Шабац

Шабац
Господар Јевремова улица
Опширније Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Централна Србија
Округ	Мачвански округ
Стара имена	Заслон (стари српски) Бигир Делен (отомански) Савацијум
Становништво
Становништво	55 163
Агломерација	75 339
Положај
Координате	44°45′21″N 19°41′38″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	65 m
Површина	795 km²
Шабац Шабац на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Милош Милошевић (ДС)
Поштански код	15103, 15104
Позивни број	015
Регистарска ознака	ŠA
Веб-страна	www.sabac.org

Шабац је град у Мачванском округу. Према попису из 2002. имао је 55.163 становника (према попису из 1991. имао је 54.637 становника).

Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно и административно средиште Мачванског округа.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Шапца

Археолошка налазишта у граду и околини потврђују да су на овом простору постојала насеља још у млађем каменом добу, а да су од почетка нове ере овде били Римљани. Током трајања Немањићке државе, у XIII и XIV веку, Шабац је био у њеном саставу и припадао је Мачванској бановини. Из тог периода датира и име Мачва, које данас означава плодну равницу, која се простире од Шапца ка Дрини, а некада је означавало име града. Није утврђено где се тај град налазио, јер никакви материјални остаци нису сачувани. Неки историчари помињу могућност да је он био поред Саве, низводно од данашњег Шапца, па се чак доводи у везу постојање овог града са престоницом краља Драгутина који је владао овим просторима почетком XIV века. Поуздано се зна да је овај српски краљ имао летњиковац у Дебрцу, 25 km низводно Савом од Шапца, чији остаци постоје сачувани и данас.

Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом Заслон, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године.

Етимологија имена

Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава - Савац - Шабац.

Климатске карактеристике

На подручју Шапца влада умереноконтинентална клима. Због отворености према Панонској низији његови низијски делови на северу су под утицајем панонске континенталне климе, а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем планинске климе. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак биљног света. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу.

Шабац на обали реке Саве, а општина излази и на реку Дрину, међусобно повезане каналском мрежом и богатством подземних, пијаћих и геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине - можемо рећи у центру региона.

Привреда

Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван друштвени производ. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка локалне самоуправе и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града.

Доминантне индустријске гране у привредној активности града су:

• хемијска индустрија
• фармацеутска индустрија
• металопрерађивачка индустрија
• машинска индустрија
• прехрамбена индустрија
• грађевинарство и индустрија грађевинског материјала
• дрвопрерађивачка и тапетарска индустрија
• текстилна индустрија
• графичка индустрија

У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, Меркатор, Метро.

Култура и уметност

Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период на који се овај пројекат концептуално и тематски ослања је XIX век, период доласка Јеврема Обреновића на власт (1816. године) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности“, поставши „Привредни град будућности“.

Млади у Шапцу проводе време на различите начине, град има тврђаву на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има хиподром и градски стадион. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа парка и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени скејт парк, и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена за одржавање програма овог пројекта је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и проласка њоме дугу од када град постоји.

Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је Шабачки летњи фестивал, који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и биоскоп на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима.

Шабачка библиотека

Образовне и културно-уметничке институције у граду су:

• Библиотека Шабачка
• Шабачко Позориште
• Шабачки Музеј
• Шабачка гимназија
• Међуопштински историјски архив
• Шабачки културни центар
• Дом културе Прњавор
• Куд Абрашевић
• Удружење ликовних стваралаца Шапца
• Колектив - Независна уметничка асоцијација
• Завичајно удружење књижевних стваралаца Шапца
• Популарна музика и бендови у Шапцу

Саобраћај

Шабац представља саобраћајни чвор регионалог значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потеницјале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% Општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 метара надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини аутопута Београд-Загреб, близини терминала ваздушог саобраћаја у Сурчину. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд-Обреновац-Шабац-Лозница-Мали Зворник) и М21 (Нови Сад-Рума-аутопут-Шабац-Ваљево-Ужице). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и железничка пруга Рума-Шабац-Лозница-Мали Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу реке Саве и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и Европе.

Друмски саобраћај

Мост преко реке Саве на улазу у Шабац

Дужина и стање путне мреже у Општини су:

• магистрални путеви 59,5 км (сви асфалтирани)
• регионални путеви 111,4 км (сви асфалтирани)
• локални путеви 304,2 (асфалтирано 187,8 км)
• некатегорисани путеви 2700 км (асфалтирано само око 20 км)
• улице у граду 105км

Железнички саобраћај

Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем (Петловача - Богатић) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике Зорка Шабац) а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације железничке станице и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60 % а радно време упослених 50 %. Потенцијали леже у саобраћајно географски положају региона, постојећој инфраструктура и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења.

Водни саобраћај

Поред Дунава, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са Црним морем. Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеница да не постоје отворене луке и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у СЦГ. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК ; водни саобраћај РПК Ваљево се одвија преко овог пристаништа ( у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли) Гравитационо подручје пристаништа <Шабац> покрива Мачвански округ, део Срема и источни део Републике Српске, оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатаку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Критична места на доњем току реке Саве су плићаци у сектору <Шабац>, сектору и сектору . На територији СЦГ река Сава има плићака од којих је низводно од Шапца. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени.

Месне заједнице

Тржни центар „Тријумф“ у Шапцу

Улица Господар Јевремова.

