Искричави цијанид
| Iskričavi cijanid | |
|---|---|
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Sparkling Cyanide |
| Autor | Agata Kristi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | krimi |
| Izdavanje | |
| Datum | februar 1945. |
| Broj stranica | 209 |
| Tip medija | tvrdi povez |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Smrt dolazi na kraju |
| Naslednik | Šupljina |
Iskričavi cijanid je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljeno u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" u februaru 1945. pod nazivom Smrt koja mora da ostane upamćena[1] i u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" u decembru iste godine pod izvornim Kristinim naslovom.[2] Američko izdanje se prodavalo po ceni od 2 dolara,[1] a izdanje u Velikoj Britaniji za osam šilinga i šest penija.[2]
U romanu se ponovo pojavljuje lik pukovnika Rejsa koje je ujedno i njegovo poslednje pojavljivanje u rešavanju zagonetne smrti bračnog para u razmaku od tačno godinu dana. Radnja ovog romana je proširena radnja kratke priče Žuti iris.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Godinu dana ranije, 2. novembra, sedmoro ljudi je sedelo na večeri u luksemburškom restoranu. Rouzmeri Barton nikada nije ustala. Srušila se i umrla. Mrtvozornik je presudio njenu smrt kao samoubistvo trovanjem zbog potištenosti nakon gripa.
Šest meseci kasnije, njen muž Džordž dobija anonimna pisma u kojima piše da je Rouzmeri ubijena. Džordž istražuje i odlučuje da ponovi večeru u istom restoranu sa istim gostima i takođe glumicom koja liči na njegovu pokojnu ženu, a koja treba da stigne kasno i preplaši ubicu da prizna. Glumica ne stiže, a Džordž umire za stolom – otrovan kao i njegova žena, cijanidom u svom šampanjcu. Njegova smrt je mogla biti ocenjena kao samoubistvo, ali Džordž je svoju zabrinutost i deo svog plana podelio sa svojim prijateljem pukovnikom Rejsom.
Po oporuci strica, ako Rozmeri umre bez dece, njeno nasleđeno bogatstvo prelazi na njenu mlađu sestru Ajris, sada bogatu devojku. Ako Ajris umre neudata, novac bi prešao na njenog jedinog živog srodnika, tetku Lusilu Drejk. Gospođa Drejk je pristojna osoba, ali njen sin Viktor nije nikako. Tokom istrage postaje jasno da je nameravana žrtva bila Ajris. Pukovnik Rejs i Irisin udvarač Entoni Braun shvataju da se Džordžova tajnica od poverenja Rut Lesing zaljubila u Viktora godinu dana ranije.
Pogrešna osoba umire zbog Ajrisine večernje torbe i zdravice za nju, a to njoj spašava život. Nakon zabave, Džordž predlaže zdravicu Ajris, kada svi pijuckaju šampanjac osim nje i nazdravljaju. Kada je skupina napustila sto da igra, Ajris je ispustila torbu. Mladi konobar ju je podigao i stavio na mesto pored njenog. Kada se skupin vratila za sto, Iris je sela na jedno mesto iskošeno zbog izgubljene torbe. Džordž je seo na Ajrisino prvobitno mesto i popio otrovani šampanjac. Pošto zavera nije uspela, Rut je pokušala da pregazi Iris kolima. Pukovnik Rejs zajedno sa policijom i Entonijem Braunom otkriva istinu na vreme da spasu Ajris od Rut. Njen poslednji pokušaj da ubije Ajris bio je da je onesvesti u spavaćoj sobi, a zatim upali plin u kaminu i napusti kuću.
Anonimna pisma Džordžu je poslala Rut koja ga je potom ohrabrila da ponovo priredi večeru u Luksemburgu kako bi Viktor i Rut mogli da ubiju Ajris kao što su ubili Rouzmeri. Kako bi podržala odluku o samoubistvu, Rut je stavila paketić cijanida u Ajrisinu torbu koja je pala na pod kada je izvukla maramicu ne dodirujući ga (da ne ostavi ositke). Viktor je glumio konobara da bi tokom igranke tutnuo otrov u šampanjac. Odveden je u Njujork na zahtev policije.
Likovi[uredi | uredi izvor]
- Rouzmeri Barton: Supruga Džordža Bartona koja je nasledila bogatstvo od svog kuma. Ubijena je godinu dana pre ove priče.
- Džordž Barton: Rouzmerin muž koji je organizovao večeru godinu dana nakon smrti svoje žene, a ubijen je na večeri povodom godišnjice.
- Pukovnik Rejs: istražitelj i prijatelj Džordža Bartona.
- Ajris Merl: Rouzmerina sestra, sada bogata i nameravana žrtva drugog pokušaja trovanja na večeri.
- Entoni Braun: Ajrisin dečko koji radi na rešavanju mnogih pokušaja njenog ubistva.
- Lusila Drejk: Rouzmerina i Ajsirina tetka koja nasleđuje novac ako Ajris umre pre nego što se uda ili napuni 21 godinu.
- Viktor Drejk: Lusilin sin i Rouzmerin i Ajrisin brat od tetke, čovek sa željom da dobije novac bez posla.
