠA
Позивни број: 015
Поштански број:
 - за делове града:
15000
15103, 15104
Политика
Градоначелник: Милош Милошевић
(ДС)
Владајуће странке: ДС-Г17+-СПО-НС-ЛДП
Тренутна власт формирана: 14.07.2008.
Последњи избори: 11.05.2008.
Званична адреса града Шабца
Адреса: Господар Јевремова 6
15000 Шабац
Телефон: (015) 346-711/364-100
Факс:
Интернет страна: www.sabac.org
Електронска пошта: opstina@www.sabac.org


Координате: 44° 45′ 21′′ СГ Ш, 19° 41′ 38′′ ИГ Д

Шабац је град у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2002. имао је 55163 становника (према попису из 1991. имао је 54637 становника).

Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно и административно средиште Мачванског округа.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Шапца

Археолошка налазишта у граду и околини потврђују да су на овом простору постојала насеља још у млађем каменом добу, а да су од почетка нове ере овде били Римљани. Током трајања Немањићке државе, у XIII и XIV веку, Шабац је био у њеном саставу и припадао је Мачванској бановини. Из тог периода датира и име Мачва, које данас означава плодну равницу, која се простире од Шапца ка Дрини, а некада је означавало име града. Није утврђено где се тај град налазио, јер никакви материјални остаци нису сачувани. Неки историчари помињу могућност да је он био поред Саве, низводно од данашњег Шапца, па се чак доводи у везу постојање овог града са престоницом краља Драгутина који је владао овим просторима почетком XIV века. Поуздано се зна да је овај српски краљ имао летњиковац у Дебрцу, 25 km низводно Савом од Шапца, чији остаци постоје сачувани и данас.

Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом Заслон, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године.

[уреди] Етимологија имена

Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава - Савац - Шабац.

[уреди] Култура и уметност

[уреди] Месне Заједнице

[уреди] Градске Месне Заједнице

[уреди] Приградске Месне Заједнице

[уреди] Сеоске Месне Заједнице

[уреди] Знаменити Шапчани

У периоду који обухвата крај XIX и почетак XX века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се:


[уреди] Демографија

У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 16243 [1]
1953. 19894
1961. 30352
1971. 42075
1981. 52177
1991. 54637 53653
2002. 57313 55163
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
52.351 94,90%
Муслимани
  
489 0,88%
Југословени
  
374 0,67%
Роми
  
151 0,27%
Црногорци
  
148 0,26%
Хрвати
  
107 0,19%
Македонци
  
61 0,11%
Мађари
  
50 0,09%
Горанци
  
39 0,07%
Словенци
  
19 0,03%
Руси
  
9 0,01%
Украјинци
  
8 0,01%
Словаци
  
8 0,01%
Румуни
  
8 0,01%
Немци
  
8 0,01%
Бугари
  
8 0,01%
Бошњаци
  
8 0,01%
Чеси
  
5 0,00%
Русини
  
5 0,00%
Албанци
  
4 0,00%
Буњевци
  
2 0,00%
непознато
  
759 1,37%


[уреди] Галерија

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:


Грб Србије Градови у Републици Србији Застава Србије

Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац


Насељена места града Шапца

Бела Река • Богосавац • Бојић • Букор • Варна • Волујац • Горња Врањска • Грушић • Двориште • Десић • Добрић • Дреновац • Дуваниште • Жабар • Заблаће • Змињак • Јевремовац • Јеленча • Корман • Криваја • Липолист • Мајур • Мала Врањска • Маови • Мачвански Причиновић • Метлић • Милошевац • Миокус • Мишар • Мрђеновац • Накучани • Орашац • Орид • Петковица • Петловача • Поцерски Метковић • Поцерски Причиновић • Предворица • Прњавор • Радовашница • Рибари • Румска • Синошевић • Скрађани • Слатина • Слепчевић • Табановић • Церовац • Цуљковић • Шабац • Шеварице • Штитар

Направи књигу