Pređi na sadržaj

Како вам драго

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kako vam drago
Prvi folio, Šekspir, 1623.
Nastanak i sadržaj
AutorVilijam Šekspir
ZemljaEngleska
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakomedija
Izdavanje
Datumoko 1598–1599.

Kako vam drago je pastoralna komedija Vilijama Šekspira za koju se veruje da je napisana 1599. godine i prvi put objavljena u Prvom foliju 1623. godine. Prvo izvođenje drame je neizvesno, iako je izvođenje u Vilton Hausu 1603. (kuća je bila fokus književnih aktivnosti pod upravom Meri Sidni tokom većeg dela kasnog 16. veka) sugerisana kao mogućnost.

Kako vam drago, prati heroinu Rozalind dok beži od proganjanja na ujakovom dvoru, u pratnji svoje rođake Silije da pronađe sigurnost i, na kraju, ljubav u šumi Arden. U šumi susreću razne nezaboravne likove, posebno melanholičnog putnika Žaka, koji govori jedan od najpoznatijih Šekspirovih govora („Ceo svet je pozornica“) i pruža oštar kontrast ostalim likovima u komadu, uvek posmatrajući i osporavajući nedaće života u zemlji.

Istorijski gledano, reakcija kritičara je bila različita, pri čemu su neki kritičari smatrali da je komad delo velikih zasluga, a neki da je manjeg kvaliteta od ostalih Šekspirovih dela.

Predstava je adaptirana za radio, film i muzičko pozorište.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Mari Dejvi kao Rozalind u filmu "Kako vam drago" 2017.

Glavni likovi:

Dvor vojvode Frederika:

  • Vojvoda Frederik, mlađi brat vojvode Seniora i njegov uzurpator, takođe Silijin otac
  • Rozalind, ćerka vojvode Seniora
  • Silija, ćerka vojvode Frederika i Rozalindina rođaka
  • Tačstoun, dvorska luda
  • Le Bo, dvoranin
  • Čarls, rvač
  • Lordovi i dame na dvoru vojvode Frederika

Domaćinstvo starog ser Roulanda de Bojsa („šuma“):

  • Oliver de Bojs, najstariji sin i naslednik
  • Žak de Bojs, drugi sin
  • Orlando de Bojs, najmlađi sin
  • Adam, verni stari sluga koji prati Orlanda u izgnanstvo
  • Denis, sluga koji najavljuje Čarlsov dolazak u Oliverov voćnjak

Prognani dvor vojvode Seniora u šumi Arden:

  • Vojvoda Senior, stariji brat vojvode Frederika i Rozalindin otac
  • Amijen, lord i muzičar
  • Žak
  • Lordovi u šumskom dvoru vojvode Seniora

Seljaci u šumi Arden:

  • Fiba, ponosna pastirica
  • Silvije, pastir
  • Odri, seoska devojka
  • Korin, stariji pastir
  • Vilijam, seljak
  • Ser Oliver Martekst, kustos

Drugi likovi:

  • Himen, obavlja venčanja na kraju; zaštitnik braka
  • Paževi i muzičari

Lokacije[uredi | uredi izvor]

Radnja je smeštena u vojvodstvo u Francuskoj, a počinje u dvorskom okruženju; ali većina radnje se odvija na lokaciji koja se zove "Šuma Arden".

Ova lokacija dočarava više od jednog mesta i identiteta. Prvo, u ranoj modernoj Engleskoj Ardenska šuma približno odgovara Zapadnom Midlendsu.[1] Predstavlja oblast koja uključuje Vorikšir i delove Šropšira,[2][3] Stafordšira i Vusteršira.[4]

U blizini je Šekspirovog rodnog grada, koji je bio poreklo porodice njegove majke — čije je prezime bilo Arden.[5] To područje je nekada bilo šumovito, zbog čega je i dobio ime.

Drugo, ime evocira na Ardene, šumovitu regiju koja se nalazi u jugoistočnoj Belgiji, zapadnom Luksemburgu i severoistočnoj Francuskoj.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Poster za produkciju projekta Federalnog pozorišta Kako vam drago u teatru Blekstoun, Čikago

Frederik je uzurpirao vojvodstvo i proterao svog starijeg brata, vojvodu Seniora. Ćerki vojvode Seniora, Rozalind, dozvoljeno je da ostane na dvoru jer je najbliža prijateljica Frederikovog jedinog deteta, Silije. Orlando, mladi džentlmen iz kraljevstva koji se na prvi pogled zaljubio u Rozalind, primoran je da napusti svoj dom nakon što ga je prognao stariji brat Oliver. Frederik se naljuti i protera Rozalind sa dvora. Silija i Rozalind odlučuju da pobegnu zajedno u pratnji dvorske lude Tačstouna, sa Rozalindom prerušenom u mladića i Silijom prerušenom u siromašnu damu.

