Исланд

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 64° 49′ СГ Ш, 17° 59′ ЗГД

Исланд
Ísland
Застава Исланда Грб Исланда
Застава Грб
Химна
Lofsöngur
Положај Исланда
Главни град Рејкјавик
Службени језик исландски
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Олаф Рагнар Гримсон
 — Премијер Сигмундур Давид Гунлаугсон
Независност Од Данске
1. децембар 1918
Површина  
 — укупно 103.001 km² (107)
 — вода (%) 2,7
Становништво  
 — 2014. 326.340 [1] (180)
 — густина 3,1/km² (233)
БДП (ПКМ) 2012 приближно
 — укупно $12,831 милијарди (-)
 — по глави становника 39.223 (-)
ИХР (2010) 0,869 (17) — веома висок
Валута Исландска круна (ISK)
Временска зона UTC +0
Интернет домен .is
Позивни број +354

Исланд (исл. Ísland), острвска је земља у северном Атлантику и налази се између Гренланда, Норвешке и Британских острва у северној Европи [2]. Држава се и званично зове Исланд, мада се понегде појављује (незванично) и назив Република Исланд. Површина Исланда је 103.125 km². По процени из 2009. Исланд је имао 317.593 становника. Главни и највећи град ове северноевропске земље је Рејкјавик.

Према „Књизи о насељавању“, насељавање Исланда је почело 874. године, када је норвешки старешина Инголфур Арнарсон постао први стални становник острва. И раније су други посећивали острво и остајали током зиме. У следећим вековима људи нордијског и келтског порекла су се населили на Исланду. Од 1262. до 1918. Исланд је био део Норвешке, а затим Данске. Све до 20. века становништво Исланда се бавило углавном рибарством и пољопривредом. Од 1994. држава је постала део Европског економског простора, чиме је омогућено мењање облика привреде, од рибарства ка финансијским услугама.

Исланд има слободну тржишну економију са релативно ниским порезима у поређењу са осталим чланицама ОЕЦД, али у исто време очувао је нордијски систем благостања који пружа универзалну здравствену заштиту и високо образовање за своје становнике.

Историја[уреди]

Приказ заседања исландског сабора у 19. веку

Исланд је до каснога 9. века представљао једно од највећих ненасељених острва на свету, све док у касном 9. и 10. веку нису дошли норвешки, келтски (шкотски и ирски) имигранти. Исланд има најстарији парламент на свету Алтинг, основан 930. године. Неки писани извори наводе да су ирски калуђери живели на Исланду пре доласка норвешких насељеника, али нису нађени археолошки докази који би поткрепили ову тврдњу.

Ерупција вулканског кратера Лаки 1783. ослободила је велику количину отровног сумпор-диоксида и флуора. Од последица ерупције и глади која је уследила умрло је 21% становништва Исланда. Од велике количине отровног флуора угинуло је 80% оваца, 50% говеда и 50% коња.

Исланд је био независан 300 година, а затим су њиме владали Норвешка и Данска. Званично, норвешка колонија је био до 1814, када се заједничка држава Норвешке и Данске раздвојила споразумом из Кила, а Исланд је постао зависна територија Данске. Године 1874, од данске владе је добио ограничену аутономну власт, а протекторатску независност и суверенитет у унутрашњим питањима 1918. Спољни односи и одбрана су остали под данском управом до Другог светског рата, тачније 1940. када је Немачка војно окупирала Данску. Исланд су, након тога, окупирали савезници. Дански краљ је de jure остао суверен до 1944, када је, у недостатку данске власти, данашња република основана.

Нова република је 1950. потписала споразум са САД, према коме је Америци предата надлежност над одбраном Исланда. И данас САД по овом споразуму имају војну базу у Кефлавику, а Исланд нема своје оружане снаге. Економија Исланда је у послератним деценијама остала зависна од риболова, тако да је по овом питању земља имала више сукоба са својим суседима. Од ових сукоба, најпознатији су тзв. Бакаларски ратови са Уједињеним Краљевством. Последњих година, услед великих инвестиција у тешку индустрију (нпр. топионице алуминијума) и приватизације у финансијском сектору, дошло је до диверсификације економије.