Градске месне заједнице

• Баир
• Касарске ливаде
• Јевремовац
• Доњи Шор
• Жика Поповић
• Јевремова Николе
• Камичак
• Камењак
• Летњиковац
• Преки Шор
• Шипурске Ливаде

Приградске месне заједнице

• Поцерски Причиновић
• Јеленча
• Мишар
• Горња Врањска
• Мајур

Сеоске месне заједнице

• Бела Река
• Богосавац
• Бојић
• Букор
• Варна
• Волујац
• Горња Румска
• Грушић
• Двориште
• Десић
• Добрић
• Доња Румска
• Дреновац
• Дуваниште
• Жабар
• Заблаће
• Змињак
• Корман
• Криваја
• Липолист
• Мала Врањска
• Маови
• Мачвански Причиновић
• Метлић
• Милошевац
• Миокус
• Мрђеновац
• Накучани
• Орашац
• Орид
• Петковица
• Петловача
• Поцерски Метковић
• Предворица
• Прњавор
• Радовашница
• Рибари
• Синошевић
• Слатина
• Слепчевић
• Табановић
• Церовац
• Цуљковић
• Шеварице
• Штитар

Знаменити Шапчани

Детаљ са фасаде зграде у центру Шапца

У периоду који обухвата крај XIX и почетак XX века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се:

• Јеврем Обреновић — политичар, први градоначелник града Шапца
• Јанко М. Веселиновић - књижевник
• Владимир М. Јовановић - песник
• Лаза К. Лазаревић - књижевник
• Стојан Новаковић - књижевник, академик, дипломата
• Милорад С. Поповић - песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац
• Владимир Станимировић - књижевник, правник, преводилац
• Станислав Винавер - песник, преводилац и приповедач
• Милош Стојићевић Поцерац - Војбода, великан и јунак Првог српског устанка
• Ђорђе Нешић - лекар
• Милорад Рувидић - арҳитеқта
• Бранислав Лечић - глумац, политичар

Образовање

Писменост становништва на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице уз традиционално врло развијено предузетништво представљају велику снагу општине.

Основне школе

У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара).

Средње школе

У Шапцу има 8 средњих школа.

• Шабачка гимназија
• Средња пољопривредна школа са домом ученика
• Медицинска школа «Др Андра Јовановић»
• Економско - трговинска школа
• Стручна хемијска и текстилна школа
• Техничка школа
• Музичка школа «Михаило Вукдраговић»
• Школа за уметничке занате

Више школе

• Висока пољопривредна школа струковних студија
• Висока технолошка школа струковних студија
• Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Шабачки медији

• ТВ Шабац-Радио Шабац
• ТВ Ас-Радио Ас
• Радио Скала
• Новине Глас Подриња
• Новине Подрињске

Туризам

Саборна црква у Шапцу

Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристицког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће:

• Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца,
• Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца,
• Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца,
• Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција,
• Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа "Руже Липолиста", Међународни пливачки маратон "Јарак-Шабац", "Чивијада" и друге,
• Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца,
• Анимација сеоских домаћаинстава у циљу развоја сеоског туризма на нивоу Општине, као и других видова туризма,
• Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са Туристичком организацијом Србије,
• Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству.

Демографија

Хотел Слобода.

Шабачки кафићи.

У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 16243 1953. 19894 1961. 30352 1971. 42075 1981. 52177 1991. 54637 53653 2002. 57313 55163

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			52.351	94,90%
Муслимани			489	0,88%
Југословени			374	0,67%
Роми			151	0,27%
Црногорци			148	0,26%
Хрвати			107	0,19%
Македонци			61	0,11%
Мађари			50	0,09%
Горанци			39	0,07%
Словенци			19	0,03%
Руси			9	0,01%
Украјинци			8	0,01%
Словаци			8	0,01%
Румуни			8	0,01%
Немци			8	0,01%
Бугари			8	0,01%
Бошњаци			8	0,01%
Чеси			5	0,00%
Русини			5	0,00%
Албанци			4	0,00%
Буњевци			2	0,00%
непознато			759	1,37%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	232			279
80+	188			399
75-79	553			870
70-74	1004			1385
65-69	1319			1667
60-64	1325			1484
55-59	1340			1456
50-54	2160			2414
45-49	2356			2743
40-44	1958			2420
35-39	1707			1995
30-34	1757			1899
25-29	1822			2099
20-24	2140			2047
15-19	1989			1907
10-14	1629			1541
5-9	1390			1322
0-4	1256			1111
просек	37.7			40.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 5328 6462 9507 13444 17323 18030 19585

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 4056 4759 4373 4468 1250 509 109 39 13 9 2.82

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	21850	6337	13708	774	808	223
Женски	25064	5496	13863	3656	1827	222

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10029	261	1	19	3258	316	596	1543	203	882
Женски	8329	168	1	5	1721	96	166	1689	268	343
Оба	18358	429	2	24	4979	412	762	3232	471	1225
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	106	290	703	407	395	320	-	-	729
Женски	213	283	491	817	1401	277	-	1	389
Оба	319	573	1194	1224	1796	597	-	1	1118

Градови побратими

Кралупи на Влтави, Чешка Аргостоли, Грчка (1995) Фуџими, Јапан (1982) Кирјат Ата, Израел

Галерија

• 

  Шабачка библиотека

• 

  Господар Јевремова улица

• 

  Шабачки културни центар

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)