Islandski ovčar
 | |||||||||||||||||
| Poreklo | Island | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||
Islandski pas, ili islandski ovčar je rasa pastirskih pasa koja se uzgaja na Islandu za čuvanje i čuvanje stoke, kao i za traženje izgubljenih ovaca. Ima spoljašnju sličnost sa finskim špicom i norveškim buhundom. Popularan u svojoj domovini kao pratilac[1].
Istorija rase[uredi | uredi izvor]
Islandski pas je nacionalna rasa čiji su preci stigli na skandinavsko ostrvo sa prvim Vikinzima između 874. i 930. godine. Dugi niz godina predstavnici drugih rasa su ulazili u zemlju u vrlo ograničenim količinama, a od 1901. godine njihov uvoz je bio potpuno zabranjen, što je omogućilo da islandski ovčar ostane gotovo nepromenjen od 9. veka, posebno u udaljenim, nepristupačnim područjima. Pas se tokom dužeg vremenskog perioda prilagođavao klimi, načinu života lokalnog stanovništva i njegovoj teškoj vekovnoj borbi za opstanak[2].
Pedesetih godina prošlog veka, Englez Mark Votson, koji je nekoliko puta posetio Island, odveo je nekoliko najboljih primeraka pasa u Kaliforniju na dalji uzgoj, što je izazvalo zabrinutost kod Islanđana, nakon čega su počeli ciljanu selekciju islandskog ovčara koristeći pažljivo odabrane jedinke.
U cilju očuvanja islandskog psa, 1969. godine je osnovan Nacionalni kinološki savez, a sama rasa je proglašena delom kulturne baštine Islanda.
Godine 1972. rasa je priznata od strane Federation Kinolodži International (FCI) i klasifikovana je kao član grupe špica i rasa primitivnog tipa, severnog čuvara i odseka pasa za pastirske pasa. 1996. godine registrovao Američki udruženi kinološki savez (UKC), a 2010. godine Američki kinološki savez (AKC)[3].
Rasa je i dalje veoma malobrojna, ali se više ne može smatrati ugroženom.
Izgled[uredi | uredi izvor]
Pas u obliku špica blago izduženog formata, nešto ispod prosečne visine, šiljatih ušiju i repa zavijenog preko leđa, slatkog, inteligentnog i zadovoljnog izraza lica. Postoje kratkodlaki i dugodlaki. Seksualni dimorfizam je izražen: idealna visina u grebenu mužjaka je 46 cm, ženke - 42 cm, težina mužjaka - oko 14 kg, ženki - oko 11 kg.
Njuška je nešto kraća od lobanje, nosni most je ravan. Jagodice nisu izražene. Prelaz od čela do njuške je jasno definisan, ali ne previše strm ili dubok. Nos je crn, kod pasa boje čokolade i kod nekih krem boje tamno braon. Makazasti ugriz. Oči su srednje veličine, obično tamno smeđe, bademaste. Uši su trouglaste, uspravne, srednje veličine, veoma pokretne, vrhovi su blago zaobljeni; Oni osetljivo reaguju na okolne zvukove i pokazuju raspoloženje psa[3].
Vrat je mišićav, bez podloga. Telo je pravougaonog oblika i kompaktno. Dubina grudnog koša je jednaka dužini prednjih udova do laktova, rebra su dobro zakrivljena, stomak je blago uvučen. Rep je visoko postavljen, uvijen u prsten i dodiruje leđa.
Udovi su ravni, paralelni i snažni, sa pravilnim uglovima artikulacije. Šape su ovalne, lučne, skupljene u kuglu, sa gustim elastičnim jastučićima. Padže prednjih šapa mogu biti dvostruke. Na zadnjim nogama su poželjne dobro razvijene duple pandže.