Ceo svet je pozornica Vilijam Mulredi (1838)

Rozalind, sada prerušena u Ganimeda, i Silija, sada prerušena u Alijenu (na latinskom - „stranac“), stižu u Arkadijsku šumu Arden, gde prognani vojvoda sada živi sa nekim pristalicama, uključujući "melanholičnog Žaka", nezadovoljnu figuru, koja je predstavljena kako pati zbog klanja jelena. „Ganimed“ i „Alijena“ ne nailaze odmah na vojvodu i njegove pratioce. Umesto toga, upoznaju Korina, osiromašenog pastira, i nude da kupe skromnu kolibu njegovog gospodara.

Orlando i njegov sluga Adam, u međuvremenu, pronalaze vojvodu i njegove ljude i uskoro žive sa njima i objavljuju jednostavne ljubavne pesme za Rozalind na drveću. Priča se da je ulogu Adama igrao Šekspir, mada se i za ovu priču kaže da je bez osnova.[6] Rozalind, takođe zaljubljena u Orlanda, upoznaje ga kao Ganimed i pretvara se da ga savetuje da ga izleči od zaljubljenosti. Ganimed kaže da će „on“ zauzeti Rozalindino mesto i da „on“ i Orlando mogu da odglume svoju vezu.

Pastirica Fiba, u koju je Silvije zaljubljen, zaljubila se u Ganimeda (prerušena Rozalind), iako „Ganimed“ stalno pokazuje da „on“ nije zainteresovan za Fibu. U međuvremenu, Tačstoun se zaljubio u pastiricu Odri i pokušava da joj se udvara, ali je na kraju primoran da se prvi oženi. Vilijam, drugi pastir, takođe pokušava da oženi Odri, ali ga zaustavlja Tačstoun, koji mu preti da će ga ubiti na „sto pedeset načina“.

Predstava iz 2013. "Kako vam drago"

Konačno, Silvije, Fiba, Ganimed i Orlando se međusobno svađaju oko toga ko će koga dobiti. Ganimed kaže da će rešiti problem, jer Orlando obećava da će se oženiti Rozalindom, a Fibi obećava da će se udati za Silvija ako ne može da se uda za Ganimeda.

Orlando vidi Olivera u šumi i spasava ga od lavice, zbog čega se Oliver pokaje zbog maltretiranja Orlanda. Oliver upoznaje Alijenu (Silijin lažni identitet) i zaljubljuje se u nju, i oni se slažu da se venčaju. Orlando i Rozalind, Oliver i Silija, Silvije i Fibi, i Tačstoun i Odri su se venčali u poslednjoj sceni, nakon čega otkrivaju da se i Frederik pokajao za svoje greške, odlučujući da vrati svog zakonitog brata u vojvodstvo i usvoji religiozni život. Žak, uvek melanholik, odbija njihov poziv da se vrati na dvor, radije ostaje u šumi i takođe usvaja religiozni život.

Datum i tekst[uredi | uredi izvor]

Direktan i neposredni izvor za Kako vam drago je Rosalynde, Euphues Golden Legacie Tomasa Lodža, napisana 1586–1587. i prvi put objavljena 1590.[7][8] Lodžova priča je zasnovana na "Priči o Gamelinu".

Dizajn kostima Salvadora Dalija za Kako vam drago

Kako vam drago je prvi put štampano u sabranom izdanju Šekspirovih drama, poznatom kao Prvi folio, tokom 1623. Datum nastanka drame je približno fiksiran u periodu između kraja 1598. i sredine 1599. godine.

Tvrdi se da je za Bilsli Manor moguće mesto gde je drama napisana, a predlog potiče iz 1978.

