Imena za setove hemijskih elemenata

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Trenutno postoji 118 poznatih hemijskih elemenata koji odražavaju veliki broj različitih fizičkih i hemijskih svojstava. Među ovim diverzitetom, naučnici su pronašli za korisno da koriste imena za setove hemijskih elemenata, koji imaju slična svojstva ili trendove tih svojstava. Mnogi od ovih setova formalno priznaje telo za hemijsku standardizaciju IUPAC.[1]

Naredna kolektivna imena preporučuje IUPAC:[2]

  • Alkalni metali (engl. Alkali metals) — metali grupe 1: Li, Na, K, Rb, Cs, Fr
  • Zemnoalkalni metali (engl. Alkaline earth metals) — metali grupe 2: Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra
  • Pniktogeni (engl. Pnictogens) — elementi grupe 15: N, P, As, Sb, Bi (Mc još uvek nije imao ime kada je IUPAC-ova Crvena knjiga objavljena, a njegova hemijska svojstva još uvek nisu eksperimentalno poznata.)
  • Halkogeni (engl. Chalcogens) — elementi grupe 16: O, S, Se, Te, Po (Lv još uvek nije imao ime kada je IUPAC-ova Crvena knjiga objavljena, a njegova hemijska svojstva još uvek nisu eksperimentalno poznata.)
  • Halogeni (engl. Halogens) — elementi grupe 17: F, Cl, Br, I, At (Ts još uvek nije imao ime kada je IUPAC-ova Crvena knjiga objavljena, a njegova hemijska svojstva još uvek nisu eksperimentalno poznata.)
  • Plemeniti gasovi (engl. Noble gases) — elementi grupe 18: He, Ne, Ar, Kr, Xe, Rn (Og još uvek nije imao ime kada je IUPAC-ova Crvena knjiga objavljena, a njegova hemijska svojstva još uvek nisu eksperimentalno poznata.)
  • Lantanoidi (engl. Lanthanoids) — elementi 57—71: La, Ce, Pr, Nd, Pm, Sm, Eu, Gd, Tb, Dy, Ho, Er, Tm, Yb, Lu
  • Aktinoidi (engl. Actinoids) — elementi 89—103: Ac, Th, Pa, U, Np, Pu, Am, Cm, Bk, Cf, Es, Fm, Md, No, Lr
  • Retki zemni metali (engl. Rare-earth metals) — elementi Sc, Y plus lantanoidi
  • Prelazni elementi (engl. Transition elements) — elementi grupa 3—11 ili 3—12

Druga uobičajena klasifikacija je po stepenu metalično-metaloidno-nemetalnog ponašanja i karakteristika. Nema opšteg dogovora oko imena koja treba da se koriste za ove setove: na engleskoj Vikipediji, koristi se termin category (kategorija). Veoma često ove kategorije se označavaju bojom pozadine u periodnom sistemu. Nazivi kategorija koji se ovde koriste, bez tvrdnje univerzlanosti, jesu:

  • Alkalni metali, zemnoalkalni metali i plemeniti gasovi, te lantanonidi i aktinoidi: Isto kao i u IUPAC-ovom sistemu iznad.
  • Prelazni elementi su umesto ovako nazvani prelazni metali.
  • Retki zemni elementi, pniktogeni, halkogeni i halogeni nisu korišćeni kao nazivi kategorija, a potonja tri su validni kao nazivi grupa (kolona).
  • Dodatna imena kategorija koja su korišćena:
    • Postprelazni metali — metali grupa 12—17: Zn, Cd, Hg, Al, Ga, In, Tl, Sn, Pb, Bi, Po (Elementi periode 7 Nh, Fl, Mc, Lv, Ts dodatno su predviđeni kao postprelazni metali.)
    • Metaloidi — elementi sa svojstvima koja intermediraju između metala i nemetala: B, Si, Ge, As, Sb, Te, At
    • Reaktivni nemetali — nemetali koji su hemijski aktivni (suprotno od plementih gasova): H, C, N, P, O, S, Se, F, Cl, Br, I
    • Superaktinoidi — hipotetska serija elemenata 121—157, što uključuje predviđeni „g-blok” periodnog sistema

Mnogi drugi nazivi za setove elemenata u uobičajenoj su upotrebi, dok su neki drugi korišćeni tokom istorije. Ovi setovi obično nemaju za cilj da pokriju celi periodni sistem (kao što je na primer slučaj sa periodom). Neki primeri:

  • Dragoceni metali — raznoliko definisana grupa neradioaktivnih metala visoke ekonomske vrednosti
  • Kovni metali — razni metali korišćeni ka kovanje novca; primarno elementi grupe 11 Cu, Ag, Au
  • Platinumska grupa — Ru, Rh, Pd, Os, Ir, Pt
  • Plemeniti metal — raznoliko definisana grupa metala koji su generalno otporni na koroziju; obično uključuje Ag, Au i metale platinumske grupe
  • Teški metali — raznoliko definisana grupa metala, na osnovu njihove grustine, atomskog broja ili toksičnosti
  • Izvorni metali — metali koji se javljaju čisto u prirodi, uključujući plemenite metale i druge kao što su Sn, Pb
  • Zemni metal — stari istorijski termin, obično korišćen kada se odnosi na metale grupa 3 i 13, mada su ponekad i drugi kao što su berilijum i hrom takođe uključeni
  • Transuranijumski elementi — elementi sa atomskim brojem većim od 92
  • Transaktinoidski elementi — elementi nakon aktinoida (atomski broj veći od 103)
  • Transplutonijumski elementi — elementi sa atomskim brojem većim od 94
  • Mali aktinoidi — aktinoidi koji se nalaze u značajnim količinama u nuklearnom gorivu, osim U, Pu: Np, Am, Cm
  • Teški atom — termin koji se koristi u računarskoj hemijski kada se odnosi na bilo koji element osim vodonika i helijuma

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (2005). Nomenclature of Inorganic Chemistry (IUPAC Recommendations 2005). Cambridge (UK): Royal Society of Chemistry – International Union of Pure and Applied Chemistry. ISBN 0-85404-438-8. Electronic version. Pristupljeno 10. 6. 2012.
  2. ^ IUPAC 2005, str. 51, IR 3.5.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имена_за_сетове_хемијских_елемената&oldid=27394747”