Филипини

Република Филипини (таг. Repúbliká ng̃ Pilipinas, енгл. Republic of the Philippines) представља државу у Југоисточној Азији, тачније архипелаг од 7.107 острва смештених између Тајвана на северу и Индонезије на југу. Мора Тихог океана која окружују Филипине и одвајају их од азијског копна су: Јужно кинеско море на западу, Сулу море на југозападу и Целебеско море на југу. Главни град је Манила.

Филипини
Repúbliká ng̃ Pilipinas

Застава Грб
Химна Lupang Hinirang
Главни град	Манила 14°35′N 121°0′E
Службени језик	филипински и енглески
Влада	Република
- Председник	Бенињо Акино
- Премијер	Ноли де Кастро
Површина
- Укупно	300.000 km² (72..)
- Вода (%)	0,6
Становништво
- 2009.	92.226.600 (13..)
- 2000. попис	76.504.077
- Густина	276/km²
Валута	Филипински пезо (PHP)
Временска зона	UTC +8 (PST)
Интернет домен	.ph
Позивни број	+63

Филипини су име добили по шпанском краљу Филипу II.

Историја

На Филипинима су живели људи још 50.000 година п. н. е. Досељеници су овамо дошли са севера, из данашње Кине. Ова острва су била позната у античко доба као Златна острва. Познато је да су у 5. веку Филипини трговали са Кином. Ислам се усталио на југу Филипина у 13. веку, а касније и на централним острвима.

Фердинанд Магелан је са својом експедицијом стигао до острва Самар 17. марта 1521. Магелан је погинуо у борби са локалним вођом Лапу Лапуом на острву Мактан, 27. априла 1521. Шпански конквистадор Мигел Лопез де Легазпи је стигао из Мексика 1565. и основао прва шпанска насеља на острву Цебу. Године 1571. основао је Манилу. Шпанци су на острвима основали градове, установили администрацију и развили трговину. Мисионари су у хришћанство преобратили већину становништва. Крајем 19. века на Филипинима се појавио покрет који је заговарао независност. Међутим, Американци су после победе у Шпанско-америчком рату 1898. постали нови колонијали господари овог архипелага. Филипински револуционари су 1899. прогласили Филипинску републику, и до 1913. водили крвави герилски рат против Американаца у коме је страдало до милион људи. За време Другог светског рата острва су окупирали Јапанци. Американци су повратили острва у кампањи 1944-1945. Филипини су независност стекли 4. јула 1946.

Послератна историја Филипина била је обележена привредним растом, али и корупцијом и политичком нестабилношћу. На острвима су повремено избијале про-комунистичке и про-исламистичке побуне.

Географија

Од 7.107 острва архипелага, само 1.000 је веће од 1 km². Насељено је 880 острва. Архипелаг се дели на три дела:

• Лузон на северу (острво Лузон и више мањих острва од којих су најзначајнија Палаван и Миндоро)
• Висаја у централном делу (Самар, Негрос, Панај, Себу, Бохол, Лејте)
• Минданао на југу (са оближњим острвима, од којих је најзаначајнији Сулу архипелаг).

Нека острва, попут острва Масбате, географски припадају Лузону, а етнички Висаји.

• Види још: Списак филипинских острва

На Филипинима постоји 20 активних вулкана, од којих су највећи Пинатубо и Мајон на Лузону. Највиши врх је на планини Апо на Минданау (2.954 метара). Источно од Филипина у Пацифику је најдубљи океански ров на свету, дубок 10.540 метара. Клима на Филипинима је тропско-монсунска.

Становништво

У земљи живи 88,5 милиона становника, по подацима из 2007. Филипинци припадају углавном малајској скупини народа. Деле се на 50 етничких група међу којима су најбројнији Тагали око 30%, Илокано, Моро и др. Од досељеника су најбројнији Кинези са око 1,5 милиона. Доласком Шпанаца у шеснаестом веку по острвима се раширило хришћанство. Данас је око 95% Филипинаца хришћанске вере. Највише је католика 84%, припадника филипинске цркве 6% и протестаната 4%. Арапски трговци су донели ислам на југу на острва Минданао и Сулу. Ислам исповеда 4,5% становништва.

На Филипинима се користи 171 језик из групе малајско-полинезијских језика (грана аустронезијских језика). Званични језици су енглески и филипински (стандардизовани језик базиран на језику тагалог). Ова два језика се често комбинују у јавном животу и медијима.

Најраширенији локални језици су: тагалог (25%), себуано (15%), илокано (12%), варај-варај (9%).

Иако су Шпанци били господари Филипина вековима, после 1901, када су острва преузели Американци, значај шпанског је нагло опао. Данас се њиме користи око 10% Филипинаца.

Градови

Овај чланак или један његов део није преведен. Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Регион	Ознака	Административни центар
Ilocos	Región I	San Fernando
Valle del Cagayán	Región II	Tuguegarao
Luzón Central	Región III	San Fernando
CALABARZON	Región IV-A	Calambá
MIMARO	Región IV-B	Calapán
Bicolandia	Región V	Legazpi
Bisayas Occidentales	Región VI	Iloílo
Bisayas Centrales	Región VII	Cebú
Bisayas Orientales	Región VIII	Tacloban
Península de Zamboanga	Región IX	Pagadian
Mindanao del Norte	Región X	Cagayán de Oro
Davao	Región XI	Davao
SOCCSKSARGEN	Región XII	Koronadal
Caraga	Región XIII	Butuan
Región Autónoma del Mindanao Musulmán	ARMM	Cotabato
Región Administrativa de La Cordillera	CAR	Baguio
Región de la Capital Nacional	NCR	Manila

Спољашње везе

• Председник Филипина
• Влада Филипина

Државе и територије у Азији

Суверене државе
Авганистан • Азербејџан¹ • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија¹ • Египат³ • Израел • Индија • Индонезија² • Ирак • Иран • Источни Тимор² • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан¹ • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија¹ • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска¹ • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар

---

Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.