Хемијски елемент

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хемијски елемент је супстанца која се хемијским реакцијама не може поделити на простије супстанце. Најмања честица таквог елемента је атом, који се састоји из електрона који круже око језгра састављеног од протона и неутрона.[1]

Атомски број и маса[уреди]

Атомски број елемента, Z, је једнак броју протона у елементу. На пример, угљеник, елемент са атомским бројем 6, садржи 6 протона у свом језгру (нуклеусу). Сви атоми датог елемента имају исти атомски број и садрже исти број протона. Ипак, атоми истог елемента могу имати различит број неутрона, и зову се изотопи тог елемента. Атомска маса елемента, A, се мери у јединицама атомске масе (amu) и отприлике је једнака збиру протона и неутрона датог елемента. Неки елементи су радиоактивни и подлежу радиоактивном распаду, мењајући се у други елемент.[2]

Периодни систем[уреди]

Има (од 2004), 116 познатих елемената, од којих се само 91 јавља у природи. Осталих 25 је направио човек; први такав елемент је техницијум, откривен 1937. Сви елементи које је човек направио су радиоактивни са кратким временом полураспада тако да ако је неки од њих и постојао при настанку Земље, давно се распао.

Постоје спискови елемената по имену, по симболу, и по атомском броју. Ипак, најзгодније представљање елемената је путем периодног система елемената, који групише елементе са сличним хемијским својствима.

Званична имена хемијских елемената додељује Међународна унија за чисту и примењену хемију (IUPAC - ајупак), која обично прихвата име које изабере проналазач. Ово може да доведе до контроверзних питања о томе која је истраживачка група стварно открила елемент, што је за релативно дуго времена одложило додељивање имена елементима са атомским бројем 104 и више. (види контроверза о именима хемијских елемената) Хемијским елементима се такође додељује јединствени хемијски симбол, базиран на имену елемента на латинском језику. (На пример, хемијски симбол угљеника има симбол C (лат. carboneum), а натријум има хемијски симбол Na од лат. natrium). Хемијски симболи важе свуда у свету иако се имена елемената често преводе. Прво слово хемијског симбола је увек велико, као у датим примерима.

Изотопи[уреди]

Атоми истог елемента чија језгра садрже различит број неутрона су различити изотопи тог елемента. Чист елемент може постојати у моноатомским јединицама, у двоатомским или полиатомским јединицама које садржавају исту врсту атома. Ове јединице се зову алотропи, без обзира на стање.

Једињења и легуре[уреди]

Елементи могу да се комбинују (да реагују) стварајући чиста једињења (као на пример воду, со, оксиде и органска једињења). У многим случајевима ова једињења имају есенцијално један фиксиран стехиометријски састав, своју структуру и својства.

Неки елементи, поготово метали, се комбинују, стварајући нове структуре променљивијих састава (нпр. металне легуре). У тим случајевима је боље говорити о фазама него о једињењима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Pauling, Linus (1988). General chemistry. Mineola, NY: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-65622-9. 

Литература[уреди]

  • Pauling, Linus (1988). General chemistry. Mineola, NY: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-65622-9. 

Спољашње везе[уреди]

Хемијске информације[уреди]