Lokalna tradicija smatra da je komad možda napisan u oblasti Kenilvorta, u Rovingtonu.[9] Bilsli Manor, sada hotel, tvrdi da je komad napisan u jednoj prostoriji,[10] a potiče iz tvrdnje u knjizi Folklor Vorvikšira Roja Palmera iz 1976. godine.[11]

Analiza i kritika[uredi | uredi izvor]

Iako je predstava dosledno jedna od Šekspirovih najčešće izvođenih komedija, naučnici su dugo osporavali njene vrednosti. Džordž Bernard Šo se požalio da drami Kako vam drago nedostaje visoka umetnost za koju je Šekspir bio sposoban. Tolstoj je prigovorio nemoralnosti likova i stalnom šegačenju Tačstouna. Drugi kritičari su u delu našli veliku književnu vrednost. Harold Blum je napisao da je Rozalinda među Šekspirovim najvećim i najpotpunije realizovanim ženskim likovima.

Scena[uredi | uredi izvor]

1889. bakropis šume Arden, kreiran od strane Džona Mekfersona za seriju Frederika Garda Flija

Arden je naziv velike šume koja je konceptualno inkorporirala Šekspirov rodni grad Stratford na Ejvonu i veliko područje koje trenutno otprilike odgovara modernom Zapadnom Midlendsu.

Šekspir je verovatno imao na umu i francusku šumu Arden, predstavljenu u poemi Orlando Innamorato (Zaljubljeni Orlando), posebno zato što dva Orlandova epa, Zaljubljeni Orlando i Besni Orlando, imaju druge veze sa predstavom.

Oksfordsko Šekspirovo izdanje se zasniva na tome da postoji zabuna između dva Ardena i pretpostavlja da je „Arden“ anglizacija šumovitog regiona Ardena u Francuskoj, gde je Lodž postavio svoju priču.[12]

Šekspirovo izdanje Ardena daje sugestiju da naziv „Arden“ potiče od kombinacije klasične regije Arkadije i biblijskog vrta Edena, jer postoji snažna međuigra klasičnih i hrišćanskih sistema verovanja i filozofije unutar predstave.[13] Arden je takođe bilo devojačko prezime Šekspirove majke i njena porodična kuća se nalazi u šumi Arden.

Teme[uredi | uredi izvor]

Dvorski život i život na selu[uredi | uredi izvor]

Čin III, scena 2, slika Frederika Vilijama Dejvisa iz 1902.

Predstava počinje u dvorskom ambijentu, gde se prikazuju tuča, uzurpacija, izdaja i opšti nesklad.

Veći deo predstave slavi život na selu, gde se posle pojačanog nereda obnavlja harmonija.

Odlomak između Tačstouna, dvorske lude i pastira Korina, utvrđuje zadovoljstvo koje se može naći u životu na selu, u poređenju sa životom na dvoru. (Čin III, I). Na kraju drame, vojvoda uzurpator i prognani dvorjanin Žak odlučuju da ostanu u šumi.[14]

Uzurpacija i nepravda značajne su teme ove predstave. Novi vojvoda Frederik uzurpira svog starijeg brata vojvodu Seniora. I vojvoda Senior i Orlando nalaze utočište u šumi, gde se pravda vraća „kroz prirodu“.[15]

Oporavak harmonije[uredi | uredi izvor]

Konačni oporavak harmonije obeležen je sa četiri venčanja i plesom harmonije[16] za osmoro, kojima je predsedavao Himen,[17] pre nego što većina prognanih sa dvora bude u mogućnosti da se vrati u dvor i povrati svoje prethodne pozicije.

Ljubav[uredi | uredi izvor]

Ljubav je centralna tema komedije Kako vam drago, kao i drugih romantičnih Šekspirovih komedija. Prateći tradiciju romantične komedije, Kako vam drago je priča o ljubavi koja se manifestuje u svojim različitim oblicima. U mnogim ljubavnim pričama, to je ljubav na prvi pogled. Drugi oblik ljubavi je između žena, kao u Rozalindinoj i Silijinoj dubokoj vezi.[18]

Oproštaj[uredi | uredi izvor]

Predstava ističe temu uzurpacije i nepravde na tuđoj imovini. Ipak, završava se srećno pomirenjem i praštanjem. Pustinjak je preobratio vojvodu Frederika i on vraća vojvodstvo vojvodi Senioru koji, zauzvrat, vraća šumu jelenima. Oliver se takođe menja i uči da voli Orlanda.

Paula Prentis u filmu Kako vam drago 1963.