Политика[уреди]

Зграда владе Исланда

Парламент, Алтинг основан је 1845, као саветодавно тело данскога краља. Ово се сматра поновним успостављањем скупштине основане 930, а суспендоване 1799. Тренутно има 63 члана, које становништво бира сваке четири године. Председник Исланда је углавном церемонијално звање, а он служи као дипломата, фигура и шеф државе. Председник владе тј. премијер заједно са својим кабинетом брине се за извршни део власти. Кабинет поставља председник, после општих избора; али овај процес се обично води између вођа политичких партија, који одлучују међусобно кроз разговоре о саставу кабинета. Само кад у вође партија нису у стању да се у разумном року договоре о саставу кабинета, председник користи ово овлашћење, и сам поставља кабинет. Ово се није догодило од кад је основана република, 1944, али 1942. је регент државе (Свеин Бјернсон, који је ту позицију добио у Алтхингу 1941.) успоставио непарламентарну владу. Регент је у пракси имао позицију председника, и Свеин Бјернсон је у ствари постао први председник 1944. Исландске владе су скоро увек биле коалиције двеју или више партија, јер једна партија обично не освоји већину места у парламенту. Домет политичке моћи председниковог кабинета је предмет расправе међу исландским правницима; неколико одредаба устава изгледа да председнику дају одређена важна овлашћења, али друге одредбе и традиције говоре супротно.

Председник се бира сваке четири године (постављен 2004.), кабинет се бира сваке четири године (2003.) а и избори за градски савет се одржавају сваке четири године (последњи избори 2002).

Одлуком државних органа од 7. јануара 2013. године, држава из свог назива брише одредницу „република“.[3]

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Исланда
Општине Исланда

Општине[уреди]

У Исланду има 95 општина, које управљају углавном локалним питањима, као што су школе и превоз.

Окрузи[уреди]

Постоје 23 округа који углавном представљају историјску поделу. Тренутно је Исланд подељен у 26 магистрата који управљају локалном полицијом (осим у Рејкјавику, где постоји посебна канцеларија комесара полиције) и извршавају административне функције као што су проглашавање банкротства и венчавање људи изван цркава.

Регије[уреди]

Регије Исланда

Постоји 8 регија, које углавном служе за статистичке сврхе. Обласна судска јурисдикција такође користи ову поделу (њена старија верзија додуше).

Српски Исландски назив Главни град Популација Површина (km²) Поп./km²
Ејстиртланд (регион) Austurland Егјилстадир 15 350 22 721 0.52
Рејкјавик (регион) Höfuðborgarsvæði Рејкјавик 191 612 1 062 167.61
Нордиртланд Ејстра (регион) Norðurland eystra Акирејри 28 555 21 968 1.21
Нордиртланд Вестра (регион) Norðurland vestra Сејдауркроукир 7 452 12 737 0.73
Сидиртланд (регион) Suðurland Селфос 22 917 24 526 0.87
Сидирнес (регион) Suðurnes, раније Reykjanes Кеблавик 18 880 829 20.18
Вестфирдир (регион) Vestfirðir Исафјердир 7 470 9 409 0.85
Вестиртланд (регион) Vesturland Акранес 15 025 9 554 1.51
Укупно 307 261 102 928 2.78

Бирачки окрузи[уреди]

До 2003, бирачки окрузи за парламентарне изборе су били исти као и регије, али су амандмани уставу то променили у тренутних 6 бирачких округа. Ова измена је начињена како би се избалансирала „тежина“ различитих области земље, јер су гласови у мање насељеним зонама вредели више него гласови у Рејкјавику, на пример. Дебаланс између области је смањена новим системом, али и даље постоји.

Географија[уреди]

Исланд из сателита
Водопади Детифос

Исланд се налази у северном Атлантском океану, мало јужније од арктичког круга, који пролази кроз мало острво Гримзи уз северну обалу Исланда, али не кроз сам Исланд.