Dlaka je dvostruka, gusta, prilično gruba i dobro štiti psa od lošeg vremena. Postoje dve vrste - kratke i dugačke. Kod kratkodlakih pasa je gusta, sa srednje dugim zaštitnim dlakama i mekom podlakom. Kraća kosa na licu, vrhu glave, ušima i prednjim nogama; duže - na vratu, grudima i zadnjoj strani zadnjih nogu. Dužina dlake na repu je proporcionalna ukupnoj dužini kose. Kod dugodlakih pasa zaštitni sloj je duži, sa gustom i mekom podlakom, kraći na njušci, vrhu glave, prednjem delu ušiju i prednjem delu udova; duže - na zadnjoj strani ušiju, vratu, grudima, zadnjoj strani prednjih i zadnjih udova. Dlaka na repu je veoma gusta, a njena dužina je proporcionalna ukupnoj dužini dlake.
Boja je crvena (razne nijanse, od krem do crvenkasto braon), čokoladno braon, siva i crna. Preovlađujuću boju uvek prate bele oznake koje se najčešće nalaze na lobanji ili njušci, na grudima, vrhu repa, a formiraju i belu kragnu i bele „čarape“ različite dužine. Na donjem delu tela, od grla do vrha repa, krzno je svetlije nijanse. Crveni i sivi psi mogu imati crnu "masku", crne krajeve zaštitnog kaputa i retke crne dlake. Crni psi imaju bele oznake i tradicionalne mrlje na jagodicama, iznad očiju i na šapama. Prihvatljiva je šarena boja sa mrljama naznačenih boja na beloj pozadini[4]. Bela boja ne može biti kontinuirana i preovlađujuća.
Temperament[uredi | uredi izvor]
Izdržljiv, neagresivan, društven, brz, radoznao, razigran, budan i okretan pastirski pas sa slabo razvijenim lovačkim instinktom. U svom poslu koristi svoj glas, što ga čini izuzetno korisnim prilikom ispaše ili tjeranja stoke na planinskim pašnjacima i prilikom traženja izgubljenih ovaca. Dobro se slaže sa malom decom, kao dadilja[5].
Štene islandskog psa[uredi | uredi izvor]
Može biti dobar čuvar koji će glasnim lajanjem alarma obavestiti o približavanju stranca i ponašaće se kao živa ograda oko teritorije koja pripada njegovoj porodici. Islandski ovčar uvek nastoji da zaštiti mladu stoku, posebno od napada ptica grabljivica, tako da uvek posmatra i laje na sve što mu se približava odozgo - to je njegova karakteristična osobina.
Zdravlje, održavanje i briga[uredi | uredi izvor]
Islandski pas je zdrava rasa, retko se može primetiti luksacija patele, displazija zglobova kuka i lakta. Prosečan životni vek je od 12 do 14 godina.
Ovi psi zahtevaju prostor, tako da se islandski ovčari praktično ne drže u gradskim stanovima. Zadovoljni su malom količinom hrane i veoma vole ribu. Potrebne su duge šetnje sa vežbanjem. Nega se svodi na nedeljno češljanje kaputa četkom ili češljem i retko pranje. Pored toga, nokte treba redovno šišati kako bi se sprečilo prenarastanje, cepanje i pucanje. Takođe treba da operete zube svom psu i proverite njegove uši da li ima iscedaka i prljavštine, što može dovesti do infekcije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „BVA/Kennel Club/International Sheepdog Society Eye Scheme”. Veterinary Record. 128 (2): 36—38. 1991-01-12. ISSN 0042-4900. doi:10.1136/vr.128.2.36.
- ^ sheepdog, n., Oxford University Press, 2023-07-19, Pristupljeno 2024-03-14
- ^ a b Icelandic Sheepdog, Teton NewMedia, 2012, str. 259—260, Pristupljeno 2024-03-14
- ^ „ISLANDSKI OVČAR”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-14.
- ^ „Table 1: Number of samples of 43 dog breeds classified by Federation Cynologique Internationale (FCI) breeds nomenclature.”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-03-14.