Muzika i pesme[uredi | uredi izvor]

Kako vam drago poznata je kao muzička komedija zbog broja pesama u predstavi. U njoj ima više pesama nego u bilo kojoj drugoj Šekspirovoj drami. Ove pesme i muzika su uključene u radnju koja se odvija u šumi Arden.

Jezik[uredi | uredi izvor]

Šekspir koristi prozu za oko 55% teksta, a ostatak su stihovi.[19] Šo potvrđuje da ovde korišćena proza, „kratka i sigurna“, pokreće značenje i deo je privlačnosti drame, dok neke njene stihove smatra samo ukrasom.[20] Dramska konvencija tog vremena zahtevala je od dvorskih likova da koriste stihove, a seoski likovi prozu, ali u Kako vam drago ova konvencija je namerno poništena.[19] Na primer, Rozalinda, iako ćerka vojvode i razmišlja i ponaša se u visokom poetskom stilu, zapravo govori u prozi jer je to „prirodan i prikladan“ način izražavanja direktnosti njenog karaktera, a ljubavne scene između Rozalinde i Orlanda su u prozi (III, ii, 277).[21] U namernom kontrastu, Silvije opisuje svoju ljubav prema Fibi u stihovima (II, iv, 20).

Ceo svet je pozornica[uredi | uredi izvor]

Čin II, scena VII, red 139, sadrži jedan od najpoznatijih Šekspirovih monologa, koje je izgovorio Žak, a koji počinje:

All the world's a stage
And all the men and women merely players;
They have their exits and their entrances,
And one man in his time plays many parts

Pastoralni režim[uredi | uredi izvor]

Glavna tema pastoralne komedije je ljubav u svim njenim obličjima u rustikalnom okruženju. Na kraju dolazi i sam bog Himen da blagoslovi svadbeno veselje.

Predstava, koja se okreće slučajnim susretima u šumi i nekoliko zamršenih ljubavnih veza u mirnom pastoralnom okruženju, pokazala je da je, po mišljenju mnogih reditelja, posebno delotvorna na otvorenom u parku ili sličnom mestu.

Istorija izvođenja[uredi | uredi izvor]

Vilton Haus, dom Meri Sidni i grofova od Pembruka: potencijalno mesto premijere predstave

Ne postoji siguran zapis o bilo kakvom izvođenju pre Restauracije (1660). Dokazi sugerišu da je premijera možda održana u palati Ričmond 20. februara 1599. godine, a izveli su je Ljudi lorda Čemberlena.[22]

Još jedna predstava se možda odigrala u Vilton Hausu u Viltširu, sedištu grofova od Pembruka, gde se smatra da je Meri Sidni vodila neku vrstu književnog salona. Kompaniji King's Men je plaćeno 30 funti da dođu u Vilton Haus i nastupaju za kralja i dvor 2. decembra 1603. Tradicija porodice Herbert kaže da se te večeri igrala predstava Kako vam drago.[23]

Tokom engleske restauracije, Kraljevskoj družini - King's Men, je 1669. godine dodeljena predstava po kraljevskom nalogu. Poznato je da je glumljena u Druri Lejnu 1723. godine, u prilagođenom obliku pod nazivom Ljubav u šumi. Još jedna produkcija Druri Lejna sedamnaest godina kasnije vratila se Šekspirovom tekstu (1740).[24]

Značajne nedavne produkcije Kako vam drago uključuju sledeće primere:

  • Predstava Old Vik pozorišta iz 1936. sa Idit Evans u glavnoj ulozi i produkcija Šekspirovog memorijalnog teatra iz 1961. sa Vanesom Redgrejv.
  • U najdugovječnijoj brodvejskoj produkciji glumile su Ketrin Hepbern kao Rozalind, Kloris Ličman kao Silija i dr. Održano je 145 izvođenja 1950. godine.
  • 2023. godine, Rouz Ejling-Elis, koja ima oštećen sluh, glumila je Siliju u predstavi u @sohoplace-u.[25]
  • Šekspirov Globus je postavio predstavu 2023. godine, u adaptaciji koja je bila poznata po LGBT/kvir prezentaciji drame.[26][27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Forest of Arden”. 2012-02-08. Arhivirano iz originala 8. 2. 2012. g. Pristupljeno 2023-11-17. 
  2. ^ Austin, Sue (2023-11-08). „Shropshire's remarkable connections with Shakespeare are fascinating”. www.shropshirestar.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-09. 
  3. ^ Limited, Six Ticks. „Visit Shakespeare's Forest: Soulton Wood Bluebells”. www.myshrewsbury.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-15. 
  4. ^ „The Gough Map and medieval roads”. goughmap.uk. Pristupljeno 2023-11-17. 
  5. ^ „Forest of Arden”. 2012-02-08. Arhivirano iz originala 8. 2. 2012. g. Pristupljeno 2023-07-08. 
  6. ^ Dolan, Frances Introduction" in Shakespeare, As You Like It. New York: Penguin Books, 2000.
  7. ^ The Oxford Companion to English Literature, edited by Dinah Birch, Oxford University Press, 2009
  8. ^ Lodge, Thomas (2012-01-10). Lodge's 'Rosalynde': Being the Original of Shakespeare's 'As You Like It' (na jeziku: engleski). HardPress Publishing. ISBN 978-1-290-07302-8. 
  9. ^ Smith, James (2023-08-02). „Manor house where Shakespeare wrote As You Like It up for sale for £4.5m”. Kenilworth Nub News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-10. 
  10. ^ „Billesley Manor Hotel and Spa - Celebrate, As You Like It”. www.billesleymanor.com. Pristupljeno 2023-12-09. 
  11. ^ Palmer, Roy (1994). The Folklore of Warwickshire (na jeziku: engleski). Llanerch Press. ISBN 978-1-897853-46-7. 
  12. ^ Bate, Jonathan (2008). Soul of the Age: the life, mind and world of William Shakespeare. London: Viking. str. 37. ISBN 978-0-670-91482-1. 
  13. ^ Dusinberre 2006, Introduction, p. 2.
  14. ^ Bloom, Harold (2008). As You Like It. Bloom's Literary Criticism. New York: Infobase. str. 8. ISBN 978-0-7910-9591-1. 
  15. ^ Williamson, Marilyn L (1986). „The Comedies in Historical Context”. Ur.: Habicht, Werner; et al. Images of Shakespeare. University of Delaware Press. str. 189, 193. ISBN 0-87413-329-7. 
  16. ^ Brissenden, Alan (april 1978). „The Dance in as you Like it and Twelfth Night”. Cahiers Élisabéthains: A Journal of English Renaissance Studies (na jeziku: engleski). 13 (1): 25—34. ISSN 0184-7678. doi:10.1177/018476787801300105. 
  17. ^ Williamson, Marilyn L. (1968). „The Masque of Hymen in "As You Like It"”. Comparative Drama. 2 (4): 248—258. ISSN 0010-4078. JSTOR 41152477. 
  18. ^ Freedman, Penelope (2007). Power and Passion in Shakespeare's Pronouns. Aldershot, England: Ashgate. str. 89. ISBN 978-0-7546-5830-6. 
  19. ^ a b Bate, Jonathan; Rasmussen, Eric (2010). As You Like It. Basingstoke, England: Macmillan. str. 10. ISBN 978-0-230-24380-4. „Reversing dramatic convention, it is the courtly characters who speak prose and the shepherds who court in verse.” 
  20. ^ Shaw, George Bernard (1897). „Shaw on Shakespeare”. Ur.: Tomarken, Edward. As You Like It from 1600 to the Present: Critical Essays. New York: Routledge. str. 533—534. ISBN 0-8153-1174-5. 
  21. ^ Gentleman, Francis (1770). „The dramatic censor; or, critical companion”. Ur.: Tomarken, Edward. As You Like It from 1600 to the Present: Critical Essays. New York: Routledge. str. 232. ISBN 0-8153-1174-5. 
  22. ^ Dusinberre 2006, str. 37.
  23. ^ F. E. Halliday (1964). A Shakespeare Companion 1564–1964, Baltimore: Penguin, p. 531.
  24. ^ Halliday, Shakespeare Companion, p. 40.
  25. ^ Griffiths, Robbie (2023-01-31). „Rose Ayling-Ellis's Shakespeare show upset by a 'shocking anti-deaf' rant”. Evening Standard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-09. 
  26. ^ James, Alastair (2023-09-04). „An academic explains just how queer Shakespeare's As You Like It really is”. Attitude (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-15. 
  27. ^ „Shakespeare's Globe's LGBTQ production of As You Like It – in pictures”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2023-08-23. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-09-15. 

Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Како_вам_драго&oldid=27782693”