Islamski oslobodilački front Moro

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zastava fronta.[1]
Amblem fronta.

Islamski oslobodilački front Moro (skraćeno IOFM; tagal. Pangharap na Maka-Islam na Pagpapalaya ng (mga) Muslim; arap. جبهة تحرير مورو الإسلامية) organizacija je smeštena u Mindanaou koja se bori za osnivanje autonomne oblasti za narod Moro na jugu Filipina kao i za prava istih.[2] Front deluje u regiji Bangsamoro, Palavanu, Basilanu, na arhipelagu Sulu i drugim susednim ostrvima.[3]

Godine 1968. usledio je otpor i želja za samostalnošću muslimanskog filipinskog stanovništva (poznatim pod nazivom Moro) kao odgovor na turturu i politiku filipinske vlasti i vojske na iste. U otpor su se oključile kako nacionalne tako i verske strukture osnovavši zajedniči pokret Nacionalni oslobodilački front Moro (NOFM). Međutim, 1981. godine došlo je do odvajanja nacionalne i islamske struje, te su se konzervativni članovi NOFM odvojili i osnovali sopstveni pokret, Islamski oslobodilački pokret Moro. Islamski front stupio je u oružanu borbu protiv filipinske vojske i njihov glavni cilj bila je potpuna nezavisnost od filipinske države, dok je Nacionalni front nastavio pregovore sa vladom s ciljem postizanja dogovora za određenu samoupravu unutar Filipina.[4][5]

Marta 2014, filipinska vlada i Islamski front postigli su mirovni sporazum prema kojem će ostrvo Mindanao postati muslimanska autonomna regija u sastavu Filipina a da će militanti ostaviti oružje. Međutim, sukob nije prekinut pošto su druge organizacije i paravojne formacije nastavile borbu za nezavisnost.[6]

U julu 2018, filipinska vlada je usvojila Organski zakon Bangsamoro, dajući veću autonomiju muslimanima.[7] Zauzvrat, MILF je najavio da će razoružati svojih 30.000 boraca.[8]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bangsamorski borac trenira sa mitraljezom M60.

Nakon masakra u Džabidi 1968. godine, Moro nacionalni oslobodilački front (MNLF) je tajno osnovan 1969. od strane moroskih studenata koji su studirali na Univerzitetu Filipina u Egiptu i na Bliskom istoku koji su nastojali da stvore nezavisnu muslimansku naciju na jugu Filipina. MNLF je dobio stranu podršku od Moamera Gadafija iz Libije, koji ih je snabdevao oružjem i pružao obuku za Moro omladince.[9][10] MNLF je učestvovao u terorističkim napadima i atentatima da bi ostvario svoje ciljeve.[11][12] Vlada u Manili poslala je trupe na južne Filipine da kontrolišu pobunu. Godine 1976, libijski lider Moamer Gadafi je posredovao u pregovorima između filipinske vlade i lidera MNLF Nur Misuarija koji su doveli do potpisivanja MNLF-GRPH Tripoliskog sporazuma iz 1976. godine u kojem je MNLF prihvatio ponudu Filipinske vlade o poluautonomiji regiona.[13]

Potpisivanje ovog sporazuma dovelo je do ozbiljnog raskola[14] u rukovodstvu MNLF-a, što je dovelo do formiranja otcepljene grupe 1977. od strane Hašima Salamata i 57 oficira MNLF-a. Grupa je u početku bila poznata kao „Novo vođstvo”. Misuari je proterao Salamata u decembru 1977, nakon čega je Salamat preselio svoju novu organizaciju prvo u Kairo, u Egiptu, a zatim 1980. u Lahor, u Pakistanu, gde se bavila diplomatskim aktivnostima. Ova organizacija je zvanično osnovana 1984. godine kao Moro Islamski oslobodilački front (MILF).[13] Muamer Gadafi je postao dugogodišnji pristalica MILF-a nakon njegovog pojavljivanja.[15][16][17]

Januara 1987, MNLF je prihvatio ponudu filipinske vlade o poluautonomiji[14] regiona u sporu, što je kasnije dovelo do uspostavljanja autonomne regije u muslimanskom Mindanau 6. novembra 1990. MILF je, međutim, odbio da prihvati ovu ponudu i nastavili svoje ustaničke operacije. Opšti prekid neprijateljstava između vlade u Manili i MILF-a potpisan je u julu 1997. godine, ali je ovaj sporazum 2000. godine ukinula filipinska vojska pod upravom predsednika Džozefa Estrade. Kao odgovor, MILF je proglasio džihad protiv vlade, njenih građana i pristalica. Za vreme predsednice Glorije Arojo, vlada je sklopila sporazum o prekidu vatre sa MILF-om i nastavila mirovne pregovore.[11]

Uprkos mirovnim pregovorima i sporazumu o prekidu vatre, MILF je napao vladine trupe u Maguindanau, što je rezultiralo sa najmanje dvadeset tri smrtna slučaja u januaru 2005. Kombinovane vojske MILF-a i Abu Saijafa bile su uključene u dane borbe. Bilo je neophodno da vladine trupe koriste tešku artiljeriju da bi nadvladale pobunjeničke snage.

Incident bombaškog napada na aerodromu Davao 2003. godine, za koji je filipinska vlada okrivila članove MILF-a,[18] pokrenuo je spekulacije da bi mirovni pregovori bili neefikasni u donošenju mira za Mindanao ako MILF nije u stanju da kontroliše svoje operativce. MILF je negirao veze sa terorističkom grupom Džemah Islamijah, iako se smatra da im je Džemah Islamijah obezbedio objekte za obuku u oblastima koje kontrolišu.[19][11] MILF je takođe nastavio da negira veze sa Al-Kaidom, iako je priznao da je poslao oko 600 dobrovoljaca u kampove za obuku Al-Kaide u Avganistanu i da je Osama Bin Laden slao novac na Filipine, iako grupa negira da je direktno primila bilo kakvu uplatu.[20]

Od 28. juna do 6. jula 2006. prijavljen je sukob između MILF-a i naoružanih civilnih dobrovoljaca pod vođstvom guvernera provincije Maguindanao Andala Ampatuana koje je podržavala filipinska vojska. Borbe su počele nakon što je Ampatuan okrivio MILF-u za bombaški napad na njegovu motornu kolonu 23. juna, u kojem je poginulo pet osoba u njegovoj pratnji. MILF je negirao odgovornost, ali Ampatuan je poslao policiju i civilne dobrovoljce da uhapse MILF članove povezane sa napadom. Prijavljeno je da je četiri hiljade porodica raseljeno u borbama koje su usledile, a koje su okončane sporazumom o prekidu vatre potpisanim 10. i 11. jula.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Philippines Reach Landmark Peace Deal with MILF”. Conciliation Resources. mart 2014. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  2. ^ Orlando de Guzman (6. 05. 2003). „Online Article:The Philippines' MILF rebels, Last accessed 23 October 2006”. BBC News. Pristupljeno 23. 8. 2020. 
  3. ^ „Philippines”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 16. 5. 2006. Arhivirano iz originala 28. 5. 2006. g. Pristupljeno 29. 5. 2006. 
  4. ^ Arguillas, Carolyn O. (23. 07. 2017). „Murad: BARMM is “very much above ARMM””. MindaNews. Pristupljeno 23. 8. 2020. 
  5. ^ „Dešavanja u svijetu - broj 40 | El-Asr Islamski časopis”. El-Asr. Pristupljeno 23. 08. 2020. 
  6. ^ „Pravitelьstvo Filippin zaklюčilo peremirie s islamistami”. BBC News. Pristupljeno 23. 08. 2020. 
  7. ^ „Duterte Signs Law Giving More Autonomy to Muslims in Southern Philippines”. New York Times. 
  8. ^ „30,000 Muslim rebels to be disarmed under Philippine deal”. Dawn. 
  9. ^ Turbiville, Graham H. Jr. (2002). „Bearer of the Sword”. Military Review (na jeziku: engleski): 42. 
  10. ^ Gross, Max L. (2007). A Muslim Archipelago: Islam and Politics in Southeast Asia (na jeziku: engleski). Washington, DC: National Defense Intelligence College. str. 183. ISBN 978-1-932946-19-2. 
  11. ^ a b v Huang, Reyko (15. 2. 2002). „In the Spotlight: Moro Islamic Liberation Front”. Center for Defense Information. Arhivirano iz originala 20. 6. 2010. g. Pristupljeno 4. 6. 2010. 
  12. ^ „Moro Islamic Liberation Front”. GlobalSecurity.org. Arhivirano iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 4. 6. 2010. 
  13. ^ a b Abuza, Zachary (2003). Militant Islam in Southeast Asia: Crucible of Terror. Boulder: Lynne Rienner Publishers. str. 39, 115 (note 3). ISBN 1-58826-237-5. 
  14. ^ a b Sadian, John Carlo Gil M. (2—8. 4. 2012). „The Long Struggle to Silence the Guns of Rebellion: After Decades of Communist and Separatist Insurgency, Will Peace Agreements Ever Happen?”. The CenSEI Report. sv. 2 br. 13 — preko Scribd. 
  15. ^ Simons, Geoff. Libya: The Struggle for Survival. str. 281. 
  16. ^ Mandel, Daniel; Afterman, Gedaliah (februar 2003). „A Rogue Returns: Libya Quietly Makes a Comeback”. Australia/Israel & Jewish Affairs Council. Arhivirano iz originala 1. 3. 2003. g. Pristupljeno 27. 2. 2011. 
  17. ^ Davis, Brian L. (1990). Qaddafi, Terrorism, and the Origins of the U.S. Attack on Libya (na jeziku: engleski). New York: Praeger. 
  18. ^ Guinto, J. (13. 5. 2003). „President: MILF Has until June 1 to Cut Terror Links”. Philippine Daily Inquirer. 
  19. ^ „Group Profile: Moro Islamic Liberation Front (MILF)”. MIPT Terrorism Knowledge Base. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 4. 6. 2010. 
  20. ^ Abuza, Zachary (2002). „Tentacles of Terror: Al Qaeda's Southeast Asian Network”. Contemporary Southeast Asia. 24 (3): 427—465. JSTOR 25798610. doi:10.1355/CS24-3A. 
  21. ^ Arguillas, Carolyn (10. 7. 2006). „Buffer Zones Set up to Prevent CVO-MILF Clashes in Maguindanao”. Mindanews.com. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Islamski oslobodilački front Moro na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исламски_ослободилачки_фронт_Моро&oldid=27677146”