- Rut Lesing: Džordžova tajnica koji se zaljubila u Viktora i planira i ubija da bi stekla bogatstvo ubijajući sve one na spisku pre Viktora. Imajte na umu da je Kristijeva koristila igru reči za ovu nemilosrdnu zaverenicu.
Razvoj romana i poređenje sa kratkom pričom[uredi | uredi izvor]
Radnja ovog romana je proširenje kratke priče sa Herkulom Poaroom pod nazivom „Žuti iris“ koja je prethodno objavljena u broju 559 časopisa Strand u julu 1937. i u zbirkama priča Zagonetka regate i druge priče u SAD u 1939. godine i Problem u zalivu Polensa i druge priče u Velikoj Britaniji 1991. godine.
U celom romanu je pukovnik Rejs centralni istražitelj umesto Poaroa koji je imao tu ulogu u priči. Roman koristi osnove kratke priče, među kojima je metoda trovanja, ali je promenjen identitet kriv(a)ca – nije prvi put da Kristijeva menja neko svoje delo.
Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]
Knjiga nije recenzirana u časopisu Književni dodatak Vremena.
Moris Ričardson je u izdanju za časopis Posmatrač 13. januara 1946. napisao: „Čitaoci Agate Kristi su podeljeni u dve skupine: u prvu u kojoj će obožavaoci poput mene podneti bilo kakvu dozu zezanja zarad neizvesnosti, bliske završnice, šest u nizu, sumnjive trke i udarni akord rešenja za trik i drugu u kojoj su oni koji se žale da nije kriket i ionako nema ništa od toga. Ljubitelji će, jemčim, biti prilično zadovoljni romanom Iskričavi cijanid, grupnim dvostrukim ubistvom sa visokim prihodima, prvo svojeglave pametne Rouzmeri, drugo dosadnog muža Džordža na njegovoj ludoj zabavi rekonstrukcije zločina. Previše je prinuđena da se kotira sa svojim najboljim brojem jedan, ali sumnjiva trka je ispravna i čitljivost je visoka. Pravljenje dodataka za šest godina neželjene pošte i kataklizme, prilično pouzdan učinak.“[3]
Neimenovani recenzent u časopisu Dnevna zvezda toronta 24. februara 1945. rekao je: „Neizvesnost je dobro održavana, a sumnje dobro podeljene. Iako ovoj zagoneci nedostaje Herkul Poaro, ona bi ipak trebalo da zadovolji sve obožavaoce Agate Kristi, posebno one koji vole ubistva u objavi i prefinjenu radnju."[4]
Robert Barnard: "Ubistvo u prošlosti koje se ranije prihvatalo kao samoubistvo. Devojka iz višeg staleža biva ubijena u elegantnom londonskom restoranu, a muž kasnije doživljava istu sudbinu. Prisilno rečeno, strategije prevare pametne su kao nova igla i uopšteno dobro do merila četrdesetih, ali rešenje zahteva više gutanja od cijanida u šampanjcu."[5]
Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]
Film[uredi | uredi izvor]
Godine 1983. su scenaristi CBS-a Robert Malkolm Jang, Su Grafton i Stiven Hamfri prilagodili knjigu u televizijski film u režiji Roberta Majkla Luisa smešten u današnjoj Kaliforniji. U glumačkoj postavili bili su Entoni Endrus kao centralni lik Toni Braun, Debora Rafin kao Ajris Merdok, Pamela Belvud kao Rut Lesing, Džozef Somer kao Džordž Barton, Dejvid Hafman i Džun Čedvik kao Stiven i Sandra Faradej, Nensi Maršand kao Lusila Drejk i Kristin Belford kao Rouzmeri Barton. Lik pukovnika Rejsa je izbačen iz ove ekranizacije.[6]
Krajem 2003. godine, Lora Lamson je ugrubo prilagodila roman za ITV1 ponovo u savremernom okruženju u kom se istražuje ubistvo supruge fudbalskog menadžera. U ovoj ekranizaciji pukovniku Džoniju Rejsu je ime promenjeno u Džefri Ris i on ima suprugu dr. Ketrin Kendal. Odnos Risa (kog tumači Oliver Ford Dejvis) i Kendalove (koju tumači Polin Kolins) bila je donekle slična Kristinim likovima Tomiju i Tapens.
Televizija[uredi | uredi izvor]
Godine 2013. roman je prilagođen kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi.
Radio[uredi | uredi izvor]
Godine 2012. je trodelna drama Džoj Vilkinson emitovana na BBC Radiju 4 u režiji Meri Pit. U glumačkoj postavi bili su Naomi Frederik kao Ajris, Amanda Dru kao Rut, Kolin Tirni kao Entoni, Džejms Lejli kao Stiven, Šon Bejker kao pukovnikom Rejs i Džasmin Hajd kao Rouzmeri.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „American Tribute to Agatha Christie”. The Golden Years 1945 - 1952. Pristupljeno 7. 6. 2015.
- ^ a b Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15.
- ^ Maurice Richardson (13. 1. 1946). „Review”. The Observer. str. 3.
- ^ „Review”. Toronto Daily Star. 24. 2. 1945. str. 16.
- ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 205. ISBN 0-00-637474-3.
- ^ „Sparkling Cyanide (1983 TV Movie) Full Cast & Crew”. IMDb. Pristupljeno 8. 8. 2018.