Острво је геолошки врло активно. Има више активних вулкана, од којих је најзначајнији Хекла. Око 10% острва је под ледом. Исланд је богат гејзирима (гејзир је исландска реч) и геотермалним водама. Велика приступачност геотермалне енергије допринела је да становници већине градова имају топлу воду и грејање по врло ниским ценама. Због мноштва река и водопада електрична енергија је начелно веома јефтина. Најдужа исландска река је Тјоурсау дужине 230 километара.

Само острво има много фјордова дуж обале, а због хладне и негостољубиве унутрашњости ту се налази и већина градова. Најзначајнији градови су Рејкјавик, Акурејри и Кефлавик где се налази национални аеродром. На острву Гримзи, унутар Арктичког круга налази се најсеверније насељено место Исланда.

За разлику од суседног Гренланда, Исланд се сматра делом Европе, а не Америке. Исланд је 18. острво по величини на свету.

Национални паркови[уреди]

На Исланду постоје три национална парка:

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Снефелснесјокул 2001. 17 000 Snæfellsjökull-kfk-1.jpg
Национални парк Тингветлир 1928. 5 000 Islande thingvellir batiments.jpg
Национални парк Ватнајокул 2008. 1 200.000 Hvannadalshnjukur.JPG

Војска[уреди]

Република Исланд нема регуларне оружане снаге. Функције одбране врши НАТО база у Кефлавику, коју углавном попуњавају припадници америчке војске. Исланд има Обалску стражу (Landhelgisgæslan) и специјалну јединицу (Sérsveitin), која је позната под именом Víkingasveitin (Викиншки одред). Специјални одред је био под командом шефа рејкјавишке полиције, али је 2004. донет нови закон по коме се овај одред ставља директно под команду министра правде и цркве (тренутно Бјерн Бјарнасон). По овом новом закону, министар правде и цркве мора да постави националног шефа полиције, који контролише и управља исландском полицијом, укључујући и Викиншки одред.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Демографија Исланда и Списак градова на Исланду

Изолована позиција Исланда је резултовала ограниченом имиграцијом и ограниченим генетичким упливом у људску популацију током векова. Генетичка сличност која је тиме проузрокована се данас користи за генетичка испитивања.

Језик који се говори је углавном исландски, северни германски језик, а лутеранска религија преовлађује.

У важне стране језике спадају дански, и други скандинавски језици, затим енглески и немачки.

Највећи градови[уреди]

Рејкјавик
Рејкјавик
Коупавогир
Коупавогир
Поредак Град Регион Популација Хабнарфјердир
Хабнарфјердир
Акирејри
Акирејри
1 Рејкјавик Рејкјавик 120.165
2 Коупавогир Рејкјавик 30.401
3 Хабнарфјердир Рејкјавик 26.031
4 Акирејри Нордиртланд Ејстра 17.481
5 Рејкјанесбајр Сидирнес 14.099
6 Гардабајр Рејкјавик 10.584
7 Мосфелсбајр Рејкјавик 8.517
8 Арборг Сидиртланд 7.928
9 Акранес Вестиртланд 6.630
10 Фјардабигд Ејстиртланд 4.736
Попис 2009.



Религија[уреди]

Исланђани уживају верске слободе које су уграђене у устав; ипак, црква и држава нису одвојени и Црква Исланда, лутеранско тело, је државна црква. Статистички подаци говоре о религиозној припадности грађана Исланда 2004. године:

Преосталих 6,5% су углавном подељени између већег броја хришћанских деноминација и секти, уз мање од 1% становништва у не-хришћанским верским организацијама, укључујући и врло малу групу Асатру следбеника.

Већина Исланђана је веома либерална у верским схватањима, и не посећују цркву редовно.[4][5]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ "vísindav-nafn" http://www.visindavefur.is/svar.php?id=54970 , Hvert er formlegt heiti landsins okkar? Ari Páll Kristinsson, 07.01.2013
  4. ^ University of Michigan News Service, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ Religion < People and Society < Iceland.is - Gateway to Iceland

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :