Филипини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Филипини
Repúbliká ng̃ Pilipinas
Застава Филипина Грб Филипина
Застава Грб
Химна
Lupang Hinirang
(Изабрана земља)
Положај Филипина
Главни град Манила
14°35′N 121°0′E
Службени језик филипински и енглески
Облик државе Република
 — Председник Бенињо Акино
 — Премијер Ноли де Кастро
Површина  
 — укупно 300.000 km² (72.)
 — вода (%) 0,6
Становништво  
 — 2013. 105.720.644 (12.)
 — 2009. 92.226.600
 — густина 276/km² 
Валута Филипински пезо (PHP)
Временска зона UTC +8 (PST)
Интернет домен .ph
Позивни број +63

Филипини, званично Република Филипини (таг. Repúbliká ng̃ Pilipinas, енгл. Republic of the Philippines), државу је у Југоисточној Азији[1], на истоименом архипелагу од 7.107 острва смештених између Тајвана на северу и Индонезије на југу. Мора Тихог океана која окружују Филипине и одвајају их од азијског копна су: Јужно кинеско море на западу, Сулу море на југозападу и Целебеско море на југу. Главни град је Манила.

Филипини су име добили по шпанском краљу Филипу II.

Историја[уреди]

На Филипинима су живели људи још 50.000 година п. н. е. Досељеници су овамо дошли са севера, из данашње Кине. Ова острва су била позната у античко доба као Златна острва. Познато је да су у 5. веку Филипини трговали са Кином. Ислам се усталио на југу Филипина у 13. веку, а касније и на централним острвима.

Фердинанд Магелан је са својом експедицијом стигао до острва Самар 17. марта 1521. Магелан је погинуо у борби са локалним вођом Лапу Лапуом на острву Мактан, 27. априла 1521. Шпански конквистадор Мигел Лопез де Легазпи је стигао из Мексика 1565. и основао прва шпанска насеља на острву Цебу. Године 1571. основао је Манилу. Шпанци су на острвима основали градове, установили администрацију и развили трговину. Мисионари су у хришћанство преобратили већину становништва. Крајем 19. века на Филипинима се појавио покрет који је заговарао независност. Међутим, Американци су после победе у Шпанско-америчком рату 1898. постали нови колонијали господари овог архипелага. Филипински револуционари су 1899. прогласили Филипинску републику, и до 1913. водили крвави герилски рат против Американаца у коме је страдало до милион људи. За време Другог светског рата острва су окупирали Јапанци. Американци су повратили острва у кампањи 1944—1945. Филипини су независност стекли 4. јула 1946.

Послератна историја Филипина била је обележена привредним растом, али и корупцијом и политичком нестабилношћу. На острвима су повремено избијале прокомунистичке и происламистичке побуне.

Географија[уреди]

Од 7.107 острва архипелага, само 1.000 је веће од 1 km². Насељено је 880 острва. Архипелаг се дели на три дела:

Нека острва, попут острва Масбате, географски припадају Лузону, а етнички Висаји.

На Филипинима постоји 20 активних вулкана, од којих су највећи Пинатубо и Мајон на Лузону. Највиши врх је на планини Апо на Минданау (2.954 метара). Источно од Филипина у Пацифику је најдубљи океански ров на свету, дубок 10.540 метара. Клима на Филипинима је тропско-монсунска.

Становништво[уреди]

У земљи живи 88,5 милиона становника, по подацима из 2007. Филипинци припадају углавном малајској скупини народа. Деле се на 50 етничких група међу којима су најбројнији Тагали око 30%, Илокано, Моро и др. Од досељеника су најбројнији Кинези са око 1,5 милиона. Доласком Шпанаца у шеснаестом веку по острвима се раширило хришћанство. Данас је око 95% Филипинаца хришћанске вере. Највише је католика 84%, припадника филипинске цркве 6% и протестаната 4%. Арапски трговци су донели ислам на југу на острва Минданао и Сулу. Ислам исповеда 4,5% становништва.

На Филипинима се користи 171 језик из групе малајско-полинезијских језика (грана аустронезијских језика). Званични језици су енглески и филипински (стандардизовани језик базиран на језику тагалог). Ова два језика се често комбинују у јавном животу и медијима.

Најраширенији локални језици су: тагалог (25%), себуано (15%), илокано (12%), варај-варај (9%).

Иако су Шпанци били господари Филипина вековима, после 1901, када су острва преузели Американци, значај шпанског је нагло опао. Данас се њиме користи око 10% Филипинаца.

Градови[уреди]

Регион Ознака Административни центар
Ilocos Región I San Fernando
Valle del Cagayán Región II Tuguegarao
Luzón Central Región III San Fernando
CALABARZON Región IV-A Calambá
MIMARO Región IV-B Calapán
Bicolandia Región V Legazpi
Bisayas Occidentales Región VI Iloílo
Bisayas Centrales Región VII Cebú
Bisayas Orientales Región VIII Таклобан
Península de Zamboanga Región IX Pagadian
Mindanao del Norte Región X Cagayán de Oro
Davao Región XI Davao
SOCCSKSARGEN Región XII Koronadal
Caraga Región XIII Butuan
Región Autónoma del Mindanao Musulmán ARMM Cotabato
Región Administrativa de La Cordillera CAR Baguio
Región de la Capital Nacional NCR Manila

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 5°-21° СГШ, 117°-126° ИГД